Svetski dan prokupca: Pobeda je izvojevana tek kad Francuz zasadi autohtonu srpsku sortu!

Veliki grozdovi, slasni i sočni, koji pri prtisku pucaju i ispuštaju sok… Prokupac. Staro srpsko vino koje se stidljivo uvuklo u domove poslednjih godina. Decenijama zanemarivano, danas najzad ima svoj dan i proslavlja se. Mala borba srpskih vinara je izvojevana.

U svetu je potpuno normalno da se pojedine vinske sorte slave i proslavljaju. Najzad, i u Srbi je postalo normalno da se 14. oktobra obeležava Dan prokupca, autohtone srpske sorte koja na našim prostorima odoleva vremenu, već vekovima. Tako i beogradski aerodrom, ako se na njemu nađete 14. oktobra nudiće upravo – prokupac. Došlo je vreme da na prokuopac ne gledate kao na neku bez veze industrijsku sortu grožđa i nekvalitetnog vina, već kao na srpski brend u koji su uloženi trud i vrhunsko znanje da bi postalo visoko kvalitetno vino iz Srbije. Nje ni čudo što se upravo ovo vino naziva „kraljem Župe„.

Od Rimljana do filoksere

Drevni spisi ukazuju da je vino bilo vrlo bitan deo svakodnevice u Župi kada su Rimljani hodali ovim prostorima. O tome sam već odavno pisala. Ipak, ono što se zna i što je koliko-toliko u ovoj istoriji sigurno je da prvi pisani podaci o Župi i njenim vinogradima potiču iz 12. veka. Tada je veliki župan Stefan Nemanja, poklonio manastiru Studenici nekoliko sela u Župi sa sve podrumima. Jedina obaveza tih sela je bila da manastir snabdevaju potrebnim količinama vina. Sve to je zapisano u Studeničkoj povelji iz 1196. godine.

Kako je domaće vino nagrabusilo kad su stigli Turci, imate u mojim tekstovima. Priča o srpskom vinu u Župi aleksandrovačkoj se nastavlja u 19. veku. Tada je selo Kožetin preraslo u varoš Aleksandrovac. Varoš je ubrzo dobila  reputaciju jednog od glavnih centara za snabdevanje vinom čitavog Balkana. U Beogradu su postojale specijalizovane radnje za prodaju župskog vina. Na žalost, filoksera je u Župu stigla 1882. godine i za četiri godine je opustošila vinograde. Na sreću, Srbija je 1891. godine u Aleksandrovcu osnovala Državni lozno-voćni rasadnik i obnovila župsko vinogorje novim zasadima na otpornim podlogama.

ZA SVE SU “KRIVI” RIMLJANI: KRATKA ISTORIJA VINA U SRBIJI (VIDEO)

Mračni 20. vek

Početkom 20. veka, pojedine vinarske porodice iz Župe su posedovale kapacitete podruma sa više od 1.000.000 litara. Vino i grožđe su bili glavni izvor prihoda. Međutim, ratovi u 20. veku su zaustavili razvoj vinarstva u Župi. Posle Drugog svetskog rata, lokalna zadruga je nacionalizovana. Tadašnji zakon nije dozvoljavao vinarima da proizvode vino za prodaju, već samo da grožđe iz vinograda predaju industrijskim vinarijama koje su same diktirale otkupne cene.

Trebalo je da prođu ratovi i sve pošasti s kraja 20. veka da bi se u osvit 21. veka, izdvojila grupa vinskih pionira iz Župe koji su rešili da svojim radom u vinogradima i podrumima vrate nekadašnju slavu Župe. Prokupac se tako sidljivo vratio, dobio svoj dan i slavi se, evo, treću godinu za redom.

MOJA FRUŠKOGORSKA PRIČA (BLOG IZAZOV HOTELA PARK, RUMA): KAKO JE VINO POTEKLO SREMOM

Borba za prokupac

Da bih vas malo uvela u priču o tom jakom i crvenom prokupcu, toj sorti koja ocrtava naš autentični, srpski karakter, morala sam da napravim kratak uvod. Ovo što sledi je razgovor sa mojim prijateljem Nenadom M. Andićem, velikim poznavaocem vina.

• Dok svakog 14. oktobra, svaka informativna emisija ne počne sa „Dobar dan, danas je Svetski dan prokupca„, ja se smiriti neću! Dok to ne bude na „Dnevniku„, moja borba traje, počeo je priču moj drugar i nastavio:
• Ovaj praznik je nešto interesnatno, disperzivno. Bez neke centralne proslave, bez nekog jedinstvenog događaja. Trebalo bi da se na što više mesta slavi, jer samo tako dobija karakter praznika.

Zašto slavimo prokupac?

• Mi smo posle 1945. za neke živeli zlatno doba, a po nekima živeli jako loše doba. Ja spadam u ovu drugu grupu, jer su neke tradioconalne vrednosti nsetale. Pre svega, urnisano je vino i postalo je industrijska priča zbog naših nesvrstanih prijatelja. Vino je tako postalo dobra poslovna priča, jer smo izvozili vino, a Jugoslavija je bila čak treća sila sveta po izvozu ovog napitka. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno uništiti domaće sorte koje nisu bile dovoljno rodne i jedino je Srbija imala tu autodestruktivnu crtu i potrudila da uništi sve svoje autohtone sorte. Mi sad imamo naše sorte koje možemo na prstima jedne ruke da nabrojimo. Umesto da uzgajamo dobre sorte, mi smo uzgujali sortu  od koje se pravi vinjak, otpornu i izdašnu.

Kako je prokupac uspeo da odoli svemu?

• E vidiš, zato je Župa aleksandrovačka čudo, jer je uspela očuva prokupac. Negotin je sve svoje zasade povadio i posadili game, po diktatu. Prokupac je preživeo i jedina je sorta i retka vrsta koja nema žive „roditelje„. U svim vrstama vina kod nas je prokupac, a u tih vrsta vina nema u prokupcu. Prokupac je opstao zahvaljujući Župi. On se sada polako vraća na trpeze. A Župa… Župu čine posebni ljudi. Žilavi, sirovi, u dubini bića emortivni, sa stavom i ja ih mnogo volim. Osećam se kao kod kuće u Župi, iako mi niko nije odatle. Oni imaju i svoje viđenje pravljenja prokupca. Sa pravljenjem prokupca u Župi se ponovo počelo pre nekih sedam ili osam godina. Tada je krenula ekspanzija iz Prokuplja i topličkog kraja. Ti ljudi tvrde da vino nosi ime po Prokuplju, ali to nije tačno. Vino se naziva po Svetom Prokopiju. Župa je prepuna tih čokota od pre 100 i nešto godina. Jedna od mojih misija je i da se napravi i Institut za prokupac, jer je reč o takvom blagu, a možda najvećoj svetinji koju unosimo u usta.

Kako se prokupac vratio na domaće tržište?

• Sve je počelo pre nekih deset do 15 godina, kad je počela potera za autohtonim sortama grožđa, jer su se tržište i svet zasitili kabernea, šardonea, sovinjona… Mislim, to nije tačno, jer pričamo o poredbenim telima kad je reč o vinima. Za crveno vino je kaberne poredbeni element. Crna Gora, na primer, ima stotine autohtonih sorti, a Srbija ako ima deset – dobro je. Čak ni tamjanika nije naša, već francuska. Kadarka se polako vraća iz Mađarske u koju je stigla kad je bila Velika seoba Srba. Prokupac je ostao ovde. U pitanju je naše veliko balgo. Danas smo, eto, došli u situaciju da ga slavimo. Dobijam informacije da se prokupac sadi i po Vojvodini. Moj prijatelj profesor Marković ga je zasadio po Hilandaru i jedva čekam da osetim taj prokupac sa morskom soli. Kod nas sela ratuju čiji je prokupac. On je svačiji, ali ništa nismo uradili dok jedan Francuz ne posadi prokupac. Ja želim da ga svi dožive kao nešto važno i bitno i da dostigne kaberne sovinjon. Prokupac treba da bude inernacionalana sorta, jer će se tako znati da je naša. Ako ostane naša, ništa nismo uradili. Izabran je odličan datum za Dan prokupca, a to je 14. oktobar. Prelaz iz toplog u hladno. Idelano.

Ispričaj mi o „Joti“ i tvom entuzjazmu.

• Moj prijatelj Đorđe Jotić je odrastao u selu Šljivovo, u Aleksandrovačkoj Župi. Obišao je sveta, video i probao svašta i shvatio šta ima kod kuće. Za to vreme, njegov otac i brat su pravili nešto, kao, vino. Đorđe i ja smo drobri drugari već nekoliko godina. Oboojica volimo Japan i tako smo se našli. Naš logotip je šurike zvezdica u rotaciji. Neki kažu „to je sunce„, ali nije sunce. Malo po malo, krenuli smo u ozbiljnu priču. Jotićevi vinogardi su stari više od 100 godina. Radimo i kaberne sovinjon i ja sam pokrenuo priču o vinu koje sam nazvao „grizling„. To je italijanski rizling. Smatram da to vino ima odličan potencijal. Naš „grizling“ ima ukus petroleja, meda, propolisa i mnogi su mi rekli da to nije italijanski rizling, ali profesor Popov iz Novog Sada mi je rekao da to tako treba kod rizlinga i oduševio se našim. Radimo i tamjaniku koju smo nazvali „histeresis„, po magnetoj pojavi. To vino ima odličan aftertejst. Rađena je u bariku i sve vreme leži u bariku. Država je otkupila boce za svoje eminente goste. To vino ne može da se poredi ni sa čim. Nas dvojica otkupljujemo vinograde i ja kad stanem iza nečega – to je to.

Kakav je to župski način sadnje?

• Župski način sadnje je stari način sadnje i sve se radi ručno. Naravno, i kavalitet vina je drugačiji. Treba pohvaliti ono što rade vinarije „Virtus„, „Doja„, „Toplički vinogradi„… Neki rade sadnju na špalir, što daje malo drugačiji prokupac. Alia kako god, prokupac je naš i za njega se borimo.

 

 

Inspiracija – vinopedia.rs

Fotografije: Nenad Kostić, Twitter, Facebook/lična arhiva, serbianadventures.rs, vinofino.rs vinopedia.rs, spaswinefood.blogspot.com