Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja: Bez noževa, crvenog jela i crvenog konca, sa strogim postom, lekovitim travkama i bez započinjanja novih poslova (RECEPTI)

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan je crkveni praznik vrlo poštovan u narodu kad se primenjuje i jednodnevni post. Neki ne jedu sve dok ne padne mrak.

Sveti Jovan Krstitelj predstavlja simbol jake volje, pravičnosti, istine i poštenja.

Poginuće Svetog Jovana

Irod Antipa, sin Iroda Idumejca, oženio se drugi put Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sveti Jovan ga je bez straha grdio i ukazivao mu na greške, pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina ćerka, Saloma zatražila je od Iroda glavu Svetog Jovana Krstitelja.

Ona je prvo ženski, igrom omađijala Iroda, a onda po nagovoru njene majke, zatražila „poklon„. To se, naravno, i desilo. Salomina majka Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su Jovanovi učenici i sledbenici sahranili u Sevastiji, u Palestini.

Praznik Usekovanja se slavi od davnina, a dokazi postoje od petog veka.

Običaji na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Na današnji dan vlada strogi post, ne jede se i ne pije ništa crvene boje, jer to podseća na Jovanovu krv. Zato danas ne treba uzimati nož u ruke.

U Hercegovini na ovaj dan poste, ne rade teške poslove i posebno vode računa da ne rade ništa oko semenja. Ako Usekovanje pada u ponedeljak, onda svakog ponedeljka u godini izbegavaju da se bave semenom.

U nekim selima se dogovaraju da oranje započnu odmah pošto prođe Usekovanje i odrede ko treba da prvi počne.

U Šumadiji se posti i ne rade se teži poslovi. Na današnji dan treba brati lekovito bilje poput kantariona, nane, konjske čubure, lincure… Deci se za obroke ne daju paradajz, breskve, jabuke, grožđe, niti bilo šta što je crvene boje.

Samo žene rade oko semena, ostavljaju ga za sledeću godinu i spremaju zimnicu.

U Crnoj Gori se svi dani na koje pada Usekovanje proglašavaju za varovne u toj godini. Za ovu godinu je to ponedeljak. Danas posebno slave vidari, berači biljaka i oni koji baju. Takođe, danas ne valja započinjati ništa novo, jer to neće biti dobar posao.

Ovo verovanje važi i za Varovnu nedelju, prvu nedelju u septembru.

U atru sela Ratina, kod Kraljeva nalaze se Savine vode do kojih je teško doći, jer su u šumi. Tu je podignuto pet česama. Najstarija je izgrađena 1897. godine. Podignuta je kao zadužbina jednog meštanina iz Ratine.

Na njoj piše da je to voda Svetog Save. Mesto predstavlja kao neku malu bogomolju. Dva puta godišnje, na praznik Usekovanja i na Savindan, žitelji Ratine i okolnih sela dolaze na poklonjenje vodi. Ceo prostor oko česama je okićen cvećem, pale se sveće u znak zahvalnosti za zdrav i dug život.

Danas valja izbegavati bilo kakav rad. Na današnji dan svi u porodici poste, a narod se okuplja u hramovima na liturgijama.

U istočnoj Srbiji se veruje da na ovaj dan treba skidati i crveni končić sa ruke, koji onome ko ga nosi, ostalim danima donosi sreću. Međutim, prema ovom verovanju, na Usekovanje se končić skida, jer onome koga nosi sve će poći naopako.

Ovaj dan se obeležava i kao krsna slava.

Za one koji ne znaju šta da spremaju na vodi, evo nekoliko recepata:

Kačamak od prosenog brašna

Sastojci:

• 1 šolja oljuštenog prosa
• 300 g belog ili žutog kukuruznog brašna
• ½ l vode
• semenke lana, suncokreta, susama i golica
• so

Priprema:

Prvo samleti proso. Vodu posoliti i pustiti da provri. Kad voda provri, sipati kukuruzno brašno u tankom mlazu i neprekidno mešati.

Dobro skuvan kačamak ne sme da ima grudvice, a kuva se najmanje desetak minuta na jakoj vatri, uz neprekidno mešanje drvenom varjačom.

Dodati so i semenke.

Slani krompir

Sastojci:

• 2 kg krompira
• 1 veća veza peršuna
• 2 kašike biljnog začina
• so

Priprema:

Krompir oljuštiti i iseći na kocke. Naliti ga vodom da ogrezne, pa staviti kašičicu soli i kuvati na tihoj vatri.

Kada je krompir kuvan, skloniti sa vatre i posuti ga sitno iseckanim peršunom.

Čorba od povrća

Sastojci:

• 1 krompir
• 1 šargarepa
• 1 glavica crnog luka
• 1 paprika
• 2 l vode
• 2 kašike biljnog začina
• 1 veza peršuna
• so

Priprema:

Očistiti i oprati krompir, šargarepu crni luk i papriku, pa ih sitno iseckati. Staviti ih u šerpu, preliti vodom i skuvati.

Pred kraj kuvanja, dodati začin i skloniti sa vatre.

Posoliti po ukusu i dodati vezicu seckanog peršuna.

Smrznuti desert sa dinjom (za šest osoba)

vreme hlađenja: 3 do 4 sata

Sastojci:

• 3 dinje
• sok od jednog limuna
• 250 g šećera

Priprema:

Izmešati dinje, sok od limuna i šećer u blenderu. Staviti smesu na jedan sat u zamrzivač.

Zatim, izvadite desert i promešajte, pa ga ponovo vratite u zamrzivač. Postupak ponovite polse pola sata.

To isto uradite i posle pola sata, sve dok ne budete zadovoljni gustinom deserta.

Pre serviranja, najedno 20 minuta ga stavite u frižider.

Inspiracija – telegraf.rs, srbijuvolimo.rs, kurir.rs, secanja.com

Fotografije: Pixabay, Pinterest, srbijajavlja.rs, mitropolija.com, belami.rs imml.gr, hronokuhinja.rs, ,sujevjerje.blogspot.rs, pekgora.wordpress.com