U slavu piva: Oktobarfest je mesto gde se sve radi zbog ljubavi i alkohola! (RECEPTI) (VIDEO)

“Ljudi koji prvi put dođu na Oktoberfest u nameri da nađu sebi mesto u nekom šatoru, teško mogu da poveruju da bezoblična masa sveta koja tu obitava ne pravi haos. Odjednom, svi shvate da je vašar vrlo miroljubivo mesto. Kao i u mravinjaku, i ovde postoje tajni prolazi, a ljude usmerava nevidljiva sila. “Saobraćaj” na vašaru ponekad zastane, da bi se mirno i bez nervoze nastavio. Zato haosa nema, čak i kada neki pokušavaju da ga stvore. Ne zna se zašto je to tako, ali sve što se dešava na Oktobarfestu ionako ne može racionalno da se objasni”.

list “Zidojče cajtung”

Čim se jesen oglasi lišćem kišom i vetrovima, počinju jesenji festivali. Jedan od najpoznatijih je svakako Oktobarfest u Minhenu. Od kad počne ova pivska fešta, Mihen dobije poptuno dručaje obličje. Svakodnevica pada u drugi plan, a grad je pun staranaca i radoznalih tursta.

Oktoberfest svoja vrata ove godine otvara 22. septembra. Tradicija je i ovde neizostavni deo festivala. Počinje prvog dana slavlja, u 10,45 časova u centru Minhena. Tada polazi povorka od oko 1000 ljudi. Na čelu povorke je “Minhner kindl” ili “Minhensko dete” na konju, a to dete “glumi” uglavnom lepa devojka. Za njom ide gradonačelnik, a iza njega drugi gradski funkcioneri, a onda i gostioničari Oktoberfesta. Svi su na kočijama sa konjskim zapregama i u tradicionalnoj bavarskoj nošnji.

Fešta na Terezinoj livadi

Posle šetnje ulicama Minhena, povorka svoju šetnju završava na Terezinoj livadi ili na Terezinom poljančetu. Neki ga samo zovu poljanče. Baš tu se dešava Oktoberfest. Zelena površina od 42 hektara se nalazi na dobrom mestu u blizini centra grada. Naravno da nije reč samo o običnoj poljani, već se smatra za “površinu sa posebnom namenom“. Da bi neko hteo da je koristi, mora da razgovara sa gradskom upravom. Baš na tom mestu su za vreme Otoberfesta postavljene šatre poznatih gostioničara, u kojima se pije i slavi. Samo slavlje otvara gradonačelnik, tačno u podne. Oktobar fest može da počne kad se probije prvo bure sa pivom u Šotenhamelovom šatoru.

Prvi Oktobarfest – venčanje

Povod za održavanje prvog Oktoberfesta 1810. je bilo venčanje princeze Tereze i princa Ludviga. Tako svaki sledeći Oktobarfest nije mogao da se održi bez njih. Za tu priliku bira se dvoje mladih koji se preprušavaju u saksonsku princezu i bavarskog princa. Sve je autentično pa i njihva odeća u kakvoj su se onomad venčali princeza i princ, pre 208 godina. U njihovu čast su u to davno veme održane i konjske trke, pa se na svakom sledećem Oktoberfestu održavaju trke, svakog dana u 13 i 18 časova.

Na tom poljančetu, koji je odvojen od glavne livade, posetioci mogu da vide tradicionalne nošnje i strelce sa samostrelima. Tu je smešten i mali zoo-vrt sa domaćim, malim životinjama koje posetioci mogu i da pomaze. Ulaz na malu livadu se posebno plaća i košta četiri evra.

Princeza Tereza i princ Ludvig

Na glavnom delu livade postavljena je i takozvani “muzejski šator“. Unutra se može videti kako su u svojim putujućim kolima pre 100 godina živeli vašarski umetnici. U tom šatoru postoji jedna velika klackalica u obliku broda, iz 1925. godine. Pored nje je i obnovljeni velodrom, na kome se posetioci trkaju na prastarim modelima bicikala. U posebnom šatoru mogu da se isprobaju i vašarske atrakcije iz 19. veka, kao što su klackalice i ondašnji modeli karusela i tobogana.

Pivo koje se toči na Oktoberfestu mora da sadrži najmanje 13,5 odsto alkohola. Krigla piva i to litarska, jer manje se ne služi i ne postoji, košta između 9,70 i 10,10 evra.

Šta je šta na Oktobarfestu?

“Minhner kindl“ – Minhensko dete

Zvanična figura na grbu Minhena je monah u crnoj mantiji i crvenoj obući, koji stoji raširenih ruku. U levoj ruci drži knjigu na koju se zaklinje, najverovatnije gradski zakonik ili Jevanđelje. Ova figura se često naziva i Minhenskim detetom. Od 16. veka, različiti umetnici su prikazivali svoja viđenja  gradskog grba, na kojima je monah izgledao sve detinjastije. Na kraju je, dvadesetih godina prošlog veka, od dečaka postala – devojčica, tačnije devojka ili Minhensko dete.

 

Na Oktoberfestu Minhensko dete predvodi povorku gostioničara koji iz centra prelaze na Terezinu livadu, pred sam početak slavlja. U trenutku kad gradonačelnik otvara prvo bure piva, Minhensko dete mora da bude pored njega. Od 1972, u toj ulozi je uvek lepa devojka, koja se bira obično iz redova minhenskih gostioničara, koji imaju šatore na Oktoberfestu, a može da bude izabrana iz vašarskih porodica ili pivara. Minhensko dete se još naziva i “ambasadorkom Minhena“. Zato ona mora da bude obrazovana, da govori strane jezike, kao i da ima lepe manire, a podrazumeva se da zna dosta o Minhenu i Bavarskoj. Ova “ambasadorka” dolazi i na druge svečanosti gde predstavlja grad Minhen. Uobičajeni “mandat” ovoj ambasadorki traje dve godine.

Tereza i njena livada

Ova livada je dobila ime po princezi Terezi od Saksonije-Hildburghauzen, suprugi bavarskog princa Ludviga, kasnijeg kralja Ludviga I. Par se venčao 12. oktobra 1810. Svadbeno veselje je trajalo pet dana i na kraju je završeno je konjskim trkama. Gledaoci su bili na uzvišenju oko livade. Livada je onda, uz dozvolu kraljevske porodice, prozvana Terezinom livadom. Odlukom da se konjske trke ponove sledeće godine u isto vreme, nastala je tradicija Oktoberfesta. A onda je sve dobilo veće razmere, pa su 1818. na livadi postavljeni prvi karuseli i klackalice, a od 1896. na njoj se redovno razapinju veliki šatori u kojima se toči pivo.

(MOJA) LETNJA UŽIVANJA: DA LI JE TO LJUBAV ILI PIVO? (RECEPTI) (VIDEO)

Danas se na Terezinoj livadi ne održava samo Oktoberfest, već i Međunarodni sajam poljoprivrede, kao i Prolećni vašar. Tu obično svoje šatore postavljaju i cirkusi. Na žalost ovo odavno nije livada u pravom smislu te reči pošto je trava nestala. Posetioci gaze po tvrdoj zemlji, iz koje ponegde izbija korov.

Prvo bure

To je bure koje u donjem delu ima blago užljebljenje. U tom delu se spolja, specijalnim maljem, ugrađuje cev slavine. To takozvano ugrađivanje je ritual kojim Oktoberfest zvanično počinje. Prvo bure probija lično gradonačelnik Minhena. To nije tako jednostavan posao, jer su za to potrebni izvesna veština i snaga. Neretko je potrebno više udaraca maljem.

Kada blago zašiljena cev probije bure, iz slavine poteče pivo. To se uvek proslavi uzvikom “Poteklo je!“. Taj uzvik se dobro uklapa u pesme koje se pevaju tokom vašara. Ovo se čuje se i pri svakom otvaranju svakog novog pivskog bureta na Oktoberfestu. Na nemačkom, uzvik glasi: “O’Zapft is!“.

Najveći šatori na svetu koji nisu šatori

Šatori u kojima se pije pivo i slavi Oktoberfest na Terezinoj livadi nose samo ime – šatori. Inače, to su montažne hale, sa klasičnim krovom i elementima tradicionalnog bavarskog dizajna. Tu su postavljeni dugački stolovi i klupe, gde se pivo služi u kriglama. U halama se sedi. Postoji samo jedna od njih u kojoj gosti mogu i da stoje za šankom.

BUDITE PIVSKI EKSPERT: KAKO DA UPARITE HRANU SA PIVOM? (RECEPTI) (VIDEO)

Kad je reč o zakupu, prostor na najvećem svetskom vašaru, jasno je da ne može da pripadne bilo kome. Prema propisima Oktoberfesta, tu sme da se toči samo pivo jakih i proverenih minhenskih pivara. To pivo koje se spravlja prema Minhenskoj zapovesti o čistoti iz 1487, kao i prema Nemačkoj zapovesti o čistoti piva iz 1906. godine. Posetiocima je na raspolaganju 15 velikih i 17 manjih šatora. Minhen na svojoj internet stranici ima takozvani “Vizn-barometar” gde se vidi zauzetost šatora.

Svi šatori Oktobarfesta

Šotenhamelov šator ima istorijski značaj, jer potiče od barake u kojoj je točeno pivo iza kraljevskog šatora u 19. veku. Potomci gostioničara Šotenhamela i danas postavljaju šator. Ovaj šator je veliki 4800 kvadratnih metara, a na dve galerije su raspoređena mesta za 6000 gostiju. Postoji i bašta od 2200 metara kvadratnih, sa 4000 mesta. Taj šator spada u manje na Oktoberfestu. U ovom šatoru se otvara Oktoberfest.

Šotenhamel je, tradicionalno, domaćin mnogih studentskih udruženja, koja na fasadi šatora imaju okačene svoje grbove. Gosti Šotenhamela su najčešće mladi. Kod Šotenhamela se toči pivo “Špaten“, a konobarice nose klasične kecelje i kapice. Ova šator se često naziva i “šatrom mladih“. Ostali šatori su:

  • Šator majstora samostrela ima oko 6500 mesta i postoji od 1895. Njen vlasnik je u bliskom srodstvu sa  vlasnikom poznate pivare “Ajinger“. Ovde se toči pivo “Paulaner broj“. Iako je najveća po površini, smeštena je izvan glavne džade na Terezinoj livadi, ima neupadljivu fasadu, pa je turisti često i zaobiđu. Ranije su tu boravili nešto stariji posetioci, a atmosfera mirnija i prijatnija nego na drugim mestima. Poslednjih godina je za zabavu gostiju zadužen VIS “Nideralmer” koji na repertoaru ima i rok i pop muziku, pa su ovu šatru počeli da posećuju sve mlađi gosti. Ovde se tradicionalno održava takmičenje sportskih strelaca na 110 streličarskih štandova. Specijalitet kuće su prasići pečeni u kvasu.
  • Augustiner ima 8500 mesta, a njen vlasnik poseduje nekoliko uglednih pivnica u Minhenu.
  • Brojrosl-Pšorbroj-hala broji 8.500 mesta i pripada poznatoj pivarskoj porodici Hajde. Zaštitni znak ovog šatora je 20 metara visoko drveće okićeno kao za Prvi maj, a koje se nalazi pred ulazom. Toči se pivo “Haker-pšor“.
  • Fišer-vroni ima 3800 mesta i tamo se služi se pivo “Augustiner“. Ovaj šator je licencu za Oktoberfest dobio 1949. Vlasnica Veronika Fišer je od te godine bila prisutna na svakom Oktoberfestu, sve do svoje smrti 1998, kada je posao preuzeo njen sin. Svakog drugog ponedeljka Oktoberfesta, u ovaj šator dolaze pripadnici LGBT populacije. Tu tradiciju je započeo gej vlasnik bara “Proseko“, koji je na Oktoberfestu baš kod “Fišer-Vronija” uvek rezervisao nekoliko stolova za svoje društvo. Taj gej gazda je u međuvremenu umro, ali je LGBT populacija tu nastavila da se okuplja, pa je čak dobila i svoj dan za slavlje. Specijalitet ove šatre je “nabodena riba“. To su razne vrste riba koje se peku nataknute na ražnjiće dugačake 15 metara. Ljubitelji delikatesa tu mogu da naruče i škampe, dagnje i ostrige.
  • Haker ima 9200 mesta ita mo se služi pivo “Haker“, a muzičari sviraju na bini koja se okreće.
  • Hofbroj broji 10000 mesta i to je naveći šator na Oktoberfestu i jedini koja ima i prostor za stajanje za oko 1000 ljudi. Površina šatora je veća od 7000 kvadratnihj metara. Tokom dve nedelje festivala, ovde se natoči više od 550.000 litara piva, posluži 70.000 pilećih polutki, 5.500 svinjskih butova i oko 8000 porcija svinjskih kobasica. Zbog poznatog piva “Hofbroj” ovaj šator posećuju turisti, ali i mnoge poznate ličnosti, a veoma često dođe i do tuče.
  • Kefers ima 3300 mesta i jedini je šator na Oktobarfestu koji nije montažna hala, već je sagrađena od blokova. Pošto je ispostava delikatesne radnje “Kefer” služi neobične kulinarske specijalitete. Za razliku od većine šatora koji vrata zatvaraju u 23,30 časova, ovaj radi do 1,00 čas ujutro. Ovde se okuplja nemački džet-set, pa često obitavaju poznati sportisti, glumci i ostale javne ličnosti. Osim piva, u ovom šatoru se služi vino i šampanjac.
  • Levenbroj broji 8500 mesta i tu je uvek postavljen karakteristični “Levenbroj” toranj sa pokretnim lavom, visok 37 metara. Na štorskom plafonu upaljeno je “zvezdano nebo” od 16.500 sijalica. Milionerka Regina Sikst je 1989. u ovom šatoru rešila da okupi svoje društvo slavnih žena, što je preraslo u tradiciju koja se održala do 2007. Pivo “Levenbroj” je poznato i van Nemačke.
  • Oksenbrateraj ili “Volovska pečenjara” dobila je ime kada je 1881. kasapin Johan Resler odlučio da na Oktoberfestu peče volove. Samo do 1901. u ovom šatoru na Oktoberfestu je ispečeno 200 volova. Danas se na posebnoj tabli ispisuje ime svakog pojedenog vola, kog orkestar ispraća posebnim “tušem”.
  • Vajncelt poseduje 2500 mesta. Do 21 čas tu se služi pšenično pivo “Vajcenbir“, a posle tog vremena bezalkoholna pića, vino i šampanjac. Ovo je jedan od “najmlađih” šatora. Postoji od 1984. godine. Tu se toči “Paulaner” pivo i ovaj šator je otvoren do 1,00 čas ujutro.
  • Vincerer fendl ili “Paulanerova hala za slavlje” ima nešto manje od 11000 mesta. Na krovu ove hale se vrti “Paulanerova” krigla visoka šest metara. Ovaj šator je bio domaćin majstora u gađanju samostrelom, a onda su se strelci preselili u već pomenut “Šator majstora samostrela“.

Vašar na nemački način

Na Oktoberfestu ima oko 200 vašarskih atrakcija, među kojima je osamdesetak raznih vrsta “vožnji“. I ovde ima mnogo porodica koje su prisutne na vašarima još od početka 20. veka. Ima svega – od starih atrakcija koje izazivaju nostalgiju, do najmodernijih čuda koje izazivaju – mučninu i vrtoglavicu. Evo nekih tradicionalnih atrakcija Oktobarfesta:

  • Džinovski točak se na Oktoberfestu prvi put pojavio 1880. godine. Bio je visok 12 metara. Od 1979. stalna atrakcija na ovom vašaru je Vilenborgov točak koji putnike u konzolama kružnom podiže do visine od 48 metara. To je svakako najupadljivija atrakcija koja se vidi izdaleka, a posetiocima pruža mogućnost da uživaju u pogledu na Terezinu livadu iz ptičje perspektive.
  • Krinolina je standardna sa već poznatim okruglim karuselom koji se na Oktoberfestu postavlja od 1924. godine. Zbog okrugle forme i načina okretanja podseća na krinolinu. Do 1938. godine, ovaj karusel je ručno okretan. Danas, za muzički ugođaj na krinolini zadužen je orkestar.
  • Veštičja ljuljaška je sastavni deo svakog većeg zabavnog parka. Prvi put je predstavljena 1884. godine u Americi, a na Oktoberfestu se pojavila 1894. godine. Na dve klupe postavljene jedna prema drugoj sedi po osmoro ljudi, a sve visi na jednoj osovini. Kad počne ljuljanje, počinje da se okreće čitava prostorija, tako da posetioci imaju utisak da ljuljaška pravi pun krug. Ovaj antikvitet od zabavnog elementa se nalazi pod posebnom zaštitom i ne postavlja se na drugim vašarima. Radi samo jednom godišnje – tokom dve nedelje Oktoberfesta.
  • Đavolji točak se prvi put pojavio 1910. Posetioci se popnu na drveni plato ili disk prečnika pet metara. Voditelj ih upućuje da sednu ili legnu, ili ostanu da stoje, ako smeju. Disk počinje da se vrti, najpre lagano, pa sve brže i brže, pri čemu pomoćnici voditelja programa gađaju one na disku vrećama sa senom ili ih hvataju lasom. Cilj je što duže ostati na točku. Voditelj sve vreme komentariše događaje uz šaljive opaske na račun onih koje uspeju da zbace.

Postoji mnogo modernih atrakcija, kao što je rolerkoster “Olimpijske igre“, najveći putujući tobogan na svetu. U njemu vozić pravi čak pet lupinga koji označavaju olimpijske krugove, a tu su i sve druge standardne atrakcije kakve se mogu videti na velikim svetskim vašarima.

Erotiku našu nasušnu daj nam i na Oktoberfestu

List “Zidojče cajtung” je i erotiku na Oktobarfestu lepo objasnio:

“Žene u tirolskoj nošnji uvek izgledaju mnogo bolje nego inače. Ovaj komad odeće ističe sve ženske atribute. Muškarci u kožnim “trofrtaljkama” izgledaju tradicionalno smešno, ali na neki način i slatko. Verovali ili ne, čak i kancelarijski miševi sa svojim bledunjavim nožicama (ako ne ih ne zagledate) liče pomalo na naše pretke. Navodno, baš zbog ovog arhaičnog preobražaja, muškarci i žene se na Oktoberfestu zbližavaju mnogo brže i opuštenije nego inače. To je, naravno, čista glupost. Razlog je vrlo jasan – opšte pijanstvo”.

Ujedinili se nemački i italijanski policajci

O bezbednosti na Oktoberfestu brinu posebni odredi policije, vatrogasaca i zdravstvenih radnika. Oktoberfest ima svoju posebnu policijsku stanicu. Pošto na ovaj vašar dolazi veliki broj posetilaca iz Italije, nemačkim policajcima u pomoć priskaču njihove italijanske kolege. Kad je reč o pružanju lekarske pomoći, posetioci je mogu dobiti od minhenskog Crvenog krsta. Na delu Terezine livade na kome je zgrada uprave Oktoberfesta, nalazi se ambulata sa najmodernijom opremom. To znači da ima čak i operacionu salu. I pored svih mera bezbednosti, Oktoberfest ne može da prođe bez krađa, tuča i seksualnog uznemiravanja, zbog čega su poslednjih godina mere bezbednosti pojačane. Od 2003. je pokrenuta i akcija “Sigurna livada za devojke i žene“.

Koliko košta kad unutra – telefoniram?

Pošto su 2004. redovi pred montažnim toaletima bili toliko dugački da je policija morala da reguliše ulazak u njih, onda su organizatori 2005. povećali broj montažnih WC-a za 20 odsto. Sada na Oktrobarfestu ima više od 1.800 kabina. Veću gužvu prave posetioci koji, zbog velike buke, koriste WC kabinu da bi – telefonirali! Zbog takvih je bilo reči o postavci Faradejevih kaveza ili odašiljača koji ometaju signal mobilne telefonije kod WC kabina. Sve je to postalo pravno i tehnički komplikovano, pa zato samo stoje table “zabranjeno telefoniranje“.

Recepti

Kobasice sa karijem (za 4 osobe)

Sastojci:

  • 1 kg belih, kuvanih ili nekuvanih kobasica ili telećih kobasica
  • 300 g kečapa
  • 10 g muskatnog oraščića
  • 1 kašičica bibera
  • 2 kašike karija
  • 2 kašike senfa
  • 1 sitno cekana glavica većeg crnog luka ili 2 manja
  • ulje

Priprema:

Zagrejte ulje i dodajte sitno seckani crni luk. Dinstajte ga dok ne dobije zlatnu boju. Dodajte senf. Posle senfa, dodajte kari, biber i muskatni oraščić i mešajte dok se ne sjedini. Dodajte kečap. Sve zajedno dinstajte tri do pet minuta. Ovaj sos može da se napravi i nekoliko dana pre pripremanja kobasica.

Kobasice peći na roštilju. Kuvane kobasice peći dva do tri minuta na svakoj strani, dok nekuvane treba peći osam do deset minuta, po svakoj strani. Ispečene kobasice iseći na ploške. Služiti uz prethodno napravljeni sos.

Bavarske perece

Sastojci:

  • 500 g mekog brašna
  • 7 g suvog kvasca
  • 300 ml tople vode
  • 2 kašičice šećera
  • 1 kašičica soli
  • 60 g maslaca, mekog
  • 2 l vode
  • 7 kašika sode bikarbone
  • krupna morska so, za posipanje

Priprema:

U manju posudu ili čašu staviti suvi kvasac, malo tople vode i šećer, dobro promešati i ostaviti deset minuta na sobnoj temperaturi.

U veću posudu staviti brašno, posoliti ga i promešati, u sredini napraviti udubljenje, pa tu dodati pripremljeni kvasac, maslac i ostatak tople vode, a onda umesiti testo.

Kada se sastojci sjedine, mesiti još pet minuta da testo postane glatko. Oblikovati testo u loptu, pokriti i ostaviti jedan sat na toplom mestu. Kada je testo odstajalo i naraslo, podeliti ga na osam do deset jednakih delova. Svaki oblikovati u male lopte. Testo pokriti i ostaviti da odstoji 15 minuta.

Svaku loptu rukama tanko razvaljati na dužinu 50 do 60 centimetra, tako da testo u sredini ostrane deblje, a pri krajevima sve tanje. Oblikovati perece, složiti ih na pleh za pečenje koji ste pre toga obložili papirom za pečenje i ostaviti kratko da miruju.

Rernu zagrejati na 190 stepeni. Pripremiti još jedan pleh za pečenje i obložite ga papirom za pečenje. U većoj posudi prokuvajte vodu, dodajte sodu bikarbonu i svaku perecu pažljivo staviti na tridesetak sekundi u provrelu vodu. Onda ih vaditi, dobro iscediti i slagati perece na pripremljeni pleh (četiri do pet pereca po plehu). Svaku zaseći na najdebljem delu i posoliti.

Staviti u zagrejanu rernu i peći oko 20 minuta na 190 stepeni ili dok perece ne dobiju lepu boju. Isti postupak ponoviti sa ostalim perecima.

 

Inspiracija – dw.de, seriouseats.com, blog.vecernji.hr

Fotografije: Youtube, Pineterest, luxlife.rs, sueddeutsche.de, thedrinksbusiness.com, oktoberfestbeerfestivals.com, ba.n1info.com, toit.in, sf.funcheap.com, muenchen.tv, t-online.de, abendzeitung-muenchen.de, demo.slidervilla.com, kinggoya.com, berlincitytours.com, thefeedfeed.com

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: