Sve boje praška za veš: Od kuvanih masti do inovacije koja čuva vašu odeću (VIDEO)

Čovek je oduvek težio da bude čist i ta težnja datira iz praistorije. Pošto je voda od ključnog značaja za život, praistorijski ljudi su živeli blizu vode i znali ponešto o čistoći – bar da operu blato sa ruku.

Prvi sapun je, kažu spisi, nađen 2800. godine pre nove ere u Vavilonu. Ovi spisi govore o kuvanoj masti kaoja se mešala sa pepelom. Kasnije je ista smesa korišćena i za stilizovanje kose.

Egipćani se redovno kupali, Mojsije kupanje povezao sa verom

Dokumenti ize Egipta pokazuju da su se drevni Egipćani redovno kupali. Medicinski spisi iz Egipta koji datiraju iz oko 1500. godina pre nove ere, opisuju kombinovanje životinjskih i biljnih ulja sa alkalnim solima da bi se formirao materijal sličan sapunu koji se koristio za lečenje kožnih bolesti, ali i za pranje.

U isto vreme je Mojsije Izraelcima dao detaljne zakone koji se odnose na čistoću. Takođe je u tim zakonima povezao čistoću sa religioznim prečišćavanjem. Biblijski podaci govore da su Izraelci znali da pomešaju pepeo i ulje i to je bio prvi gel za kosu.

Stari Grci kupali su se iz estetskih razloga i očigledno nisu koristili sapun. Umesto toga, čistili su svoja tela blokovima od gline, peska, kamena i pepela, potom su mazali ulja, pa skidali prljavštinu i ulje metalnim instrumentom poznatim kao strigil. Takođe su mazali ulje sa pepelom. Odeću su prali u mlazevima, bez sapuna.

Kako je sapun dobio ime?

Kako kaže drevna rimska legenda, sapun je dobio ime po planini Sapo, gde su žrtvovane životinje. Kiša je tako jednom ispirala mešavinu rastopljene životinjske masti i pepela od drveta u zemlju pored reke Tibar, koja se spojila sa glinom. Žene su ovu mešavinu koristile da peru odeću i ustanovile da se prljavština sa njom mnogo lakše i brže skida.

Gremanska plemena i Gali su takođe koristili sapun, napravljen od loja i pepela da bi sa njim bojili kose u crveno.

Kako je Rimska imperija napredovala, tako se bolje i kupala. Prva rimska kupatila, koja su se snabdevala vodom iz akvadukta, izgrađena su oko 312. pre nove ere. Kupatila su bila luksuzna, a kupanje je postalo veoma popularno. U drugom veku nove ere grčki lekar Galen preporučivao je sapun u medicinske svrhe.

Posle pada Rima 467. godine i kupanje kao da je otišlo u zaborav. To se odrazilo na zdravllje Evropljana. Nedostatak lične higijene i loših, da ne napišem, prljavih uslova za život uticali su da se u srednjem veku pojavi takozvana Crna smrt ili kuga koja je odnela od 75 do 200 miliona života u 14. veku.

Tek u 17. veku čistoća i kupanje su se vratili u modu. U Srednjem veku nije ceo svet bio zatucan što se higijene tiče, pa je redovno kupanje bilo uobičajeno u Japanu. I na Islandu, bazeni sa vrelom vodom su bili popularna mesta za okupljanje subotom uveče.

Popularno pravljenje sapuna

Pravljenje sapuna je u sedmom veku postao je popularni zanat u Evropi. Sapunari su dobro čuvali svoje “poslovne” tajne. Biljna i životinjska ulja su mešana sa pepelom biljaka, a uz to su dodavani i razni mirisi. Postepeno je prozvodnja usavršavana i postojalo više vrsta sapuna, kao što su sapuni za brijanje i pranje kose, kao i za kupanje i pranje.

Prva proizvodnja sapuna je počela u Italiji, Španiji i Francuskoj. U tome im je pomogla čuvena maslina. Englezi su počeli da se sapunjaju tokom 12. veka. Posao pravljenja sapuna je bio toliko razvijen da je 1622. godine kralj Džejms I dobio pravo na trgovinu sapunom za 100.000 dolara godišnje. U 19. veku, sapun je bio smatran za luksuzni predmet u nekoliko zemalja. Kada je ukinut visok porez na sapun, on je postao dostupan običnim ljudima, a čistoća je rasla.

Upotreba sapuna u Americi je počela 1608. godine, kada je sa brodova iz Engelske došao i sapun. Sapun se u Americi pravio u okviru domaćinstava.

Francuzi usavršili proizvodnju sapuna

Veliki korak u proizvodnji sapuna desio se 1791. godine kad je francuski hemičar Nikola Leblan osmislio proizvodnju natrijum karbonata. Natrijum karbonat je alkal dobijen iz pepela koji se kombinuje sa masnim kiselinama da bi se napravio sapun.

Veliki pomak u proizvodnji spauna desio se posle 20 godina. Naime, francuski hemičar Mišel Ožen Ševru došao je do otkrića kako reaguju masti, glicerin i masne kiseline. Njegove studije bile su osnov za današnje sapune.

Važan pomak u unapređenje pravljenja sapuna bio je pronalazak belgijskog hemičara Ernesta Solvaja sredinom 19. veka. On je od soli i natrijum hlorida olakšao pravljenje sapuna i smanjio troškove.

Ovo otkrića, zajedno sa razvojem fabrika, učinilo da do 1850. godine sapuni budu jedna od nabrže rastućih industrija u Americi. Istovremeno, sapun je postao svuda dostupan, pa je sapun od teško dostupne stvari postao nešto što se svakodnevno koristi. Ovom rasprostranjenom upotrebom došlo je do razvoja blažih sapuna za kupanje i sapuna za mašine za veš koje su se mogle pazariti na kraju 19. veka.

Razvoj modernog deterdženta

Proizvodnje sapuna se nije menjala sve do 1916. godine, kada je napravljen prvi sintetički deterdžent u Nemačkoj, pošto nije bilo dovoljno masti za proizvodnju sapuna. Današnji deterdženti su proizvodi za pranje bez sapuna koji se sastoje od raznih sirovina.

Proizvodnja deterdženata u Sjedinjenim Državama počela je početkom tridesetih godina prošlog veka, ali nikakvih inovacija nije bilo sve do kraja Drugog svetskog rata. Pošto se vojna odeća teško prala u ratnim uslovma sve je to podstaklo istraživanje na polju pršaka za pranje veša čak i u lošim uslovima, kao što su morska ili hladna voda.

Prvi deterdženti su uglavnom korišćene za pranje ruku i fino pranje tkanina. Pravi “bum” u razvoju visokokvalitetnih deterdženata za širu upotrebu došao je 1946. godine, kada je u Sjedinjenim Državama uveden prvi deterdžent kakvog danas znamo. Površinski aktivni sastojak je osnovno sredstvo za čišćenje u prašku. Fosfatna jedinjenja poboljšavaju performanse, što ih čini pogodnim za čišćenje veoma prljavog veša.

Do 1953. godine, prodaja deterdženta u ovoj zemlji premašila je prodaju sapuna. Sada su deterdženti zamena za sapun i koriste se i za pranje posuđa i čišćenje domaćinstva. Deterdženti (sami ili u kombinaciji sa sapunom) takođe se nalaze u mnogim sedstvima za kupanje.

Briga i za odeću i za životnu sredinu

Od tad počinje razvoj prška za veš i svakog drugog praška koji će biti što efikasniji u čišćenju odeće, ali i što bezbedniji za životnu sredinu. Tako su se pedesetih godina osmislili deterdženti za automatsko pranje posuđa. Već sledeće decenije došlo je do pronalaska sredstava za skidanje fleka. Sedamdesetih godina prošlog veka izmišljeni su tečni sapuni za ruke, a osamedestih je na scenu nastupio prašak za pranje veša u hladnoj vodi. Devedesete su na tržište donele koncentrisovane praškove za veš, kao i tečne praškove uz omekšivače.

S početkom novog milenijuma sve je to dovedeno na još viši nivo. Lepši mirisi, lakša upotreba, bez oštećivanja tkanine. Naravno, na sve utiče i kvalitet vode, pa se proizvođači praškova za veš stalno utrkuju kako da proizvedu što bolji prašak koji će uticaj tvrde vode svesti na minimum, a potrošači dobiti željenji efekat.

Te magične “Ariel kapsule 3 u 1”

 

Tako je firma “Procter & Gamble” predstavila svoj inovativni proizvod u čišćenju odeće – “Ariel kapsule 3 u 1“. Ono što je najvažnije je da ovakav vid pranja (samo se kapsula sa prljavom odećom ubaci u bubanj) čuva tkaninu i boju, olakšava pranje i kod bele odeće zadržava njihovu belinu.

U to ime su tri modna kreatora Verica Rakočević, Ines Janković i Boško Jakovljević predstavili modnu reviju inspirisanu ovom inovacijom i “Ariel kapsulama 3 u 1“. Verica se baš fokusirala na “Ariel“, Ines je bila inspirisana Kubom, a Boško pevačicom Nenom, njenim 99 balona i osamdesetim godinama prošlog veka. Pogledajte:

 

≈ tekst napisan zahvaljujući agenciji New Moment≈

 

 

Inspiracija – cleaninginstitute.org

Fotografije: Nataša Ilić, Pixabay, Pinterest, realmofhistory.com, e-prophetic.com, greek2m.org, christies.com, thesun.co.uk, ancientworldalive.com, ukiyo-e.org, makezine.com, ruzsesmas.hu

 

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: