Varnice koje je svet dugo čekao: Zapali me, zar ne vidiš da gorim?! (VIDEO)

Dok Zemlja polako svetluca u prazničnim ukrasima i stvara bezbrižnu sliku nadolazećih dana, nekada davno mrak je prekinut fantastičnom iskrom koja je došla od drvceta i hemikalija – šibicom. Šibica je onomad bila stvarno neverovatno otkriće, nastala u laoboratoriji apotekara Džona Vokera pre skoro 200 godina.

Elem, pre prve prave iskre, postojale su njene naznake. Već oko 1530. godine postojala je potreba za ovom vrstom vatre. Drugi nagoveštaj stvaranja prve šibice pojavio se kad je pronađen fosfor 1669. godine. Desetak godina kasnije, irski fizičar Robert Bojl stvorio je preteču šibice. On je savio malo parče papira i umočio ga je u fosfor, a zatim je komadić drveta premazao sumporom. Čovek je malo protrljao kroz papir i desila se vatra. Problem je bio što se ova novotarija teško mogla koristiti u domovima.

Magična iskra bez profita

Džon Voker

A onda jednog tmurnog i hladnog novembarskog dana 1826. godine, već pomenuti engleski hemičar i apotekar Džon Voker je krenuo da stvara šibicu. Drvce, malo hemije, pa sve to stavi na sušenje i eto magije. Da, bilo je potrebno i malo trljanja o hrapavu površinu ne bi li se stvorila vatra. Ovaj izum Voker je nazvao „kongrivs„. Prvu kutiju ovih šibica prodao je jednom advokatu četiri i po meseca kasnije, u aprilu 1827. Kako to običo biva sa novotarijama, izum Voker nije unovčio. A nekako ima smisla što nije, jer su i one bile opasne za upotrebu, a Voker je njih više pokazivao nego što ih je prodavao.

Te prve šibice su opasno smredele. Miris koji su stavrale prilikom paljenja je bio užasan. A naravno da su postale popularne među ondašnjim pušačima. Ipak, da vidi neku ćar od šibica pošlo je Samjuelu Džonsu, koji je uspeo da usavrši ovaj izum i da ih baci u promet. Te njegove šibice su se zvale „Lucifer„.

Francuski hemičar Šarl Sora je 1830. godine napravio šibice sa vrhom od belog fosfora. Te šibice nisu smrdele, niti su bile ekspozivne, ali su bile – otrovne.

Prvu fabriku za proizvodnju šibica otvorio je J. S. Bage u Stokholmu 1824. godine. U Švedskoj je i počela prva mehanizovana proizvodnja šibica 1840. Tamo se do 1890. godine proizvodilo se 200.000 šibica na sat, dok se danas proizvede oko dva i po miliona. Naučnik Gustav Erik Paš iz pomenute fabrike je 1844. stvorio takozvanu „bezbednu šibicu„, kod koje su fosfor i kalijum hlorat, razdvojene tako što je fosfor nanet na traku na jednoj strani kutije šibice. Upotreba ovakvog načina paljenja zadržala se do danas.

Bezbedne šibice

Za prvu pravu kutiju za šibice zaslužan je advokat iz Filadelfije Džošua Pusi koji je 1889. godine napravio „fleksibils“ šibice smeštene u posebno izrađenoj kutiji, bez mogućnosti da se same zapale. On je postavio površinu za paljenje šibica sa unutrašnje strane, čime bi se sve šibice upalile odjednom. Zajedno sa šibicama koje je napravio za ličnu upotrebu, on je za 4.000 dolara prodao prava na patent „Diamond Match Company“ 1896. godine. On je prvu kutiju za šibice najverovatnije napravio od kartona, isečenog kancelarijskim makazama. Ne postoje podaci o broju šibica koje su se nalazile u kutiji. Po nekim navodima bilo ih je 20, a po drugim 50. Posle kupovine patenta, kompanija je površinu za paljenje šibica postavila sa spoljne strane kutije.

Najstarija poznata reklama na kutiji od šibica datira iz 1895. godine. Na njoj je bila reklama sa pozdravima iz Mendelsonske opere. Opera je kupila oko 100 kutija šibica, na kojima su članovi opere crtali i pisali poruke.

Početkom prošlog veka, tačnije 1910. godine „Diamond Match Company“ patentirao je prve bezbedne šibice u Americi, prilikom čije izrade su korišćene samo proverene supstance, kao što je fosfor. Godinu dana kasnije, američki predsednik Vilijam Hauard Taft je zatražio od „Diamond Match„-a da preda svoj patent, za dobrobit čovečanstva što su oni i učinili. Posle toga, Američki kongres je postavio nerealno visoke takse za proizvodnju fosfornih šibica.

Posle Drugog svetskog rata, proizvodnja šibica u svetu je rasla. Prodavci šibica su čak u to oskudno vreme živeli veoma luksuzno. Fabrike šibica su se razvijale i ostvarivale velike profite. Popularnost šibica je kroz istoriju pratila popularnost cigareta. Ovaj trend je trajao sve dok se nije obelodanilo da je rak pretnja za svakog pušača.

Šibice na Balkanu

Prvi i najveći proizvođač šibica na tlu bivše Jugoslavije bila je tvornica žigica „Drava“ u Osjeku, koju su osnovali 1856. godine Emerih Rajzner i Josip Fosmajer. To je bila jedina fabrika tog tipa na tlu južne Evrope.

Adam Rajzner je 1885. godine od oca preuzeo vođenje osječke šibicare, kako su je Osječani nazivali. On je uveo inovacije u proizvodnji što je dovelo do uspona fabrike koja je postala jedno od najvećih izvoznih preduzeća u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Šibice su se iz Osijeka izvozile u Evropu, u azijski deo Osmanskog carstva, na Bliski Istok i u Egipat.

Krajem osamdesetih godina 19. veka u ovoj fabrici šibica počela je sa radom prva parna mašina. Tada su se proizvodili takozvani sumporaši, koji su od početka 20. veka polako ustupali mesto „salonskim šibicama„, bez sumpora.

Godine 1906. u fabrici je postavljen agregat za jednosmernu struju, za rasvetu fabrike. Taj električni uređaj bio je jedan od prvih u Osijeku. Fabrika je proizvodila nekoliko vrsta šibica i oko 30 raznih pakovanja. Adam Rajzner je uspešno je vodio fabriku 35 godina. Posle njegove smrti, 1939. godine fabrika je nastavila sa radom i bila je jedna od vodećih fabrika osječke industrije, sve do 1990. godine kada je prestala sa radom.

Travnička fabrika šibica „Dolac“ osnovana je  1901. godine, a dve godine kasnije fabrika je počela sa  proizvodnjom šibica sumporki. Tadašnja dnevna proizvodnja bila je 5.000 kutijica. Vremenom se fabrika modernizovala, tako da je 1949. godine postigla maksimalnu proizvodnju od 80 sanduka dnevno. Pred rat u bivšoj SFRJ 1989. godine je proizvodila 190.000 kartona šibica godišnje. Ponovo je počela sa radom 2003. i danas je ovo jedina fabrika šibica na Balkanu. Danas u Sremskim Karlovcima postoji Muzej šibica, jedinstven i kod nas i u svetu.

Ipak, na meni je da vas navedem da možda pomislite na bajku (bajka? Ne bih rekla!) „Devojčica sa šibicama„. I da vi nekom zapalite iskru dobrim delom, lepim gestom ili samo rečima.

 

Inspiracija – politika.rs, muzejsibica.com, Wikipedia

 

Fotografije: Pixabay.com, muzejsibica.com, mnn.com, abb.thomconte.com, catawiki.com, lupiga.com, nezavisne.com, pokazivac.com

Оставите одговор