Telefon u kafani „Zora“ i danas poziva na odbranu: Iz kafane u nebo, sa visina u večnost

Bez najave i upozorenja, Nemačka je tog aprila napala Beograd i Jugoslaviju. U operaciji „Strašni sud“ učestvovalo je 234 bombardera i 120 lovca. Beograd su branili piloti Šestog lovačkog puka avijacije Kraljevine Jugoslavije koji su u odbranu beogradskog neba krenuli iz kafane „Zora„. Pre toga piloti su bili u Mostaru gde su čuvali granicu, jer su Italijani stalno ulazili u naš vazdušni prostor. Naređeno im je da dođu u Beograd.

Čekali su samo poziv

Znali su šta će se dogoditi i da se sprema napad na Jugoslaviju. To je bilo poslednji put da su videli svoje porodice. Veče uoči bombardovanja, rešili su da se okupe u „Zori“ i malo se opuste, jer su znali da je nemački napad blizu. Jedini uslov je bio da glavna komanda zna gde se nalaze.

Nisu preterivali sa pićem. Pevala im je Divna Kostić. Priča kaže da je bila zaljubljena u jednog od pilota i celo veče je pevala za džabe. Orilo se „Oj, Hitleru, milu li ti nanu, ostavićeš kosti na Balkanu“ i „Kad bi ove ruže male„. I sama Divna je plakala, jer je znala šta će se dogoditi.

U jedan sat posle ponoći zazvonio je telefon u kafani. Glas sa druge strane je tražio komandanta eskadrile Miloša Žunjića. Piloti su tako otišli u borbu za otadžbinu. Krenuli su ka zemunskom aerodromu. Mehaničari su celu noć zagrevali avione.

Beograd su branili 43 lovca Šestog lovačkog puka, 40 protivavionskih topova i 36 protivavionskih mitraljeza. Piloti Šestog lovačkog puka oborili su 47 neprijateljskih aviona. Jedanaest pilota je dalo život u borbi sa nadmoćnim neprijateljem.

#monument #Beograd

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана 1. Дец 2015. у 5:59 PST

Vođa eskadrile Miloš Žunjić, koga su kolege iz milošte zvali Kazanova, jer je slamao ženska srca gde god bi se pojavio, uspeo je da obori bombarder „Hajnkel 111„, ali je njegova letelica teško oštećena, pa je morao da iskoči iz aviona. Iako je kodeks takav da pilot koji se katapultuira nije meta, Luftvafe je mitraljezima usmrtila heroja dok se padobranom spuštao na zemlju.

Kad iz sna probude bombe

Tog 6. aprila većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju, jer je bila nedelja. Predsednik vlade, general Simović, tog dana je udavao ćerku i slavlje je trebalo da bude upriličeno na Avali, u hotelu koji i dan danas postoji. Samo 6. aprila, grad je bombardovan u četiri naleta, u 6,30, oko 11, oko 14  i oko 16 časova, a nastavljeno je 7, 11. i 12. aprila. Na Beograd je izručeno oko 440 tona razornih, zapaljivih bombi.

Poginulo je više od 2.500 ljudi. Uništeno je 627 zgrada, među njima do temelja srušeno izdanje Narodne biblioteke Srbije sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive kulturne vrednosti. Među bombardovanim objektima je i Stari dvor. Teže je oštećeno 1.600, a lakše 6.830 objekata.

Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju, posle rata, o tome rekao:

„Vazdušni napad na Beograd 1941. godine je prvenstveno imao političko-teroristički karakter i nije imao ničeg zajedničkog sa ratom. To bombardovanje iz vazduha je bilo stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete„.

Priča kaže da i dan danas, u kafani „Zora“ nešto posle ponoći između 5. i 6. aprila, zazvoni onaj isti telefon gde je izdata komanda za odbranu prestonice.

Piloti, branioci prestonice poginuli u aprilskom ratu 1941. su:

• Miloš Žunjić (oborio dva nemačka aviona), poginuo 6. aprila kod Pančeva,
• Miho Klavora (oborio dva nemačka aviona) poginuo 7. aprila kod manastira Krušedol,
• Vladimir Gorup, poginuo 7. aprila,
• Karlo Štrbenk (oborio jedan nemački avion “štuku”) poginuo 6. aprila kod Glogonjskog rita,
• Dobrica Novaković, poginuo 6. aprila kod Beograda,
• Branislav Todorović, poginuo 7. aprila,
• Jovan Kapešić, poginuo 7. aprila kod Beške,
• Milivoje Bošković poginuo 7. aprila kod Kovilja,
• Dušan Borčić (oborio dva nemačka aviona) poginuo 6. aprila – pao u Sarajevsku ulicu,
• Milutin Petrov, poginuo 7. aprila kod ušća Tise u Dunav,
• Živica Mitrović (oborio dva nemačka aviona), poginuo 6. aprila kod Šida