Sveti Vasilije Veliki i Hristovo obrezivanje: Danas bez svađa i uz spremanje vasilice (RECEPT)

Sveti Vasilije Veliki, poznat kao Vasilije iz Kesarije, je bio uticajni teolog i episkop. Kesarija se nalazila u Kapadokiji u Maloj Aziji, u današnjoj Turskoj. Smatra se osnivačem monaške tradicije u istočnom hrišćanstvu.

Ubrzo posle smrti, proglašen je za sveca. Vasilije Veliki, njegov brat Grigorije Niski i prijatelj Grigorije Bogoslov se nazivaju kapadokijskim crkvenim ocima. Njihova majka se slavi kao Sveta Emilija.

Rođen je oko 330. godine, u uglednoj porodici. Otac mu se zvao Vasilije. Njegova porodica je imala hrišćansku tradiciju. Dedu su mu mučili u vreme progona, a ujak mu je bio episkop.

Pravnik i retor

Kao mlad, Vasilije je napustio je rodni grad i otišao da se školuje u Atini, od 351. i 356. godine. Tamo je učio filosofiju, gramatiku, retoriku, astrologiju, fiziku i ostale nauke kod čuvenog učitelja Evula. Pored njega učitelji su mu bili Himerije i Proeresije. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov, Julijan, kasnije car otpadnik i Livanije sofist.

Pošto se vratio kući oko 356. godine, započeo je karijeru pravnika i retora. Godinu dana kasnije, susret sa velikim asketom i episkopom Jevstatijem Sevastejskim mu je iz korena promenio život. Vasilije je uskoro napustio pravničku profesiju da bi posvetio svoj život Bogu.

Prvi monah

Posle krštenja, godine 357. Vasilije obišao manastire u Palestini, Egiptu, Siriji i Mesopotamiji, gde je učio podvižništvo i monaštvo. U Egiptu je kod arhimandrita Porfirija proveo godinu dana u asketizmu, hraneći se samo povrćem i voćem.

Posle toga je otišao na hodočašće u Jerusalim. Ubrzo je i sam postao asketa, okupljajući oko sebe grupu monaha, uključujući i njegovog brata Petra, na porodičnom imanju blizu gradića Anesija na crnomorskoj obali.

Vasilija je uznemirilo opšte prihvatanje arijanskog simbola vere na saboru u Riminiju koji je bio održan 359. godine, a posebno to da je njegov vlastiti arhiepiskop, Dijanije iz Kesarije, podržao arijanstvo. On se vratio u grad, gde ga je episkop Kesarije, Ermogen oko 364. godine postavio za sveštenika. U Kesariji je gradio dobrotvorne ustanove za opštu pomoć – azile, bolnice i narodne kuhinje, poznate pod imenom “Vasilijade“.

Episkop Kesarije

Posle smrti Ermogena, za arhiepiskopa je postavljen Jevsevije, koji nije voleo Vasilija. Vasilije se zbog toga ponovo povukao u Anesu, gde je poveo i Grigorija Nazijanzina. Tu su zajednički okupili mnoštvo monaha i napisali ustave monaškog života. U takvom životu ih je pomagala i Sveta Emilija, Vasilijeva majka, koja je živela u blizini i spremala im hranu.

Međutim, episkop Jevsevije se obratio Vasiliju pismom pomirenja, da se vrati i pomogne crkvi protiv arijanaca. Posle smrti episkopa Jevsevija, 370. godine, Vasilije je izabran je za episkopa Kesarije i tu službu je obavljao narednih deset godina, do svoje smrti 14. januara 379. godine. U to vreme je car bio Valens, koji je bio pristalica arijanstva, sa kojim je Vasilije imao problema zbog svog zastupanja nikejskog simbola vere.

Svetac odmah posle smrti

Kada je Valens 371. prošao kroz Kesariju, Vasilije se suprotstavio carevom zahtevu da mu se pokori. Vasilije je umro ubrzo pošto je Valensova pogibija u bici kod Hadrijanopolja otvorila put pobedi Vasilijeve teologije. Njegova smrt bila je dugo oplakivana, a on sam ubrzo je proglašen za sveca.

U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, kog crkva slavi 14. januara. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Susret sa nečastivim: U nekrštenim danima karakondžule prave zabavu

Vreme od Božića do Bogojavljenja u narodu se naziva “nekrštenim danima” u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Obrezibvanje Bogomladenca

Sem ovog sveca danas se slavi i obrezivanje Isusa Hrista. Prema Svetom pismu, Isus Hrist je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezivanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.

U crkvenoj službi čin se naziva “pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato, danas je dobro uzeti kašiku meda.

Običaj za Vasiljevdan

Ovaj dan je u našem narodu je poznat i kao slava Vasiljevdan, Mali Božić i Srpska Nova godina. Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih slavlja.

Veruje se da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U Srbiji se mesi obredni hleb ili “vasilica“.

Novogodišnja euforija u Beogradu: Od lomljenja vasilice do pustošenja radnji

U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre. To je neka vrsta čišćenja i ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Novu godinu nikako ne valja dočekati u snu, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni.

Pre svanuća, one se popnu na tavan i bace svoju obuću kroz vrata napolje. Ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, to jest udati se.

Božić: Susret starog i novog boga

Na Mali Božić 14. januara ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

U bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovi praznici su obeleženi crvenim slovom, kao zapovedni od velikog značaja za pravoslavnu hrišćansku crkvu.

Recept

Vasilica

Sastojci:

  • 500 gr brašna
  • 250 ml vode
  • 1 paketić svežeg kvasca
  • 1 kašika šećera
  • 1 kašičica soli
  • 1 žumance za premazivanje
  • malo meda

Priprema:

Kvasac razmutiti sa šećerom i malo brašna u malo tople vode i pustiti da uskisne. U prosejano brašno dodati soli, pa usuti uskisli kvasac. Uz dodavanje tople vode umesiti glatko testo i ostaviti u pokrivenoj posudi oko pola sata, da naraste.

Za to vreme od malo brašna, soli i vode zamesiti testo, pa praviti ukrase – ptičice, grožđe, snop žita, burence…

Naraslo testo premesiti, pa staviti u okrugli podmazani pleh. Premazati žumancetom, pa poređati ukrase od testa, koje treba malo nakvasiti sa donje strane, da se ne bi odlepili tokom pečenja. Peći oko pola sata na 200 stepeni.

Poslužiti toplo i preliveno medom.

 

Inspiracija – Wikipedia, lepaisrecna.rs, telegraf.rs, secanja.com

Fotografije: Pixaby, Pinterest, novosti.rs, srbijajavlja.rs, eparhija-timocka.org, bastabalkana.com, volimpodgoricu.me 

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: