Svetski dan borbe protiv side: Pamet u glavu i dupe uza zid

Krajem devedesetih godina prošlog veka upoznala sam osobu koja je bila zaražena HIV virusom. Te osobe danas nema. Međutim, njegov život je kao film. Neću pomenuti o kome je reč.

On i ja bili smo komšije i baš smo se gotivili. Na žalost, bio je narkoman. Dečko iz dobre porodice, ali mladost i nesigurnost su uzeli danak. Počinje se tiho, uz lake ka teškim drogama. Upoznao je devojku koja ga je navukla na iglu i tu kreće njegov pakao. Bio je intravenozni narkoman tri godine. Otac mu je bio imunolog na Vojnomedicinskoj akademiji. Tako je i otkrio da sa 23 godine ima HIV. Ironije radi, bio je rođen 1. decembra, na Svetski dan borbe protiv side. Svojevremeno je govorio da je taj papir sa dijagnozom bio njegova smrtna presuda. Tada je nastalo njegovo suočavanje, suočavanje njegove porodice, promena života, upoznavanje devojke koja ga je obožavala. Najzad, rodila mu je dete. Zdarvo, pravo i danas veliko.

On mi je i objasnio da HIV nije lako prenosiv. On je dugo godina aktivno živeo sa ovom bolešću, držao predavanja, gostovao po televizijama i radijima, ukazivao ljudima na štetnost droga i dokazivao da je intravenozno unošenje narkotika jedan od ključnih krivaca za širenje HIV-a. Napravio je dete i nije zarazio suprugu, a ni dete. Na žalost, umro je 2009. Imao je godina koliko i ja sad. Bio je prva osoba koja me je prozrela i kojoj sam ispričala svoje strahove. Razumeo je. I on ih je imao, milion.

Da se vratim na temu. Znate li vi sve o HIV-u i sidi? Verovatno ne. Vremena se menjaju, pa tako i medicina. Ali, hajde da se podestimo. Prvo malo o istorijatu ove bolesti.

Istorija bolesti

U Kongu je 1959. jedna osoba preminula od nepoznate bolesti. Godinama kasnije, analizom uzorka krvi te osobe, utvrđeno je da je to prvi slučaj infekcije HIV-om. Prošlo je 22 godine. Jedna osoba se 1981. javila državnoj bolnici u SAD sa nepoznatom bolešću krvi. Posle pola godine i pojave drugog slučaja, doktori su postali zabrinuti. Njihove brige su bile opravdane. Tada nisu znali, ali epidemija side je počela.

Lekari iz Los Anđelesa i Njujorka su izvestili o epidemiji zapaljenja pluća i retkog kancera, Kapošijevog sarkoma među homoseksualcima. Američki centar za kontrolu i prevenciju je objavio saopštenje o novoj epidemiji. Sindrom dobija naziv GRID (Gay Related Immune Deficiency, to jest nedostatak imuniteta kod homoseksualaca). Niko nije ni mogao da predpostavi da će 30 godina kasnije, 34 miliona ljudi širom sveta biti zaraženo virusom HIV-a, koji izaziva sidu.

Šta je HIV?

HIV je virus koji dovodi do postepenog slabljenja imunog sistema, što smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcija i tumora. HIV je skraćenica koja označava virus humane imunodeficijencije (na engleskom Human Immunodeficiency Virus). HIV pozitivna osoba je osoba zaražena HIV-om, ali to ne znači da ona ima sidu.

Pre otkrića lekova protiv HIV-a, infekcija je kod zaraženih osoba vrlo brzo dolazila do stadijuma side, već posle nekoliko godina. Sada je situacija drugačija i osobe zaražene HIV-om mogu da žive više decenija pre nego što se virus razvije u sidu, uz pomoć lekova protiv HIV-a koji su otkriveni krajem 20. veka.

HIV pozitivnoj osobi ne piše na čelu da ima HIV. U najvećem broju slučajeva ta osoba izgleda potpuno zdravo i sposobna je za rad ili bilo koju drugu aktivnost. Ona ne mora da zna da ima virus u sebi, jer može da živi dugo, bez ikakvih simptoma.

Kako se HIV prenosi?

HIV infekcija se prenosi putem nekih telesnih tečnosti zaražene osobe. To mogu biti krv, presemena i semena tečnost, rektalni sekret, vaginalni sekret i mleko. Da bi do došlo infekcije, ove tečnosti treba da budu u direktnom kontaktu sa sluzokožom, oštećenom kožom ili da budu direktno ubrizgane u krvotok, na primer putem igle i šprica. HIV u telo ulazi uglavnom putem sluzokože usta, početnog dela penisa, vagine i rektuma.

Putevi prenosa HIV infekcije:

 

  • Nezaštićen seksualni odnos, a to znači bez kondoma, sa HIV inficiranom osobom
  • Analni seks je najrizičniji. Rizik je veći kod osobe nad kojom se vrši akt
  • Vaginalni seks je drugi po redu najrizičniji oblik seksualnog kontakta
  • Oralni seks. Ipak, smatra se da je rizik od prenošenja infekcije manji u odnosu na vaginalni i analni seks. Rizik se značajno povećava ukoliko tokom oralnog seksa dođe do ejakulacije u usta
  • Promiskuitet i prisustvo drugih polno prenosivih bolesti povećavaju opasnost od infekcije HIV-om

Upotreba kondoma je veoma pouzdan način zaštite od HIV infekcije, ali treba znati da nijedna zaštita, pa ni kondom nisu 100 odsto efikasni u sprečavanju infekcije HIV-om.

Kontakt sa krvlju zaražene osobe:

  • Putem šprica i igle, bilo da je u pitanju slučajna povreda iglom (ovaj rizik prvenstveno se odnosi na medicinske radnike) ili korišćenje istog šprica i igle koji su već drugi intravenozni narkomani koristili
  • Prenos infekcije sa trudnice na plod tokom trudnoće i porođaja
  • Prenos infekcije sa zaražene majke na dete mlekom tokom dojenja
  • Kontakt između oštećene kože i sluzokože sa HIV inficiranom krvlju ili drugim telesnim tečnostima

Koliko je HIV otporan u spoljašnjoj sredini?

HIV ne spada u grupu otpornih mikroorganizama i zbog toga ne može dugo da opstane niti da se razmnožava u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma.

HIV se ne prenosi:

  • Putem vode i vazduha
  • Preko insekata, kao što su komarci ili krpelji
  • Preko pljuvačke, suza ili znoja
  • Uobičajenim, svakodnevnim kontaktom, kao što su rukovanje, grljenje i drugo
  • Preko daske za WC šolju

Da li se HIV prenosi poljupcem sa zaraženom osobom?

Prema podacima CDC-a (Center for Disease Control) HIV se ne prenosi preko pljuvačke, jer je koncentracija HIV virusa u pljuvački vrlo mala da bi izazvala infekciju. Međutim, HIV se može preneti preko poljupca ukoliko osoba ima krvareće desni ili rane u ustima koje krvare, jer tada dolazi do direktnog kontakta sa zaraženom krvlju.

Stadijumi i simptomi HIV infekcije

Od trenutka infekcije, HIV prolazi kroz nekoliko stadijuma:

  • Period inkubacije, traje dve do četiri nedelje. U ovom periodu inficirani su bez tegoba
  • Akutni retrovirusni sindrom (ARS) nastaje dve do četiri nedelje posle infekcije, mada se može javiti i posle tri meseca. Oboleli ga najčešće opisuju kao najteži grip koji su doživeli. Međutim, neće sve inficirane osobe razviti tipičnu sliku ARS-a

Ovo su najčešći simptomi:

  • Dijareja (proliv)
  • Malaksalost
  • Povišena telesna temperatura
  • Učestale gljivične infekcije
  • Glavobolja
  • Afte i gljivične infekcije u ustima
  • Ukočenost i bolovi u mišićima
  • Različiti osipi po koži
  • Bol u grlu
  • Otečeni limfni čvorovi

Latentna faza infekcije

Posle inicijalne infekcije virus postaje manje aktivan, ali je i dalje prisutan. Tokom ovog perioda većina inficiranih nema nikakve simptome i znake HIV infekcije, zbog čega se ova faza zove latentna. Ovaj period može da traje deset i više godina.

Lekovi protiv HIV-a

Prvi odobren lek protiv HIV-a (zidovudin) odobren je 1987. godine. Od tada je odobreno korišćenje još tridesetak lekova protiv HIV-a za tretman HIV inficiranih i obolelih od side.

Lekovi protiv HIV-a nose različite nazive, a neki od njih su:

  • Koktel
  • Antiretrovirusni lekovi (jer HIV spada u grupu retrovirusa)
  • Visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART – Highly Active Antiretroviral Therapy)

Postoji više grupa lekova koji se najčešće uzimaju u kombinaciji. Treba imati na umu da trenutno ne postoji lek koji može da izleči osobu od HIV-a. Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.

Šta je sida?

Sida ili AIDS predstavlja poslednji i najteži stadijum HIV infekcije, kada imuni sistem toliko oslabi da i obična prehlada može da ima kobne posledice.

Sida znači sindrom stečenog gubitka imuniteta ili sindrom stečene imunodeficijencije (na francuskom Syndrome d’immunodéficience acquise). Sida se na engleskom kaže AIDS, što je skraćenica od Acquired Immunodeficiency Syndrome. U srpskom jeziku je češće u upotrebi reč sida.

Prema podacima Američke fondacije za istraživanje side (AMFAR) iz oktobra 2013. godine, više od 35 miliona ljudi živi sa HIV-om/sidom, od čega 70 odsto živi u podsaharskoj Africi. Procenjuje se da se svakog dana 6.300 osoba inficira HIV-om, odnosno 262 osobe svakog sata.

U Srbiji živi oko 3.200 osoba inficiranih HIV-om, a broj ljudi kod kojih je dijagnostifikovana HIV infekcija tokom 2015. godine, za 37 procenata je bio veći nego 2014, što je najveći broj novodijagnostifikovanih od 1987. godine. Tokom 2015. godine novootkriveno je 178 osoba inficiranih HIV-om, 45 osoba novoobolelih od side, dok je 15 osoba umrlo od ove bolesti.

Posle infekcije, HIV napada specifičnu vrstu krvnih ćelija koje se zovu CD4 ćelije (T helperi). Njihova uloga ogleda se u regulaciji imunog sistema, pa sa padom njihovog broja dolazi do smanjenja odbrambenih sposobnosti organizma od infekcija i pojedinih tumora. U prošlosti se dijagnoza side isključivo postavljala na osnovu prisustva ovih infekcija i tumora udruženih sa HIV infekcijom. Danas se, prema preporukama CDC-a, dijagnoza side može postaviti ukoliko broj CD4 ćelija padne ispod 200 ćelija/mm3, i bez prisustva spomenutih infekcija i tumora.

Dijagnoza side se može uspostaviti i ukoliko se kod HIV inficirane osobe pojave infekcije i tumori koji se češće javljaju kod HIV pozitivnih nego kod zdravih osoba, kao na primer:

  • Herpes simpleks i herpes zoster (češće se javljaju i daju težu kliničku sliku nego kod HIV negativnih osoba)
  • Kapošijev sarkom
  • Non-Hočkinov limfom
  • Tuberkuloza
  • Kandidijaza jednjaka,
  • Upala pluća izazvana Pneumocystis jiroveci
  • AIDS demencija (pogoršavanje i usporavanje mentalnih funkcija izazvano HIV-om)
  • Toksoplazmatski encefalitis

Testiranje na HIV

Rizičan kontakt sa obolelom osobom ne znači automatski i nastanak HIV infekcije. Međutim, za prenos HIV-a može da bude  dovoljan samo jedan rizičan kontakt sa obolelom osobom. Zbog toga bi svako ko je bio u riziku od dobijanja HIV infekcije trebalo da se testira.

Testiranje na HIV je dobrovoljno, poverljivo i anonimno.

Postoji nekoliko vrsta testova na HIV:

  • Testovi na prisustvo specifičnih antitela su najčešće korišćeni testovi na HIV. Oni detektuju antitela na HIV, a ne prisustvo samog virusa
  • Enzimski imuno test (EIA, ELISA) detektuje antitela na HIV u krvi, pljuvački i urinu. Rezultati ovih testova dobijaju se u roku od dve nedelje
  • Brzi testovi na antitela protiv HIV-a takođe detektuju antitela u krvi, pljuvački i urinu, ali se rezultati dobijaju mnogo brže – za deset do 20 minuta

Ukoliko je rezultat nekog od ova dva testa pozitivan, neophodno je uraditi još jedan test – Western Blot ili test indirektne imunofluorescencije (IFA), koji se radi da bi se potvrdio rezultat prethodnog testa.

Da bi rezultati testa bili validni, neophodno je da prođe određeno vreme od rizičnog kontakta, odnosno infekcije, ukoliko je do nje došlo, do trenutka testiranja.

Najčešće korišćeni testovi na HIV podrazumevaju otkrivanje određenih antitela u krvi koja se ne pojavljuju odmah posle infekcije, već je za potrebno neko vreme. Ovaj vremenski period se zove period prozora i kod različitih osoba može trajati različito, uglavnom šest do osam nedelja od trenutka infekcije, a kod najvećeg broja period prozora ne traje duže od šest meseci.

Značaj ovog perioda ogleda se u tome što tokom njegovog trajanja osoba može biti HIV pozitivna, a da rezultati testa budu negativni. Ovakvi rezultati zovu se lažno negativni.

U Beogradu, u Gradskom zavodu za javno zdravlje je Savetovalište za HIV i AIDS počelo sa radom 1987. godine, a telefonska linija svim zainteresovanim stoji na raspolaganju od 1992. godine od 8 do 14 časova (krv se vadi od 8 do 12 sati) na broj +381113230038. U Savetovalištu je moguće obaviti i anonimno testiranje i za sada su testovi besplatni.

Sida danas

Danas, sida ne znači automatsku osudu na smrt, bar ne u razvijenim zemljama koje znaju da se nose sa tom bolešću. Ipak, milioni ljudi širom sveta svakodnevno bivaju inficirani HIV-om i umiru od side. Činenice su sledeće:

  • Svako može da se inficira virusom HIV-a. Sidu izazaiva virus HIV-a
  • Smrtnost od side je velika. Od početka epidemije, više od 30 miliona ljudi širom sveta je umrlo od ove bolesti, uključujući više od 600.000 ljudi u SAD
  • Možete da budete inficirani HIV-om, a da ne znate. HIV može da bude neotkriven i do deset godina i za to vreme, neko ko je nosilac infekcije može da je širi i da inficira mnogo osoba. Jedini način da saznate da li ste vi ili vaš partner inficirani je da se testirate
  • HIV je ozbiljan i jak protivnik. Do 1996. godine, dijagnoza side je bila smrtna presuda. Ali tokom svih ovih godina, počelo se sa primenom antiretrovirusne terapije. Ovi kokteli od antivirusnih lekova, sprečavaju virus HIV-a da se razmnožava i na ta način sprečavaju nastanak side
  • To nije samo bolest muškaraca. Od 34 miliona ljudi koji su inficirani HIV-om ili boluju od side su žene ili devojčice. Najveći problem su žene, jer mogu da prenesu virus fetusu
  • Afroamerikanci češće oboljevaju od side. Iako afroamerikanci čine samo 12 odsto populacije SAD, čine skoro 50 odsto obolelih od ove bolesti
  • U SAD se testiranje obavlja kod kuće
  • HIV/SIDA su i dalje veliki problemi. U SAD na svakih devet i po minuta se jedna osoba inficira ovim virusom, a da nije ni svesna toga
  • Danas je zdravstvo napredovalo i spremnije se suočava sa HIV-om i sidom nego što je bilo pre 20 godina. Ipak, bolest i dalje odnosi više od milion života godišnje

Poznate ličnosti koje su obolele (a neke i umrle) od side

Pre dve godine glumac Čarli Šin je obelodanio da je HIV pozitivan što je, naravno, šokiralo javnost posebno obožavaoce njegovog lika i dela. Razvratni, promiskuitetni život ga je doveo do toga i on je poslednja slavna osoba za koju se zna da ima HIV.

HIV ima i Medžik Džonson i pošto se više ne bavi košarkom, drži predavanja o ovoj bolesti dokazuje da HIV nije atomatski osuda na smrt.

Rok Hadson (1925 – 1985)

On je bio prvi čija je smrt prouzrokovana sidom uzdrmala svet. Bio je dugogodišnji prijatelj Elizabet Tejlor, a da bi prikrio da je gej  bio je i u braku. Njegova smrt od side u Holivudu je izazvala paniku, jer javnost u to vreme nije bila obaveštena kako se sida dobija.

Fredi Merkjuri (1946 – 1991)

On je najpopularnija osoba koja je umrla od ove bolesti. Dugo je tajio od čega boluje, kopnio je i tek je na kraju rekao da ima sidu.

Entoni Perkins (1932 – 1992)

Ovaj glumac je poznat po svojoj ulozi Normana Bejtesa u filmu „Psiho“ Alfreda Hičkoka. Entoni Perkins je bio biseksualac. Supruga Beri Berenson i njihova dva sina su bili uz njega u trenutku smrti.

Liberače (1919 – 1987)

Liberejs bio je vrhunski pijanista, poznat po svojim ekstravagantnim nastupima, odeći i vozilima. Na vrhuncu karijere je bio najbolje plaćeni zabavljač na svetu. Da ima sidu je tajio, kao što je skrivao i svoju seksualnu orijentaciju. Lekari su posle njegove smrti potvrdili da je umro od side.

Rudolf Nurejev (1938 – 1993)

Ruski baletan Rudolf Nurejev je prebegao iz SSSR u Francusku 1961. godine i tamo je upoznao svog partnera, danskog plesača Erika Bruna, s kojim je bio do kraja. Zvezda baleta je krila svoju bolest, jer nije želeo da ona utiče na njegovu karijeru.

Ajzak Asimov (1920 – 1992)

Legendarni američki autor naučne fantastike i profesor biohemije napisao je i uredio više od 500 knjiga. Posle srčanog udara koji ga je zadesio 1977. otišao je na operaciju 1983. Na žalost, krv koju je primio za vreme operacije bila je zaražena HIV-om, što je i bilo uzrok njegove smrti.

Artur Eš (1943 – 1993)

Artur Eš je bio prvi Amerikanac afričkog porekla koji je pobijedio na Vimbledonu, Ju Es Openu i Australijan Openu. Vrhunski teniser je dobio je HIV putem transfuzije, tokom operacije srca. Umro je od upale pluća, prouzrokovane sidom.

Džija Mari Karandži (1960 – 1986)

Džija Karandži je bila prvi supermodel. Bila je na naslovnici „Voga“ četiri puta, na naslovnici „Kosmopolitana“ pet puta i bila je u mnogim promotivnim kampanjama najvećih modnih kuća pre nego što je napunila 23 godine. Umrla je sa 26 od side koju je dobila, jer je bila intravenozni narkoman, korišćenjem zaražene igle.

Denholm Mičel Eliot (1922 – 1992)

Ovaj britanski glumac je poznat po ulozi smušenog profesora Markusa Brodija u filmovima o Indijani Džonsu. Bio je dobitnik mnogih nagrada za svoj rad, a umro je od tuberkuloze prouzrokovane sidom.

Izi-I (1964 – 1995)

Reper Elik Rin Lajt, poznatiji kao Izi-I, 1995. godine je objavio da umire od side. Svoje poslednje dane, 31-godišnjak iskoristio je za podizanje svesti o toj bolesti, opominjući mlade da niko nije imun.

Ofra Haza (1957 – 2000)

Ova izraelska pevačica jermenskog porekla bila je poznata po svom raskošnom glasu i spoju tradicionalne i pop muzike. Ofra Haza bila je vrlo popularna u Evropi do svoje smrti. Umrla je od side koju je dobila od  muža, a on ju je, prema nekim tvrdnjama, dobio transfuzijom krvi.

Ivan Ivica Vdović (1961 – 1992)

Vd je prva osoba na prostorima bivše Jugoslavije koja je obelodanila da ima HIV. On se testirao 1985. i pokazalo se da je virus prisutan u njegovom telu. Bio je bubnjar grupe „EKV“. Na kraju je i skončao od side, dve godine pre Milana Mladenovića.

Margita Stefanović (1959 – 2002)

Poznata klavijaturistkinja benda „EKV“, Margita Stefanović, je umrla pod nerazjašnjenim okolnostima. Margita je, kako se nagađalo, zbog neodgovornog intravenoznog korišćenja droga dobila HIV, ali ova informacija nikada zvanično nije potvrđena.

Goran Čavajda Čavke (1962 – 1997)

Bubnjara „Električnog orgazma“ i „Baba„, prepoznatljivog po crvenoj kosi, takođe su pratile glasine da se zarazio HIV-om. Ni ovo nikad nije zvanično potvrđeno.

Sonja Savić (1961 – 2008)

Iako je poznata po više kvalitenih i važnih uloga, za Sonju Savić se pričalo da je umirala polako po kojekakvim skloništima, isto kao i Margita. Ni za nju se nikada nije potvrdilo da je HIV pozitivna, ali su kružile glasine da je pred kraj života završila u Kliničkom centru u vegetirajućem stanju, a da lekari nisu hteli ni da je pogledaju, jer je imala sidu.

Crvena tračica

Crvena tračica je simol solidarnosti sa ljudima koji su HIV pozitivni ili boluju od side. Svetski dan borbe protiv side je 1. decembar. Prvi put je održan 1988. godine.

Činjenice o HIV-u/sidi:

  • Zemlja gde je sida kao „dobar dan“ je Južnoafrička Republika. Tamo je zaraženo više od šestine stanovnika. Ta bolest je u tolikoj meri postala deo svakodnevice, da tamošnje izdanje dečje emisije „Sesame Steet“ sa čuvenim Mapetovcima ima i HIV-pozitivan lik. U pitanju je žuta krznena lutka po imenu Kami
  • Tokom seksualnog kontakta, HIV se lakše prenosi od muškarca prema ženi, nego obrnuto. Ipak, obrezivanje može da smanji rizik da muškarac zarazi ženu za oko 60 odsto
  • Sida je neizlečiva, ali ne i nepobediva. Antiretroviralni lekovi mogu da drže virus i bolest pod kontolom, tako što sprečavaju razmnožavanje u ljudskom telu. Terapija se sastoji od tri ili četiri različita preparata koja pacijent mora da uzima čitavog života. Zbog korišćenja ove metode lečenja, smrtnost u Brazilu i Kini opala je za 80 odsto
  • Prosečan životni vek u mnogim afričkim državama drastično se smanjio posle 1990. godine zbog side. Posle uvođenja retroviralnih lekova, stanovnici tih zemalja u proseku žive po nekoliko godina duže. Na primer, životni vek u Južnoj Africi je sredinom prošle decenije iznosio 54 godine, a već u 2011, porastao je na 60 godina
  • Retoviralni lekovi protiv HIV su veoma skupi. Cena ponekad dostiže i više hiljada američkih dolara mesečno. Zbog toga se treba izboriti sa još mnogo izazova da bi terapija bila dostupna svima u Africi. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 19 miliona zaraženih HIV-om još  nema pristup pravim lekovima
  • Postoji vakcina protiv HIV-a, i već su sprovedene i velike kliničke studije. Problem je efikasnost seruma. Vakcina koja je do 2009. testirana u Tajlandu, smanjuje rizik od infekcije za oko jednu četvrtinu
  • Virus mutira veoma brzo, čak i u telima zaraženih, pa je teško napraviti delotvornu vakcinu. Uprkos tome, vrste virusa koje mogu da zaraze ljude seksualnim kontaktom su malobrojne. Do zaraze putem polnog odnosa bez zaštite dolazi u manje od jedan odsto, što ipak nije razlog da se ima seks bez zaštite
  • HIV i tuberkuloza su opasna kombinacija. Nosioci virusa imaju 20 puta veći rizik da obole od tuberkuloze. Zapravo, tuberkuloza je i najčešći uzrok smrti kod osoba zaraženih HIV-om u Africi
  • Politika Južne Afrike prema HIV-u godinama je isablažnjavala svetsku javnost. Za vreme predsednika Taba Mbekija 2008, Ministarstvo zdravlja je preporučivalo beli luk, cveklu i maslinovo ulje kao sredstva za lečenje. Građani Južne Afrike tada nisu imali pristup retroviralnim lekovima. Na sreću svih tih ljudi, to vreme je prošlo

 

Inspiracija – gayecho.com, lekar-savetnik.com, dw.de, tportal.hr, espreso.rs

Fotografije: Pixabay.com, Twitter, Pinterest, avert.org, santiagotimes.cl, medonet.pl newvision.co.ug, zeenews.india.com, variety.com, voanews.com, musicmusingsandsuch.wordpress.com, telegraph.co.uk, thefamouspeople.com, okayplayer.com, xxzmagazin.com, trecisvijet.com, okayplayer.com, lolamagazin.com, casino-review.co

 

2 мишљења на „Svetski dan borbe protiv side: Pamet u glavu i dupe uza zid

Оставите одговор