Sveti Nikola – zaštitnik dece, mornara i siromašnih: Svetac koga slavi cela Srbija

Svetac Nikola oduvek je bio poznat kao čudotvorac. Zaštitnik je dece, siromašnih, putnika, ribara, moreplovaca, trgovaca, strelaca i studenata u celom hrišćanskom svetu. Svuda se slavi i poštuje, možda je zato danas njegov lik često viđen.

Dobrotvor i najveća slava u Srba

Ljudi su još u davnim vremenima zabeležili da je postao poznat po tome što je krišom davao novac. Živeo je u davnom četvrtom veku, u gradu Mira, u današnjoj Turskoj, a tadašnjem Rimskom carstvu. Njegovo ime se pominje najčešće u Grčkoj, Rusiji, Srbiji i Makedoniji. Sveti Nikola, odnosno Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara.

Nikola svoj život započinje u maloazijskoj oblasti Likiji. Rođen je, smatra se, u gradu Patara oko 270. godine (negde pronađoh i datum – 15. mart). Poticao je iz dobrostojeće porodice, a njegovi roditelji Teofan i Nona imali su samo njega. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu sa grčkog jezika znači “pobeditelj naroda“.

Novac ostavljao krišom

Njegov stric Nikolaj bio je patarski episkop i mladog Nikolu je podučavao duhovnom životu. Zajedno su se zamonašili u manastiru Novi Sion. Posle smrti svojih roditelja, Nikola je prodao imanje i novac je razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Mnogi su mislili da će naslediti svog strica kao episkop. Negde pred kraj života povukao se, ali mu se tad javio sam Bog i poručio mu da krene na put, što je Nikola i učinio.

Krenuo je Nikola tako na put i pomagao. U želji da se ne zna za njega, Sveti Nikola nije davao novac direktno. Ostavljao je pare u džepu ili kod ognjišta (čarape, cipele) da bi ljudi se iznenadili kada ga nađu.

PRIČA O DEDA MRAZU: OD BOGA MRAZA DO NASMEJANOG, DEBELOG DEKICE SA POKLONIMA

Baš zbog toga, u zapadnim zemljama se on nekako prebratio u Svetog Klausa, to jest Sinterklasa, pa na kraju i Deda Mraza koji deci i siromašnima ostavlja poklone. Sveti Nikola je za života izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji.

Za vreme vladavina careva Dioklecijana i Maksimijana kada su progoni hrišćana bili uobičajeni i česti, Nikola je bio zatvoren u tamnicu, što ga nije obeshrabrilo u nameri da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Nije se sa svime slagao, pa se suprotstavio i aleksandrijskom svešteniku Ariju.

Optužen za jeres

Optužen je za jeres, udaljen je sa Sabora i zabranjeno mu je da više prisustvuje. Prema jednoj hrišćanskoj priči, Nikoli je odobreno ponovno prisustvo na Saboru tek kada su se izabranim arhijerejima javili Bogorodičin i Hristov glas da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikoli.

 

Teško vreme, čudno vreme, a ljudi su tad verovali u čuda. Nikolu su i za života smatrali za svetitelja. Zvali su ga kada je trebalo pomoći bolesnima ili u nekoj nevolji. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je njegovo lice sijalo. U starosti se razboleo i preminuo 6/19. decembra 343. godine. Sveti Nikola se praznuje tog dana.

Prenos moštiju Svetog Nikole iz Turske u Bari

Prenos moštiju Svetog Nikole

Turci Seldžuci su 1071. godine porazili vizantijsku vojsku i osvojili su dobar deo Male Azije. Bez obzira što je ovaj deo vraćen u sastav Vizantije, Turci su nastavili da napadaju. Navodno, svetac Nikola se javio jednom svešteniku iz Barija i naložio mu da njegove mošti prenese u Bari, u današnjoj Italii koji je u to vreme bio pravoslavni grad. Mošti Svetog Nikole su u Bari stigle 9/22. maja 1087. godine.

Prema drugoj priči, mošti su ukrali italjanski gusari i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze. Srpska Pravoslavna crkva dana 22. maja proslavlja pomen na Prenos moštiju Svetog Nikolaja, a taj dan je poznat i kao slava, takozvani letnji Sveti Nikola.

Sveti Nikola pomaže svima

Ikona Svetog Nikole iz Barija sa srpskim vladarima

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju i od njegovih moštiju iz kojih stalno izbija sveto miro, kojim se leče bolesni. Ovaj svetitelj je i za života spasavao mornare i brodove. Zato je Nikola zaštitnik moreplovaca. Zbog toga ga moreplovci često pozivaju ako se nađu u opasnim situacijama ili brodolomima.

Na dan proslavljanja Svetog Nikole, svi brodovi i sve lađe, gde god su se nalazile, bacale svoja sidra i do sutra mirovale. Na taj način su odavale počast svetitelju. I danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe, dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć kad je reč o bolesti ili bilo kojoj drugoj patnji.

“Gospodar mora” u Grčkoj

 

Sveti Nikola se slavi i u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, Sloveniji i Hrvatskoj i mnogim zemljama sveta koje nisu pravoslavne. Na taj dan, deca dobijaju poklone ukoliko su bila dobra. Sveti Nikola je zaštitnik grada Amsterdama, kao i Grčke i Rusije. Takođe je zaštitnik mnogih gradova i luka, najviše u Grčkoj i Italiji.

U grčkom folkloru Sveti Nikola je poznat kao “gospodar mora” (neka vrsta današnjeg Posejdona?!). U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja.

Otkud toliko svečara u Srbiji (bez mora)?

Manastir Svetog Nikole u Kuršumliji

U Srbiji čak više od 600 crkava nosi ime Svetog Nikole. Pošto Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, ovu slavu su mogli da slave i najsiromašniji.

U kućama je uvek bilo brašna da se umesi hleb i žita, nešto povrća kao što su kupus ili pasulj, ponegde i krompir, koji je kasnije stigao u Srbiju. Naravno, u Srbiji se oduvek pravila i rakija. Sve je to bilo dovoljno da se ugoste prijatelji i rodbina, ma koliko neko nemao.

Međutim otkud da se slava danas toliko omasovila u Srbiji, kad je Srbija zemlja bez mora? Pa posle Prvog svetskog rata, oni koji su preživeli albansku golgotu i Krf, kad su se vratili u otadžbinu, počeli su da prazniju baš ovog sveca za koga su verovali da ih je sačuvao na moru.

Zima je vreme kad su se ljudi gostili i slavili. Sećate se priče o Velesu koji dolazi onda kad nastupa hladno vreme? Njegov dolazak se uvek slavio, jer tada prestaju radovi u polju. To je ostalo i danas. Ljudi proslavljaju u zimu kada nema posla. Zato slave najčešće padaju u ovo doba godine.

 

Fotografije: srbin.info, svetigora.com, Wikipedia, Pinterest, Instagram

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: