Todorova subota: Stižu tamni jahači čiji topot ledi krv u žilama

Todorova subota, ponegde Todorica ili Hroma subota pada prve subote Vaskršnjeg posta. Posvećena je događaju u kome je učestvovao sveti Teodor Tironski. Ali, ne samo tom događaju. U našem narodu ima još toliko toga što prati ovu subotu.

Crkvena priča o Svetom Todoru

Kada je car Julijan Otpadnik naredio da se sva hrana na trgu poprska žrtvenom krvlju ne bi li tako ponizio hrišćane, Sveti Teodor se obratio molbom gradskom episkopu Evdoksiju da ljudima naredi da jedu kuvanu pšenicu. Od sedmog veka, prva subota Vaskršnjeg posta u Jerusalimu bila je posvećena Svetom Teodoru.

Sveti Teodor Tiron bio je hrišćanski svetac i velikomučenik. Ovaj svetac je zaštitnik Venecije.

Kao regrut stupio je u vojsku u gradu Amasiji  u današnjoj Turskoj. Tada je počeo progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Pošto Teodor Tiron nije krio da je hrišćanin, osuđen je i zatvoren u tamnicu. Sudija je imao namru da Teodor da umre od gladi. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da mu se javio Isus Hrist i ohrabrio ga.  Hrišćani veruju da se tada pojavilo mnoštvo anđela u tamnici i da se cela tamnica osvetlila, a da su stražari videli anđele i da su se vrlo uplašili.

Posle toga, Sveti Teodor je izveden iz tamnice, mučen i osuđen na smrt. Bačen je u vatru. Tako je stradao 306. godine.
Njegove mošti se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 17. februara po starom, a 2. marta po novom kalendaru, dok ga rimokatolička crkva slavi 9. novembra.

Svetac Todor – svetac demon čuvar paganstva u hrišćanstvu

Ovaj svetac je iz nekog razloga postao ono što se u našem narodu naziva svetac demon. Pravi je primer kako se čuvaju paganski tragovi u hrišćanstvu. Ta borba paganstva i hrišćanstva najviše se vidi pri prelasku iz jednog godišnjeg doba u drugo. Kao borba života i smrti. Crkva se trudila da odbaci paganske elemente, ali kod pravoslavnih balkanskih Slovena ostala su verovanja i obredi koji su pratili prelazak iz zime u proleće. Srbi, Makedonci i Bugari veruju da Sveti Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.

Konj je kod Srba kultna i u tesnoj je vezi sa svetom mrtvih. Konjanik je Bog mrtvih, demon ili pokojnik, a isto tumačenje se sreće i kod Germana i Grka.

Trački konjanik – stariji i od Slovena

Kult tračkog konjanika očuvao se i u Istočnoj Srbiji. Strašni jahač i njegovi konjanici bili su, međutim, na Balkanu mnogo pre dolaska Slovena. O tome svedoče tragovi kulta ovog jahača iz Podunavlja i Trakije. Još iz vremena rimskog osvajanja sačuvani su brojni reljefi sa predstavama „Tračkog konjanika“ koji je najčešće predstavljen kako lovi ili svoj plen baca psima koji ga prate.

Zanimljivo je da je Tračanima, Mezima i Tribalima bilo poznato da jahači vole da love i obično su ih predstavljali kao lovce. Valjda da bi ih nagovorili da ne ubijaju njih, već divljač. Narodi koji su se naseljavali na Balkanu pridavali su ovim jahačima božanska ili svetačka svojstva, pa zato nije čudo što su vođu tamnih konjanika proglašavali Trojanom, Hromim Dabom i, na kraju, Svetim Todorom.

Trački konjanik je dobio hrišćansku verziju Svetog Todora, čiji se praznik slavi šestog dana od početka Uskršnjeg posta i završava se Todorovom subotom. Za ovaj praznik se u selima pravi specijalni hleb ili kolač, takozvani „kopitnjak„, sa rupom u sredini u koju se stavlja ovas ili so. Negde ti kolači imalju oblik potkovica sa zrnima kukuruza i zovu ih „todorčići„. Veruje se da se time obezbeđuje zaštita ljudi i useva od Todorovih konja.

Svi su u kući pre mraka, na taj dan izlaze zmije i čuju se topoti konja

Na Todorovu nedelju svi moraju biti u kući pre mraka. Na Todorovu subotu organizuju se trke konja, zatim jahanje po poljima, zbog plodnosti. Konjima se ritualno daje da nagrizu kolač. Taj ritual se primenjivao i u dvorištu gde žena ima glavnu ulogu u hranjenju konja. Na taj dan se pali smeće zbog zaštite, to jest za zdravlje konja i porodice. Tako se odaje poštovanje demonima i štiti se od zmija.

Srbi veruju da se u noći Todorove subote kreću povorke konja- demona, pokojnika, predaka, koji su tada veoma zli. Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra, jer demoni ne vole dim, a decu treba okupati pre konjskih trka. Ako je neophodno, dete se i na taj dan može okupati, ali se obavezno stavlja potkovica u korito s vodom. Neveste se tog dana ne smeju češljati zbog zmija, jer se one nalaze u konjskoj dlaci. Mnogi i danas veruju da potkovica donosi sreću. Todorov kult, kao ostatak tračkog konjanika, prisutan je u Istočnoj Srbiji, dok je u drugim delovima gotovo nestao. Todorci, kao mitska bića, zamišljana su dvojako, kao konji ili kao jahači, a Sveti Todor kao hromi konj ili njegov jahač.

Ovo je dan kada prvi put izlaze zmije posle zimskog sna. Na Kosovu se veruje da je Sveti Teodor upravljao zmijama i da je zmijama, kad su počele da ujedaju ljude, oduzeo noge, a ljude naučio kako da ih ubijaju. Danas roditelji šalju decu da se pričeste, a sprema se žito kao za slavu zbog one priče iz prvog pasusa.

Veruje se da se sa ovim praznikom proslavlja dolazak lepšeg godišnjeg doba, pa se u narodu kaže da je Sveti Teodor otišao sa konjima da dovede leto. Druga priča kaže da na današnji dan rode potkivaju svoje konje da bi bile u našim krajevima za Mladence (22. mart). Na Todorovu subotu, Marko jaše svoga Šarca na moru. Todorova subota je dan esnafskog pira u požarevačkom kraju. Na Todorovu subotu se ništa ne radi, a ponegde je i deci zabranjeno da izlaze iz kuće.

Jednom godišnje, baš pred kraj zime, na Todorovu subotu čuje se topot konja koji ledi krv u žilama. To su Todorci – pola ljudi pola konji, ali nisu kentauri. Oni su zli i spadaju u najopsanija mitska bića na ovom prostoru. Njihov vođa je Veliki Todor. On jaše belog konja i nosi lanac kojim zvecka. Todorci su noćni konjanici. Nekad su i Tračani verovali u Noćnog konjanika, prinosili mu žrtve i dizali spomenike. I kod starih Srba postojalo je verovanje u todorce i mnogi običaji vezani za njih danas se upražnjavaju na dan Svetog Todora. Todorci su  najstrašniji i najopasniji od svih demonskih bića na Balkanu.

Todorci se pojavljuju retko, a opasni su baš u toku ove nedelje kad nastupa proleće. Todorci su mnogo stariji od hrišćanstva i u Podunavlju, Pomoravlju i Trakiji dugo su bili poštovani, jer ih se narod plašio.

Todorci jašu na belim konjima i ogrnuti su belim plaštevima. Većinom izgledaju kao obični ljudi samo što imaju rep, ali neki od njih nemaju lica. Neki pričaju da ima i Todoraca koji umesto glave imaju ljudske repove na konjskim telima. Verovatnije je da je ovde reč o nekom zaostatku kentaura. Čudno je da se ovde kentauri ne javljaju na planinama južnog Balkana gde ih je nekada bilo mnogo, nego uglavnom u Sremu i na Fruškoj gori.

Todorci jašu ispred svog vođe, Velikog Todora. Na koga god naiđu, ubijaju ga gazeći ga kopitama. Ponekad umeju da budu još suroviji i svoje žrtve raspore i zapliću im creva. Postoje grozne priče o tome kako su ovi tamni jahači uvijali creva svojih žrtava oko drveća ili glogova, pa čak i namotavali oko vretena. Jahači mogu da budu nevidljivi, pa se nekada noću čuje samo topot, a preplašeni ljudi bi ujutru našli tragove kopita i izmrcvarene žrtve.

Veliki Todor pojavljuje se na kraju. Jaše velikog hromog konja, a priča se da je i on hrom. Kao i ostali jahači, nosi veliku sablju i ogrnut je belim plaštom. Na glavi nosi veliki kalpak i nikada mu niko nije video lice. Mnogi smatraju da je Veliki Todor zapravo veliki slovenski bog Trojan za koga se takođe priča da je noćni konjanik ili najopasniji đavo Hromi Daba, vučji pastir.

Naravno, u strahu od todoraca, ljudi su nastojali da otkriju načine da se od njih zaštite. Pošto su ovi tamni jahači mnogo jači i opasniji od vampira, ne pomažu nikakvi napadi na njih već samo, preventivna sredstava kao, recimo, beli luk. Kada dolaze jahači, ipak je najvažnije dobro se sakriti. Tih dana ne valja ništa raditi.

Jedina veza izmedju pravoslavnog sveca Svetog Todora i todoraca je da baš u vreme kada se on praznuje, izabrali da najviše napadaju. Danas to čine u drugim, ljudskim oblicima kao što su bankari, na primer, ali ne samo sad već cele godine. 🙂 Ovo je šala, naravno!

Narod smatra da se najveći broj psihičkih poremećaja (ludila, samoubistava i zaposednutosti) javlja u vreme Todorove nedelje i ove sledeće.

 

Fotografije: Tumblr, deviantart.com, pirotskevesti.rs, crestinortodox.ro, pravoslavnacrkva.ch, pouke.org, fokuzz.com, biologija.rs, svevesti-online.com, szoszo.eoldal.hu