Ta romantična SFRJ kinematografija: Filmovi bez bitaka i pušaka (VIDEO)

Jugoslovenska kinematografija od Drugog svetskog rata na ovamo nije obilovala romaničnim filmovima. Tek tu i tamo se provukao neki i zato sam odlučila da napravim listu od deset filmova sa romantičnim porukama. Taman možete ih gledati uvek, ne samo u februaru, mesecu ljubavi. Jer svaki mesec je mesec ljubavi.

Ukoliko ste rešili da se družite sa voljenom osobom, ne bi bilo loše da neke od ovih filmova pronađete na netu, spremite kokice i omiljeni napitak i krenete u filmski maraton.

Za glavu na ramenu voljene osobe i uživanje u omiljenom filmu vam ne treba neki poseban povod, pa ni februar, niti Dan zaljubljenih. Redosled koji je ovde ne mora da bude i vaš, ja sam krenula od najstarijeg do najnovijeg. Neki su skroz ljubavni, ponegde ima i seksa, a ponegde malo više drame i muzike. A plavuše nisu slučajne, verujte!

Nadam se da će vam se ovo što sam odabrala za vas, svideti. Slobodni ste da komentarišete i da date vašu listu. Zapamtite, ovo su filmovi samo iz perioda SFRJ i vremena dok smo slavili Dan republike. U budućnosti biće i drugih filmova.

Ljubav i moda (1960.)

Sve počinje tako da ba bi grupa studenata zaradila novac za održavanje aero smotre. Odlučuju da organizuju modnu reviju za modnu kuću “Jugošik”. Naravno sve se to dešava uz sitne prevare.

Cilj je, naravno, sasvim na mestu, revija je uspela, štete nije bilo ni za koga, pa ni za studentkinju Sonju i mladog modnog kreatora Boru, koji su na kraju filma rešili svoje nesuglasice.

Ljubavni život Budimira Trajkovića (1977.)

Porodica Trajković je oduvek gradila mostove. I to su radili generacijama. To je činio deda, zatim sin, a očekuje se i od unuka Budimira. Za njega su mostovi nešto što baš i ne voli, jer se porodica stalno seli od mesta do mesta, što ometa njegov ljubavni život, koji već uveliko vode njegovi drugovi.

U jednom pokušaju porodice da se skrasi, Budimir doživljava, prvi put, pravu ljubav koja mu pomaže da sasvim odraste i donese odluku kada se pred porodicom Trajković pojavi sledeći most.

Sjećaš li se Dolly Bell? (1981.)

Radnja filma smeštena je za vreme leta 1963. u Sarajevu. Glavni lik, dečak Dino, spoznaje svet i odrasta uz filmove koje gleda u lokalnom bioskopu i muziku koju sluša u omladinskom centru.

Tu doživljava svoju prvu ljubav zaljubljujući se u prostitutku Doli Bel koju, po zahtevu njenog makroa, treba da sakrije.

Šećerna vodica (1983.)

Devojka, student tehničkog fakulteta, koju zbog njenog izgleda zovu Dečka, nikako ne može da se pokaže kao devojka i ima velike probleme u svojoj okolini. Sve svoje nevolje i ispade ona pravda svojim ružnim izgledom – velikim nosem i ogromnim stopalima.

Misleći da sve svoje traume može rešiti jednim potezom, ona odlučuje da se promeni i odlazi na plastičnu operaciju.

Una (1984.)

Naravno film je snimljen po romanu Mome Kapora “Una“. Jedan romantični intervju namenjen čitaocima studentskog lista menja život studentkinje Une i uglednog profesora.

Ona je lepa i inteligentna, ali nedorasla komplikovanim odnosima u koje je upala, a profesor je čovek čija su predavanja o masovnim medijima najslušanija na fakultetu, ali njegove teze ne nailaze na odobravanje birokratskih krugova na univerzitetu.

Varljivo leto ’68. (1984.)

