Svetlana Polak, pisac, dramaturg, astrolog i žena Feniks: Bog nekad kroz đavola pošalje rešenje

Svetlanu Polak sam upoznala ovog leta u neobaveznoj priči. Shvatile smo da imamo zajedničke strasti, a onda i neke zajedničke astološke konstalacije. Sele smo i popričale. Jer, ova žena je sve ono što ću navesti u redovima ispod, ali i više od toga. Svetlana Polak je prvo žena. Žena u kojoj će se neke od nas prepoznati. Drugo je majka. Treće je pisac i dramaturg. Humanitarni radnik. A onda i astrolog. Kao Feniks se svojevremeno uzdigla iz pepela i krenula jača i bolja. Promenjena, ali bogatija za mnoga iskustva. Danas je ona žena koja živi u skladu i miru sa sobom. Osetila je život u Nemačkoj, Švedskoj i Americi. Od pre godinu i po dana živi u Srbiji i nastavlja da gradi svoju karijeru pisca. Pre intervjua sa njom, Svetlana me je zamolila da podelim ovu njenu intimnu ispovest.

Ulazak u pakao

“Moja čudna, paklena priča počela je dok sam bila u drugom stanju. Isprva sam dobijala po neki šamar, kasnije dobre batine, još kasnije mnogo batina, pljuvanja i vređanja, ali uvek kada bi ti gromovi prestajali imala sam nebuloznu nadu da će se nešto ipak promeniti. Nije. Danas je moj zadatak i obaveza da kažem svakoj od vas koja trpi nešto slično – neće!”

Svetlana kaže da je njen tadašnji suprug rođenje njihovog sina proslavljao sa ljubavnicom, a kad se požalila, usledile su takve batine da je zbog povreda dane provodila po bolničkim krevetima. A samo je htela da se sve bude normalno i da ima porodicu. Na žalost, situacija je bivala sve gora. Muž joj je branio da viđa sina, nije smela čak ni da ga podoji.  Zato kaže svojim sapatnicama: “Žena mora unapred da bude zaštićena od sebe same, od svog jezika i sujete. Zavežite. I idite. I ako nemate kuda, samo idite. U tom, za mene, podučavajućem vremenu, nije bilo sigurnih kuća, društvenih mreža, niti je ikog bilo briga što muž šutira ženu na sred ulice, gura je iz kola na sred autoputa, izbacuje golu na ulicu po hladnoći”.

Dobro pogledajte đavola

Svetlana priča da žene niko neće spasiti, već to moraju one same da urade. Ali, prvo moraju da budu spremne za tako nešto. I sama je mozgala kako da pobegne od siledžije, budale, narkomana, bogatog ludaka iza čijih leđa stoji uticajna porodica, dok je ona prepuštena sebi, bez novca i krova nad glavom? Kako da, u svoj toj ujdurmi od života, zadrži dete i zdravu pamet?

“Postoji jedna izreka koja glasi: Pre nego što odabereš bilo kog vraga, prvo ga dobro pogledaj u oči”.

Svetlana je posle 11 godina fizičkog zlostavljanja i maltretiranja na svakojake morbidne načine, kad je primetila da joj sin dobija tikove, odlučila da prekine agoniju. Nije postojao đavo kome ne bi prišla i sklopila pakt sa njim, samo da spasi sina. Nije pitala koliko košta. Zatražila je podršku i zaštitu kod sada već pokojnih kriminalaca. Oni su joj pomogli da dobije svoj život i da sa svojim detetom okrene novi list. Ubrzo je našla dva posla i sve dugove vratila.

“Ne libite se ako nemate sredstava, ni tada ne morate trpeti ništa. Bog ponekad pošalje izlaz kroz samog vraga, jer i on mu je u službi. Onog trenutka kada rešite da ste veći od svake muke, počeće početak kraja vašoj”.

Uvek postoji izbor

Svim ženama i danas poručuje da ako duže ostaju u takvom mučnom odnosu, to će sporije i teže zaboravljati patnje. Ona je tad napravila izbor. Izabrala je dete. I otišla.

“Strah je glavni, najčešće upotrebljivani i nikad napuštani instrument. Progutajte ga ili će on progutati vas i vašu decu. Progutajte zato i svoj i njihov”.

Svetlana na kraju svoje ispovesti kaže da žena nikad ne treba da zaboravi da je ona junak te borbe. Oni koji bi da pomognu, ne znaju da žena jedina sama sebi može pomoći.

“Svi oko vas su samo arena koja navija, a vi ste u borbi”.

Pogled na vedrije teme

 

Sada ću priču nastaviti o vedrijim tememama, u nadi da će bar nekima od vas pomoći ispovest moje sagovornice. Ipak je ona danas vrlo pozitivna žena, koja sa osmehom gleda u budućnost. Jer, iako ima 51 godinu, život živi punim plućima.

Koliko je život u inostranstvu uticao na tvoju promenu?

  • Nemačka mi je bila uvek bliska. Taj severni deo Nemačke, Diseldorf, tamo sam bila kao da sam kod kuće. Pogotovu u to vreme kad sam bila veoma mlada. Bila sam i u Švedskoj. Moj sin je tamo krenuo u školu i išao je u celodnevni boravak. U Americi sam živela 15 godina. Uticalo je u toj meri da sam morala da uvažim neke njihove stavove. Vidiš kako drugi žive i rade i pokušaš da to preneseš na život ovde. Tamo vam niko ne ispira mozak. U Nemačkoj i Švedskoj sam imala dosta obaveza, jer mi je dete bilo malo, a Amerika mi je već dozvolila neku određenu slobodu. Nemaju oni osnova da utiču na nas. Sve zavisi od čoveka. Moj prvi posao je pisanje. Ja se probudim i pišem. E sad, gde ću da pišem, to njih to ne zanima. I Amerikanci štede, imaju dva dana slobodno… Samo imaju neuporedivo bolju socijalu. I kad kupe kuću pod hipotekom znaju da ako je ne plate jedan mesec, mogu da zaborave na sve. Ovo što se nama dešava je adaptacija na promenu. Ljudi i u Evropi i u Americi jure, žure, trka je za poslom i tamo, ali su u celoj toj gužvi disciplinovani. Bila sam Stokholmu, Geteborgu, Malmeu, proživela sam tamo te “male živote“. U Americi sam živela u San Francisku. Za pisanje i astrologiju svakako je imalo uticaja. U Americi sam pohađala školu astologije.

O čemu najviše voliš da pišeš?

  • Moje knjige nisu autobiografske. Šarenoliki sam pisac. Počela sam sam sa poezijom. Prvi roman je bio “Dobrovoljni pakao“, napisan nalik na uspomenu na ono što nam se dešavalo tokom devedesetih godina prošlog veka. To je bilo u periodu kad sam upisivala dramaturgiju i ta knjiga je prošla vrlo zapaženo. To znam, jer su me čitaoci pitali kad će nastavak. Ja uvek kad pišem ostavim prostora za neki nastavak. Posle je usledilo nekoliko zbirki pesama. Ne razumem one koji štancuju po tri pesme dnevno. Ja pišem samo kad imam inspiraciju. Knjiga “Ja sam samo za seks” je satirično delo, koje ima škakljiv naslov, a zapravo je vrlo urbana knjiga i doseže do nekih četrdesetih godina prošlog veka. I ta knjiga već doživljava četvrto izdanje i to dopunjeno. Izgeleda da ću morati da objavim nastavak, da je ne bih dopunjavala više. “Reli sa porodičnim usudom” je čak i pomalo ljubavna knjiga. Ona više govori o ženi koja je podvojena ličnost. U knjizi uvek iznosim moj utisak i zakamufliranu emociju. Napisala sam i zbirku pripovetki. Godine 2016. sam izdala knjigu u Americi i ušla u američku biblioteku, pa sam zvanično postala njihov pisac. I Amerikanci mi traže nastavak. Najviše obrađujem socijalne teme. Nikako mi ne leži ni ljubavna poezija, ali sam napravila eksperiment i napisala zbirku ljubavne poezije “Ako te i posle budem volela“. To je fenomenalno prošlo kod publike, ali to nisam ja. Roman pisan za američko tržište je fikcija i istorija i to mi uspešno ide. Mislim da ću nastaviti u tom pravcu. Kod pisaca zrelost u pisanju dolazi posle 50. godine. Pa Ivo Andrić je “Na Drini ćuprija” napisao sa 53 godine. Najkomercijalnija knjiga mi je ta koju sam izdala u Americi, jer je u pitanju veliko tržište i prodaje se od Japana do Australije, preko Rusije. Ljubav mi ide, ali pisanje o ljubavi ne.

Postoje li pisci i pesnici koji su na tebe ostavili pozitivan utisak?

  • Legende su mi Ivo Andrić, Meša Selimović, ali najveći utisak na mene je imao Miloš Crnjanski. Njega mogu uvek da čitam. Čitam i strane pisce iz starije generacije. Pročitam Patresona i to je kod njega sve lepo skockano. Međutim, oni piše trilere koji ostavljaju trenutni utisak. Nema književnog naboja. Ali zato Viktora Igoa obožavam, kao i Emila Zolu… Šekspir mi je legenda. Tu je, ipak, reč o senzibilitetu.

Koliko se vodiš astrologijom u svom životu?

  • Ako misliš da li gledam sebi, odgovor je ne. Teško. Kad gledaš sebi, gledaš samo dobre aspekte, pa kažeš “evo mi ga sekstil, evo trigon, sad mi prolazi Venera“, a prenebegneš te sakrivene aspekte koje ti vidiš kad bi gledala nekom drugom. Naravno, uvek pogledam aspekte za taj dan, gde je Mesec i šta se dešava na nebu, gde su asteroidi, neke arapske tačke i gde su svi oni u odnosu na moje planete… Eto, čak i želim da napišem knjigu o astrologiji, jer sam prošla razne škole astrologije i imam svoj način gledanja koji nije uobičajen. Ja spajam zapadnu i istočnu astrologiju, stari i novi kalendar. Meni astrologija pomaže u svakodnevnom životu. Znam napamet neke generacijske apsekte i na osnovu astrologije gradim književne likove. Na primer, kad smišljam lika za roman, gledam da li da mu smestim Plutona u Raku ili u Lavu. Spajam astologiju sa pisanjem. Astologija i pisanje su vrlo povezani. Vidi se, na primer, zašto je neki pisac napisao baš tu knjigu. Ne mogu sebi da pogledam, ali imam prijateljice koje to mogu. Ako me pitaš da li mogu sebi da pomognem, ogovor je da. Vidim da li mi predstoji neki pozitivan period. Ali ja sama sebi ne volim da gledam.

Da li je natalna karta nešto što je zapisano ili nešto što može da se menja?

  • To što me pitaš se zove astro healing, gde mogu da se pročiste negativni aspekti. Ali ja to ne radim. Svaki astrolog ima svoj pristup klijentima. Po meni, uvek postoji slobodna volja. Postoje neki jaki aspekti i postoje planete gde možeš da prolongiraš neko vreme za neki određeni događaj, ukoliko ga ne ispuniš kroz neku drugu simboliku sa kojim je povezan, tipa neki tranzit. Ali sve se uvek vrati. Ako si predisponiran za neke stvari, one će se i desiti. Na primer, dođe mi klijentkinja i pita da li će se zaposliti. Ja vidim da ima dobar period za to, ali da li će se zaposliti, to je stavr slobodne volje. To je već do nje. Postoji slobodna volja, ali ima veze i gde se rodiš i ko su ti roditelji, porodica. Ja trezvene glave i temeljno radim astologiju. Astrologija daje odličan uvid u ljudsku psihu. Dobra sam da uverim ljude da se ne predaju i da je to samo period koji će proći. Krenula sam da se bavim astrologijom, jer sam se pitala zašto se meni nešto dešava. Jedan astolog mi je objasnio da je to zbog ovog ili onog aspekta i tranzita. Nisu to samo planete, nego i stepeni, tačke… Imamo planete koje se ne vide, a stoje godinama na nekim našim planetama. Kako je sve krenulo? Vozila sam se gradskim prevozom. Jedan dekica je čitao neki astrološki časopis gde je bio tekst o Severnom i Južnom mesečevom čvoru. Onda sam čoveka pitala koji je časopis u pitanju. On mi je rekao i ja sam otišla i kupila. Časopis sam kupila zbog čvorova, a onda sam naišla na tekst o Saturnu. Svi ga se plaše, ali on nije tako strašan. Ima dva udrana “biča” – kad prolazi 12. poljem i takozvani Saturnov povratak i to ne prolazi svako isto. Ostavi uticaj na nas, gde se mi mnogo promenimo. Tako sam iz tog časopisa naručila neke knjige. Da li veruješ da mi je knjigu doneo onaj dekica iz autobusa? To sad izgleda blesavo, ali je dokaz da ništa nije slučajno. Sve se to se dešavalo u Americi. Zahvaljujući tim putovanjima i životima van naše zemlje, naučila sam da prepoznam energije, a to je veoma važno za astrologiju.

Kad dođu klijenti, šta ih najviše zanima?

  • Žene, mahom, zanima ljubav i posao. Javljaju se žene koje su moje godište ili starije da me pitaju zašto im je život prošao tako, što se nisu ostvarile u profesiji, ili kao majke, ili kao žene. Imale su dobre predispozicije, ali su se opredelile za nešto drugo. To je sve zbog aspekata lakovernosti, gde su pravile pogrešne procene i izbore. Što se muškaraca tiče, oni uvek prvo pitaju za posao, ali pitaju i za ljubav. Stariji za posao, a mlađi i za posao i za ljubav. I kad dođu do prekretnice pitaju “Da li treba da je ženim ili ne?“. To mi je smešno. Uđem u kompozit, Dejvison i snastriju, pa im uvek kažem da ne smem da dajem savete. Sugestiju daju planete, ne ja. Gledam da ne budem sugestivna. Ukažem na sve, ali odluku donosi pojedinac. Nema mnogo razlike između muškaraca i žena, kad je astrologija u pitanju.

Koje aspekte voliš da vidiš, a koje ne u natalnom horoskopu?

  • Ne volim da vidim nemire u domu kod vršnjaka mog sina, koji sad ima 31 godinu. To mi je uvek znak da oni ne mogu da se ostvare dok se ne odsele iz te kuće. Volim da vidim kad je Saturn u lepom aspektu, pogotovu u trigionu sa Jupiterom. Njih dvojica se uvek trkaju i takmiče ko će da prevagne. Loš aspekt između ove dve planete daje uspeh čoveku pa ga ruši, a dobar daje uspeh posle 40. godine života. Volim da vidim dobar aspekt između Marsa i Saturna. Čvorovi su mi interesantni. Ne volim da vidim mnogo kvadrata i opozicija. Tad znam da tom nekom nije lako. Ali, tad odradim i progresije i uputim čoveka kako da prevaziđe probleme. Ne volim da vidim Mesec u padu, u Škorpiji pošto donosi loše posledce drugim ljudima. Kod takve postavke Meseca ne može da prođe bez gubitka. Ne volim da vidim da Južni mesečev čvor ide preko Sunca, Meseca, druge ili sedme kuće. To skoro uvek donosi gubitke. I zaista, u astologiji možeš da vidiš ko slavi kog sveca i koga štiti koja sila. Saturn kvadrat Mesec je isto loš aspekt i to ne volim da vidim.

 

Fotografije: Arhiva Svetlane Polak/Facebook

Ostavite komentar

%d bloggers like this: