Topkapi palata, „Ahilova peta“ Osmanskog carstva: Kapije kriju reči, zakone, blaga, suze, strasti, grehove i smrti

Kada se kaže Topkapi palata, većina odmah pomisli na harem. Iako se iza debelih zidova velelepne građevine krio i harem, Topkapi palata danas čuva bogatu riznicu i vredna istorijska dokumenta. Nekadšanja carska palata, danas muzej prošlog vremena i osmanske vladavine, Topkapi palata je najposećeniji muzej u Istanbulu. Izgrađena na mestu nekadašnjih bedema i kapije drevnog Konstatinopolja, svojevremeno je bila grad u gradu u kome je živelo čak 4.000 duša. Topkapi palata je bila mesto stanovanja turskih sultana četiri stotine godina, dok je u 19. veku nije zamenila Dolambahče palata.

Mnogi su se sa turskom istorijom i ovom palatom upoznali kroz sapunicu o najvećem osmanskom vladaru. Ipak, u ovoj riznici od 700.000 metara kvadratnih i dalje postoje vojnici koji ne daju da se zaviri u svaki kut i da se razotkrije sve. Oni čuvaju i pomno prate prošlost velike vojne sile koja je nekad pokorila pola sveta.

Građena je po naređenju sultana Mehmeda II Osvajača od 1459. do 1478, šest godina pošto je drevni Konstantinopolj pao u turske ruke. Ime na turskom jeziku znači „palata topovske kapije„. Palatu kao duh hrišćanske davne prošlosti čuva crkva Svete Irene.  Ova crkva je jedini hrišćanski hram u Turskoj koji nije pretvoren u džamiju. U dva navrata je bila i mesto Vaseljenske patrijaršije.

Četiri kapije čuvaju tajne

Topkapi palata se nalazi na mestu gde se Bosfor sjedinjuje sa Mramornim morem.  Na tom mestu se odvaja od Zlatnog roga, rukavca koji deli stari od novog dela Istanbula. Kao što to obično biva, nije palata odjednom narasla tako velika, već je rasla postepeno. Unutar palate postoje četiri dvorišta. Odvojena su kapijama i zidovima. Prvo se nailazi na Carska vrata koja vode do nekadašnje uprave i kancelarija. Druga vrata, Vrata pozdrava vode u deo gde je bila uprava grada i carske riznice. Tu može da se vidi samo ono što je dozvoljeno za javnost kao što su zlatom i dijamantima ukrašen presto, kolevka, svećnjaci, ukrasi…

Tu se nalazi i jedan od najvećih dijamanata na svetu – dijamant Kasicki i Topkapi bodež ukrašen smaragdima. Ipak, većina stvari ostaje zaključana i pod stalnim je strogim nadzorom i čuvanjem.

Treća vrata. Neki bi ih nazvali „Ulaz u raj„. Vrata čednosti. Da, iza tih vrata čuvao se harem. Sultanov raj. Sem harema, bila je tu i sultanova privatna škola.

Harem kao smisao života

Harem kao institucija je bilo mesto veoma bitno za Osmanlije. Harem – mesto za žene koje su opsluživale prvog čoveka carstva, kome je upravljala sultanija majka (valide sultanija), a čuvali ga crni evnusi. Žene su bile podeljene u dve grupe, a harem je strogo čuvan.

Prvu grupu su činile žene nižeg ranga, sluškinje koje su se opet delile na one višeg i nižeg ranga. Sluškinje višeg ranga su radile menje teže poslove, dok one nižeg ranga su bile klasične spremačice koje su prale, čistile i kuvale.

Druga grupa je bila privilegovana i takođe se delila na dve grupe. Prvu su činile kraljica majka  i dojilje. Druga grupa bile su sultanove žene i konkubine, birane isključivo po lepoti. Harem u Topkapi palati se zvao Kuća veselja. Nasuprot njemu, postojala je Kuća suza koja se nalazila na mestu nekadašnjeg dvora, a današnjeg Univerziteta, nazvan Eski saraj. Tu su smeštane žene i deca bivših sultana koji su uspeli da izbegnu smrt koja je nastupala kao kazna pošto je novi sultan stupio na presto. Sem njih, u toj kući boravile su one pripadnice harema koje su izgubile sultanovu naklonost.

Kada bi žena došla u harem, podučavana je raznim veštinama. One birane za sultna prolazile su razne škole, učile su kako da zadovolje prvog čoveka, učile su jezik (većina žena iz harema nije bila poreklom iz Turske), učile su da plešu, pevaju i sviraju. Ukoliko bi se žena dopala sultanu, bila bi dovedena u specijalne odaje gde se pripremala za susret sa prvim čovekom. Posle prve noći sa njim, ona bi znala da li je zadovoljila sultana i da li ostaje u njegovoj milosti. Ukoliko bi mu podarila naslednika, takva žena je mogla da postane i sultanija, ali tek od 16. veka. Pre toga, sultanije su bile samo žene plave krvi sa stranih dvorova, date u miraz ili osvajanjem teritorija.

U haremu je vladala stroga disciplina i one pripadnice harema koje nisu poštovale pravila bile su kažnjene. Veštičarenje se najstrože kažnjavalo. Takva žena bi vezanih ruku i nogu bila ubačena u vreću, pa u more u toku noći. Ukoliko su bile samo neposlušne, bile su fizički su kažnjavane batinanjem. Ukoliko se greška ponavljala, takva žena bi bila proterana iz harema u Kuću suza i bila bi joj oduzeta imovina (odeća i nakit).

Ukoliko žene iz harema ne bi stigle do pozicije da budu sultanove konkubine, bile su udavane za osmanske velikodostojnike. Veziri i ljudi sa visokim zvanjem ženili su sestre i ćerke sultana.

Sultanat žena

Baš tu, u tom delu Topkapi palate nalazi se i soba čuvene Aleksnadre Lisovske, poznate kao Rokselana, a domaćicama znane Hurem.  U toj odaji dominira zelena sa zlatnim detaljima. Hurem je bila sultanija velikog Sulejmana Zakonodavca i  prva robinja koja je postala sultanija. Istoričari tvrde da posle nje nastupio period dug 130 godina zvan „Sultanat žena“ gde su upravo one „verdrile i oblačile„, mešale se u politiku i zakon manipulišući sultanima.

Iza poslednjih vrata krije se mesto gde se sultan odmarao i njegove privatne odaje. Odatle se lepo vidi Bosfor. Koji, i dan danas krije sve misli, dileme i grehove moćnih vladara Osmanskog carstva.

Fotografije: Pixabay.com, Pinterest, thinglink.com, bloganavazquez.com, ysfine.com