U leto 1968. godine maturant Petar Cvetković, stasava u svakom smislu a pogotovu za porva seksualna i ljubavna iskustva. Zaljubljuje se naizmenično i istovremeno u više žena, uglavnom onih zrelih i udatih. Smenjuju se apotekarka, pekarka, bibliotekarka, u obe ćerke predsednika suda, svoju profesorku sociologije, zbog koje za maturski rad uzima temu iz marksizma.

Potreba da konačno nađe “ženu svog života” dovodi Petra u niz delikatnih i komičnih situacija i izbezumljuje njegovog oca, opštinskog sudiju, uštogljenog čoveka, dogmatskih shavatanja, koji veruje da se omladina može vaspitavati samo “čvrstom rukom” i koji pati zbog svog buržoaskog porekla.

Kada Petar konačno i nađe pravu, veliku ljubav, ona iz određenih, tada društveno aktuelnih zbivanja, biva prekinuta.

Bal na vodi (1985.)

Radnja filma smeštena je pedesetih godina prošlog veka u Beogradu. Jedna devojka i četiri mladića su nerazdvojni, idu u isti razred, zajedno veslaju, imaju orkestar, porodice im se poznaju.

Sva četiri mladića su potajno zaljubljeni u svoju drugaricu, dok ih ona smatra samo svojim nerazdvojnim prijateljima. Ljubav će joj se dogoditi ipak, i to sa provinicijalcem koji je tek došao u Beograd. Ona ostaje u drugom stanju, što nije želela da otkrije svojim drugovima, kao ni ocu svog deteta, u kog se ubrzo razočarala.

Umire joj majka, a otac živi u inostranstvu. Njeni drugovi odlučuju da joj pomognu da ode iz zemlje.

Ovo je jedan od prvih jugoslovenskih filmova koji je otvoreno ismevao komunizam.

Lepota poroka (1986.)

U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije, tako što joj stavi pogaču na glavu i udari. U takvoj sredini živi mladi bračni par.

Žive siromašno i rado prihvataju poziv čoveka – kuma koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer. On se zaposli u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu.

Tradicionalno vaspitana, stidi se golotinje koja je svuda oko nje, a posebno kad posprema apartman dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. Uz njihov podsticaj, ona postepeno oslobađa tradicijom sputanu senzualnost.

Oficir s ružom (1987.)

Film prati život partizanskog oficira koji se u prvim posleratnim danima zaljubljuje u Matildu, udovicu iz više klase čiji je muž radio za NOB.

Ljubav počinje da se razvija obostrano, pa poručnik Petar Horvat prvo igra “na dva fronta“, a onda i ostavlja svoju devojku i počinje da živi s Matildom. Društvene okolnosti, ljudske slabosti i ljubomora vode Petra u pogibiju, a obe žene koje je voleo i koje su njega volele ostaju same.

Naslov filma izveden je iz scene u kojoj Petar donosi dve ruže, po jednu za obe svoje devojke – Ljiljanu i Matildu.

Kako je propao rokenrol (1989.)

Prva priča: “Do izvora dva putića” – Mladić Koma je pokazao da sve može da uradi bolje od svoga tate, makar pri tome morao da postane i nindža. Ko mrzi narodnjake, naročito novokomponovane, otkriva se na kraju.

Druga priča: “Nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi” – Drakula je opet nastradao. Međutim, ovog puta, glogov kolac, srebrni metak ili krst nisu mu došli glave. Jedna plavuša uspela je da ga liši večnog života (momačkog) i bez pomoći izlaska sunca.

Treća priča: “Ne šalji mi pismo” – Eva šije, a Đuro svira. Ono što im ne da mira je Pismo. Ne samo da se ne zna ko ga je napisao, već i kome je upućeno. Kad se sve sazna, možda će biti kasno za Evu i Đuru.

Inspiracija – Wikipedia

Fotografije: publicfigure.me, aktuelno.net, amazon.com, balkandownload.org, karmavinil.com, samoprovereno.com, vosub.club, prolog.rs, english-subtitles.cc, serbianforum.org

Ostavite komentar

%d bloggers like this: