Uvod u leto: Šta raditi kad izgorite?

Ono neprijatno što se često dešava tokom leta jesu opekotine. Bilo da ste pored vode ili u ravnici, na planini neminovno je da dođe do ove neželjene pojave. Pogotovu ako ste, kao ja, svetle puti. Teže i češće opekotine dovode do oboljenja kože i ranog starenja, pogotovo ako koži ne pomognete da se oporavi i obnovi. Ponekad je potrebno potražiti i savet lekara, ali najčešće opekotine nisu tako strašne i prva pomoć se može naći frižideru ili špajzu.

Prva pomoć iz frižidera

Prvo i najvažnije pravilo je – da se sklonite se sa sunca i da se ne izlažete sunčevoj svetlosti dok opekotine ne nestanu, savetuju dermatolozi. Druga pomoć je voda koju ćete redovno piti, da ne dehidrirate. Važno je da ne tretirate nadraženu kožu uljima i maslacima, jer oni zadržavaju toplotu pa će vam biti gore.

Jabukovo sirće, eterična ulja, mleko, jogurt, krastavac…

Opekotine od sunca najbolje je tretirati hladnim, aromatičnim kupkama u koje se stavi deset kašika jabukovog sirćeta i osam do devet kapi eteričnog ulja čajevca, eukaliptusa, kamilice, lavande ili ruzmarina.

Maska od svežeg krastavca ili narendanog krompira smiriće izgorelu i bolnu kožu. Krastavac podstiče cirkulaciju i prirodno obnavlja vlagu u koži, što je kod opekotina vrlo bitno. Hladan krastavac isecite na kolutove i stavite na bolna mesta.

Ako naneste na kožu masku od hladnog jogurta, mleka i meda, ona će smiriti svrb i nastanak plikova. Ako na izgorelu, ali već ohlađenu kožu nanesete pripravak od mlevenog ječma, kurkume i jogurta smirićete nadražena područja. Možete rane premazati debljim slojem hladnog jogurta ili smesom zobene kaše sa jogurtom. Smesu treba držati na opekotinama petnaestak minuta i skinuti je hladnom vodom.

Dva dana pošto ste izgoreli, najbolje je da na kožu naneste gel od aloje vere. On može da se kupi u bilo kojoj apoteci. Dobro je i kantarionovo ulje. Oni sprečavaju da se koža preterano oljušti. Inače, kantarionovo ulje je fotosenzibilno pa može da izazove crvenilo i otok i dobro ga je koristiti isključivo posle sunčanja, a ne pre ili tokom sunčanja.

Dermatolozi savetuju upotrebu aloja vere za ublažavanje opekotina, ali i uzimanje aspirina da bi se bol lakše podneo. Aloja vera hladi kožu, a pri tome koža diše. Pošto se koža ohladi, važno ju je hidrirati da bi se izbeglo pucanje i ljuštenje. Dermatolozi savetuju upotebu losiona na bazi vazelina, jer će tako formirati zaštitni sloj na površini kože.

Obloge od mleka

Napravite obloge. Peškir stavite u mleko i rashladite u frižideru, pa ih utapkajte  na oštećenu kožu. Hladnoća će smiriti kožu, a kiselina iz mleka će povoljno delovati na oporavak oštećene kože. Obloge od hladnog mleka mogu pomoći u smirivanju upala na koži. Mleko sadrži vitamine A i D, masnoće, aminokiseline i mlečnu kiselinu, kao i proteine. Vitamini podstiču ozdravljenje, a mlečna kiselina utiče na kožu da odbaci mrtve ćelije sa površine. Obloge od mleka na opekotine treba stavljati pažljivo, a koža se ne sme trljati.

Pomažu i obloge od hladne vode, ali da je mleko bolji izbor. Na opekotine se ne stavlja led direktno na kožu, jer može da izazove još veća oštećenja.

I čaj od kamilice je odličan. Vrećice čaja od kamilice iscedite i ostavite da se ohlade. Hladne vrećice čaja stavite na opekotine i držite pet minuta. Ponovite to više puta.

Šta kažu lekari?

S druge starne, lekari savetuju da se u slučaju opekotina nikako ne upotrebljavaju namirnice iz frižidera, već ohlađene na sobnoj temperaturi. Ako su već nastale opekotine, preporučuje se kupanje u mlakoj vodi, odnosno da se opekotine tretiraju hladnim oblogama. Voda treba da odstoji na sobnoj temperaturi, nikako da bude izvađena iz frižidera. Obloge treba menjati na svakih petnaestak minuta. Da bi se smanjio osećaj bola i da bi se izbegla povišena telesna temperatura koja je čest pratilac opekotina, preporučuje se lek na bazi paracetamola ili ibuprofena.

Dobar učinak imaju kreme, gelovi ili sprejevi koji hlade kožu i ubrzavaju epitelizaciju. Za teže oblike opekotina, u dogovoru sa lekarom, tokom nekoliko dana može da se koristi lokalni kortikosteroid. Sa sunčanjem ne treba preterivati, jer posledice mogu biti vrlo ozbiljne.

Hronična oštećenja kože nastaju kao posledica nekontrolisanog izlaganja suncu. To su često poremećaj pigmentacije, vaskularne promene,  prevremeno starenje kože popularno nazvano fotoejdžing i nastanak karcinoma kože.

Kad nastaju opekotine?

Opekotine od sunca nastaju posle preteranog izlaganja kože UVB zracima. Simptomi i znaci se javljuju od sat do 24 sata, a kod jačih reakcija dostižu svoj vrhunac u roku od 72 sata. Promene na koži se javljaju od blagog crvenila koje kasnije vodi do površinskog ljuštenja, do bola, otečenosti i plikova.

Opekotine od sunca na potkolenicama su posebno neprijane i često polako zarastaju. Ako je veliki deo površine tela pod opekotinama, mogu da se jave opšti simptomi kao što su temperatura, drhtavica, slabost, šok. Najčešće komplikacije su sekundarna infekcija, mrljasta pigmentacija i osip. Kad se koža oljušti, ona može nekoliko nedelja da bude veoma osetljiva na sunčevu svetlost.

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: