Terapeutsko “trabunjanje”: Šta vas čini srećnima? (VIDEO)

Neki od nas su srećni, šta god bilo. Drugi se, pak, raduju tokom velikih proslava kao što su rođendani i svadbe. Ipak, neki od nas su s pravom zabrinuti da su izgubili osećaj za sreću.

A sad da vidimo šta je za druge osećaj sreće. I to ne za bilo kog drugog, nego za lekare koji se bave psihom. Evo šta oni imaju da kažu na tu temu.

Za kliničkog psihologa, dr Stevana Rialkovića* sreća dolazi kad je u potpunosti fokusiran na neki naučni rad, kad koristi iskustvo ili ga srećnim čini sam odnos, kad je bez briga ili kad nema nečeg što bi omelo njegovu pažnju.

Sreća je tu kad ste opušteni

Sreća se dešava kada otpustim podsvest, krenem da sviram gitaru i u tom trenutku zaboravim šta rade moji prsti. Opuštam se igranjem košarke i kad ne razmišljam o tome već samo – igram. Ili kada uđem u svet svoje dece i potpuno izgubim pojam o vremenu“.

Jelena Vasiljević*, psihoterapeut i vlasnik jedne privatne ordinacije je primetila da sreća dolazi kad vreme odvoji od prostora i ega i kad se poveže sa njenom “necenzurisanom sebe“.

Baš skoro je iskusila sreću dok se igrala sa svojim ćerkama, kad je plesala sa suprugom salsu na nekom internom takmičenju i kad je jednu nedelju provela vozeći se na rolerkosteru sa svojom najboljom prijateljicom i njenom decom.

Sreća je – život

Klinički psiholog Jovan Danilović* opisao je sreću kao nešto trenutno prisutno. On oseća radost kada je povezan “sa drugim ljudima, sa prirodom, sa muzikom ili sa samim sobom“. Za njega, kao i kod drugih lekara, sreća je u malim stavrima i svakodnevici. “Ponekad je to samo spoznaja da sam živ“.

Za Milivoja Tripkovića*, psihoterapeuta, autora brojnih knjiga i profesora, sreća je kad uspe da se opusti. “Postoje trenuci kada najmanja stvar ima potencijal da me ispuni radošću, ali treba da joj dozvolim. Ako sam preokupiran nečim, ili neka druga emocija vlada, ili drugo stanje uma ima prevlast, teško da mogu da dođem do osećanja sreće. Ako sam u žurbi, ili razgovaram telefonom, ili se nerviram zbog radija u kolima, neću ni primetiti prelepi zalazak sunca ispred mene“.

On vidi sreću poput drugih emocija – kratkog trajanja. “Preporučujem da se svi, ko koliko može, fokusiraju na postizanje zadovoljstva ili mira, ne bi li postigli osnovnu emotivnu konstantu, jer je tako mnogo realnije kada je u pitanju svakodnevni život. Sreća vodi ka tugi kad osoba shvati da više nije u poziciji koja ga čini srećnom“.

Sreća je izbor

Dr Zoran Đorđević*, smatra da je sreća izbor i da je izbor izvor sreće. On kaže: “Sreća nije nešto što nam se tek tako dešava. Treba da izaberemo sreću i da je biramo svaki dan“.

Kristina Petkovski*, klinički psiholog, sreću doživljava kao “duboki, urođeni deo onoga što smo mi“. Ali, stresovi i gubici koji se neminovno dešavaju pokopavaju sreću u nama. “Ključ kod traženja sreće nije bukvalno traženje, već zalaženje duboko unutar našeg bića da bi se sreća otkrila“.

Radost i sreća – isto ili različito?

Opet, pitate se kakva je razlika između radosti i sreće? Sreća nije isto što i radost. Nekoliko lekara je opisalo radost kao viši stepen sreće.

Sreća je emocija koju osećamo kada su okolnosti povoljne. Na primer kad je naše telo odmorno i nahranjeno, kad radimo nešto u čemu uživamo ili kad dobijemo dobre vesti. Radost je, s druge strane, stanje postojanja“, rekao je Dalibor Vukšić, stručnjak za žensko mentalno zdravlje, postporođajne faze i roditeljstvo.

Za Danku Kozomoru*, kliničkog psihologa i autora knjige o životu sa depresijom, sreća se odnosi na pozitivna osećanja u njenom umu i srcu. Ali, ona kaže “radost se nalazi duboko u mojoj duši.”

Radost u teškim vremenima

Radost se može doživeti i u teškim vremenima. “Tad smo više prisutniji i povezaniji, jer se osećamo loše, jer smo u krizi, jer gubimo ili nam je život pun negative“, kaže Kozomora.

Ona je navela primer iz prakse čoveka koji je ostao sa svojim prijateljem do posednjeg trenutka njegovog života. “Umirući prijatelj mog pacijenta bio je toliko fizički slab da je nije mogao da pije vodu ni uz pomoć slamčice. Kada je konačno uspeo, njih dvojica su se tako radovali i smejali da ništa nije bilo ravno toj sreći! To je kao kad majka ugleda svoje tek rođeno dete ili kad čuje prvu reč i vidi prvi korak svog mališana. E to je radost“.

Težak period koji sam proživela doveo me je do depresije, a pomogao mi je da otkrijem radost. Znam da zvuči kao paradoks… I to na mnogo načina. Pošto sam preživela neopisivu tugu i zapanjujući očaj, to me je dovelo do toga da cenim jednostavne stvari u životu – dečji osmeh, veličanstvene boje zalaska sunca, zagrljaj voljene osobe ili slušanje neke divne muzike“.

Danka Kozomora*

Radost je i kad ste pažljivi. Danka* je naglasila važnost “znatiželjnog, posmatračkog, radoznalog pristupa životu. Radoznalost pojačava vaša čula. A kada su vaša čula pojačana, možete intenzivnije iskusiti pozitivne emocije“.

Svima nama je dozvoljeno da budemo srećni. Međutim, neki od nas moraju da rade na tome. Kao što je dr Petkovski* rekla: “Svi imamo potencijal da iskusimo sreću i – radost. To je deo nas, našeg bića. Neki od nas će možda morati da se dodatno potrude, ali da znate – vredno je truda!“.

*- sva imena su izmišljena

Inspiracija – psychcentral.com

Fotografije: Pexels, Pixabay

Ostavite komentar

%d bloggers like this: