Uživajte u proleću uz knjige: Red istorije, red psiholoških trilera, pa opet, malo istorije

Ovih meseci kao da imam sreće sa knjigama. Odličan izbor vam sledi za ovo proleće, pa za koju god knjigu da se uhvatite nećete pogrešiti. Psihološki trileri, politički trileri, preispitivanja, suočavanja… Možda baš ove knjige imaju nešto da vam poruče.

Zato ne gubite vreme, trk u prvu knjižaru ili biblioteku po njih. Ja sam ih sa uživanjem čitala i sa uživanjem sam pripremila ovu recenziju.

Crno jagnje i sivi soko, Rebeka Vest – Vulkan

Ovu knjigu sam, jednom davno, upila u dahu. Sećate se dr Arčibalda Rajsa i njegove ljubavi prema srpkom narodu? Nešto tako je i Rebeka Vest, britanska književnica, koja se pred Drugi svetski rat obrela u ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji i koja je napisala vrlo dirljivu, nadasve istinitu priču o tome kako je doživela Jugoslaviju i Jugoslovene. Svakako, knjiga je potrkepljena istorijskim činjenicama, jer se Rebeka Vest bavila istorijom Prvog svetskog rata i njegovim uzrocima i posledicama. Ona se vrlo realno osvrće na našu istoriju, na nas kao ljude i veoma vešto barata rečima kad opisuje Kraljevinu. I ne samo to. Rebeka je bila i novinar, i pisac i feministkinja.

Ako je niste čitali, pravo je vreme da je nabavite u tvrdom povezu. Ova knjiga bukvalno očarava, pokazuje nam kakvi smo, oslikava Balkan i mislim da svaka kuća treba da je ima i da se prenosi generacijama, kao porodični album.

Žena na prozoru, A. Dž. Fin – Vulkan

Roman je pravi psihološki triler koji me je podsetio na neke osobe koje, u privatnom životu, poznajem. One žene koje sede kod kuće plašeći se da izađu napolje, jer pate od agorafoboje. Jedna takva, Ana Foks, vreme prekraćuje tako što pije malo lekove, malo alkohol i špijunira komšije. Malo mesto je pravi “raj” za takve ljude. Komšije su blizu i svi se znaju. Kod glavne junakinje to čak ide dotle da ona i piše kratke priče o svojim susedima. Posmatra ih fotoaparatom, a jedino komunicira sa podstanarom Dejvidom i sa svojom bivšom porodicom.

A onda, kao i u svakom psihološkom trileru, dešava se nešto čudno. I to kod prvih komšija koje su se tek doselile. Ana ne zna da li je sve samo posledica lekova i alkohola ili je, uistinu, nešto videla. I tu kreće i njena psihološka borba. Oni koji ne znaju šta je agorafobija osuđivaće takav vid ponašanja, ali oni koji znaju, potpuno im je jasno sa čim se Ana suočava, ako samo kroči van okrlja svog doma. A moraće da se suoči i sa tim.

Odličan roman za sve koji žele da steknu utisak o psihološkim problemima, strahu i borbi da sve to prevaziđe.

Poslednji cirkus na svetu, Branislav Janković – Čarobna knjiga

Janković ponovo, u svom stilu, briljira. Prosto, moram da priznam da postajem ozbiljan fan ovog pisca. Volim njegove bravure, poređenja, lakoću pisanja i opsivanja likova. A likovi su ovozemaljski, naizgled stvarni, neki od nas. Da li su? Cirkus “Felićita” je “samo” običan cirkus. Čine ga anđeli koji već dve hiljade godina tumaraju svetom, utvrđivajući ljudske grehe. I šta je, zapravo, greh? Anđeli te grehe vide i u sebi, ali zna se šta je njihov zadatak ovde. Dati besmrtnost za smrt.

Koliko je Sveta knjiga i koliko je Svevišnji pun kotradiktornosti, pun opravdanja za neopravdivo i ono “Ima li boga?“. O tome priča ova knjiga. Niko nije ni toliko svet, ni toliko grešan, a odgovor se sam nameće da je grešan upravo On koji je sve to zamrsio, da bi ljudima dao što (ne) logičnije odgovore na tako logična pitanja.

Anđeli među ljudima uviđaju sve to i borbu vode u sebi. Ali i na kopnu. Jer nebo je to koje će suditi. Najzad, ko je taj koji sme da sudi jednom čoveku? A anđelu? Pitanje koje će uvek negde lebdeti dok čitate. I srce će vam zaigrati bezbroj puta. Hvala za još jedan roman koji sam pročitala ne trepnuviši!

Soba tajni, Miljan Paunović – CNP&P

Priča koju Miljan Paunović tako lako, u početku, vodi da pomislite da će sve tako i da se nastavi. Mladi student, iz malog mesta stiže u veliki grad. A tamo, u tom velikom gradu, dolazi do sučeljavanja. Pisac se poigrava sa nemogućim, sa ljudskom radozanlošću i onim kad vam neko kaže: “Možeš sve, samo nemoj to“. A onda, psihologija čoveka preuzima uzde u svoje ruke i nagoni ga da uradi baš to.

Paunović se igra se sa likovima tako vešto i pokazuje koji je njihov uticaj u našim životima. Likova ima mnogo, ali neka vas to ne odvrati od čitanja, jer ćete ubrzo shvatiti ko su oni i zašto su tu. Najiteresantnije su mi upravo bile one unutrašnje borbe glavnog junaka Milana i, priznajem, da se na neke korake ne bih usudila. Život (ili, ovog puta, pisac) je ko zna zašto upotrebio takav profil da proživi sve to. Iako će nekima roman da zaliči na fantastiku, njima preporučujem da ga ponovo pročitaju.

Došljaci, Milutin Uskoković – Portalibris

Milutin Uskoković, depresivni pisac s početka 20. veka, u svoja jedina dva romana “proriče” sebi sudbinu koroz glavne likove. Za one koji ne znaju, Uskoković se ubio. Proučavajući Milutina Uskokovića, došla sam do veoma jasne povezanosti između njega i njegovih likova u romanima. Motiv samoubistva se provlači kroz oba njegova romana. Tako je i u romanu “Došljaci“. U njemu, glavni junak, Miloš Kremić je iz siromašne trgovačke, užičke porodice.  U Beograd, taj grad u tranziciji, dolazi peške. Tako je svojeveremno i Uskoković došao u glavni grad i zaposlio se kao novinar u “Politici“. Bukvalno, kao da Uskoković opisuje sebe.

Zorka, njegova mnogo starija ljubav, nalazi se na granici čaršijskih priča i opterećenosti Miloševim poreklom. I tu nastaje socijalno i egzistencijalno pitanje. Vredi li, samo zbog ljubavi, ulaziti u brak sa Zorkom? Iz različitih porodica, različitog statusa, svima njima se samoubistvo provlači kao lajt motiv. Da li kroz pozorišnu predstavu, osećanja, pretnje. Nisu li život, kao i ljubav odveć bili teški?

Hadži Đera, Daragutin J. Ilić – Portalibris

Danas gotovo da nema onog ko se seća Dragutina J. Ilića, pisca, a kamoli Hadži Đere. Dragutin J. Ilić je bio stariji brat pesnika Vojislava Ilića. Hadži Đera je, za mnoge koji ne znaju, bio arhimandrit Gerasim Georgijević, iguman manastira Moravci i veliki učitelj i prosvetitelj rudničkog kraja.

Pisani dokumenti svedoče da je on 1798. godine on u manastiru pisao, prevodio i učio decu. Pisane knjige iz tog doba, sa njegovim potpisima, čuvaju se u riznici Moravačke crkve. Hadži Đera se pominje i kao obnovitelj manastira Bogovađa 1791. i 1794. zajedno sa Hadži Ruvimom i Vasilijem Petrovićem. Hadži Đeru su Turci ubili ispred manastira Moravci 1804. godine. Šest dana posle, počela je Seča knezova, što je dovelo do Prvog srpskog ustanka.

U knjizi se prati poslednja godina igumana manastira Moravci. Sve kao da sluti na skori kraj, dok Osmanska imperija gubi uticaj koji je nekad imala, a svi znamo da je ranjena zver najopasnija. To vidi i Hadži Đera i trudi se da što pre završi sve ovozemaljske poslove, ne bi li spremno dočekao večni život.

 

Fotografije: vulkani.rs, portalibris.rs, kurir.rs, miljan-paunovic.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: