Sveti Joakim i Ana: Poklonite nešto crveno, udelite siromašnima i klonite se svađa

Sveti pravednici Joakim i Ana su, prema hrišćanskoj i islamskoj tradiciji, bili roditelji device Marije, tačnije Isusovi baba i deda. Ime Marijine majke se ne pominje nigde u kanonskim jevanđeljima, ni u Kuranu.

Prema predanju, Sveti Joakim je bio sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida, a Ana je bila ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron. Ana je imala još dve sestre, Mariju i Soviju. Marija se udala u Vitlejemu i rodila Salomiju, a Sovija, koja se takođe udala u Vitlejemu, rodila je Jelisavetu, majku Svetog Jovana Preteče.

Ana je bila najmlađa Matanova ćerka. Kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazaretu. Živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu.

U braku su živeli 50 godina. Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici i da zbog toga nisu imali decu. Narod je tako smatrao Joakima i Anu velikm grešnicima i nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru, već su se revnosno molili da im Svevišnji podari dete. Danonoćno su se molili da ih bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jednog potomka da imaju, kao utehu, u starosti. Govorilo se da su za života Ana i Joakim bili skromni, ali imućni. Tek su trećinu svojih prihoda zadržavali za sebe, dok su ostatak su davali sirotinji i hramu.

Najzad, molitve su ovom skromnom paru bile uslišene. Ana je rodila ćerku i dala joj ime Marija. Marija je kasnije rodila Hrista, pa su tako Joakim i Ana postali bogopraroditelji.

Mala Bogorodica

Joakim je živeo 80, a Ana 79 godina. Njima je posvećen manastir Janja u selu Rutoši kod Nove Varoši. Predpostavlja se da je manastir sagrađen sredinom ili krajem 15. veka.

Manstir Janja

S druge strane, u epskim pesmama iz doba Nemanjića i po narodnom predanju, ova crkva se pominje i kao „crkva Janja u Vlahu Starome„.

Običaji na Svetog Joakima i Anu

Prema narodnim verovanjima, današnji dan bi trebalo da se provede u krugu porodice, a posebno sa roditeljima. Trebalo bi da se izbegavaju svađe, jer ko se u porodici posvađa na današnji dan, teraće ga maler čitave godine. Danas takođe ne bi trebalo raditi kućne poslove.

U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se na dašanji dan dele pokloni dragim osobama koji bi trebalo da budu sa nekim crvenim detaljem na sebi ili da budu u crvenom papiru ili kesi.

Danas je važno i udeliti ponešto siromašnima. U tome treba biti sličan onome kome se daje – krotak i iskren.

 

Fotografije: Wikipedia, dodjiividi.blogspot.rs, narod.hr, pravoslavneikonesvetlanevojnovic.blogspot.rs, emotivci.com

Оставите одговор