Sveti Mrata donosi sneg: Svetac koji okuplja vukove i deli im ovce

Praznik svetog Mrate ili Mratindan se u Srbiji obeležava 24. novembra. To je u isto vreme i sećanje na svetog kralja Stefana Dečanskog. Međutim, ovog puta neću pisati o Stefanu Dečanskom, već o slavi koja se slavi na dan njegove smrti. O Mratindanu. Ili Mratinjama. Mrata i Stefan Dečanski nisu isto. Samo se praznuju na isti dan.

Zapravo, ko je sveti Mrata?

Sveti Martin je bio hrišćanski svetitelj i episkop grada Tura. Rođen je 316. godine u Panoniji, u Štajerskoj. Otac mu je bio rimski oficir, pa je i Martin bio predodređen za vojničku službu.

Posle događaja kad je Martin prosjaku dao svoj vojnički ogrtač, u snu mu se javio Isus. To ga je navelo da napusti vojsku i da se krsti. Ubrzo potom se zamonašio u eparhiji svetog Ilarija Poatijskog i tamo je proveo život.

Protiv svoje volje, Martin je postavljen za episkopa u gradu Turu. Radio je predano u turskoj eparhiji i vodio borbu sa nehrišćanima. Sveti Martin je umro 397. godine.

Mrata ili Dečanski?

Pre mnogo vekova na današnji dan se proslavljao sveti Martin, a Srbi su to ime prebacili u Mrata. Nekad poštovao isti kalendar i nije bilo današnje podele. Vremenom, crkva je dan posvećen srpskom kralju Stefanu Dečanskom prebacila na današnji datum, ne bi li ljude sa ovih prostora što više okrenula hrišćanstvu. Na ovaj dan pominje se i slavi više svetaca kao što su sveti mučenici Mina, Viktor i Vikentije i sveta mučenica Stefanida. Na današnji dan je pomen na svetog ispovednika Teodora Studita, a u ruska crkva obeležava pomen na blaženog Maksima.

U Nemačkoj konji, kod Srba vuci

U Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj se na dan svetog Martina (to je kod njih 11. novembar) dan priređuju svečanosti sa konjima. Idu litije praćene sveštenicima i konjima, crkve se obilaze triput i daruju se ikone. Na taj način se blagosiljaju i štite konji od raznih bolesti i nedaća.

Više puta sam pomenula u blogovima da je u našim krajevima došlo do asimilacije stare i nove vere i da je sveti Mrata postao neka vrsta sveca zaštitnika na ovom prostorima. To znači da ima ulogu koju imaju Sveti Sava i sveti arhangel Mihailo. Naime, njegova uloga je bila da štiti narod od vukova i da vukove okuplja ne bi li zaštitio narod od zlih sila. Ova teorija nas povezuje sa nekadašnjim bogom Velesom  koji je dovodio zimu i – vukove. Po profesoru Veselinu Čajkanović,u srpska totemska životinja je vuk, a sveti Mrata čuva vukove koji štite od demona i đavola. Sveti Mrata vukovima na današnji dan određuje koliko ovaca od kog domaćina sme da pojede tokom nastupajuće zime. Danas stočari ne bi trebalo da izvode ovce van tora. Kažu da se valja da se domaćin danas lati posla, jer to donosi sreću. Deca bi trebalo da budu mirna i poslušna, a ako nisu takva će biti cele godine.

I tako se kaže: „Sveti Mrata sneg do vrata„. Jasno je bilo da su ljudi nekada vremenske prilike određivali po praznicima i vodili se time. Mratinci su bili vučji dani koji su se obeležavali od Đurđica do svetog Mrate, od 16. do 24. novembra. U ove dane, Srbi su prognozirali kako će ih vreme služiti naredne godine, na osnovu vremenskih prilika tokom Mratinaca. Tokom vučjih dana, prema verovanju, ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Danas odmaraju krojači i obućari, a žene ne bi trebalo da rade ručne radove. Stariji ljudi veruju da, ukoliko na Mratindan bude magla, zima će biti promenljiva. U slučaju vedrog dana, zima će biti jaka i sa mrazom.

A kakav je danas dan? 😉

 

Inspiracija – opanak.net, knjiga „Glavni srpski žrtveni običaji – Starinska srpska jela i pića“, Sima Trojanović

Fotografije: Youtube, Pixabay.com, Pinterest, oca.org

 

 

 

 

Оставите одговор