Šumska boginja Lela: Zaštitinica žena i čuvarka matrijarhata divlje seksulanosti (VIDEO)

Lela je bila boginja kod Strih slovena. Spominje se u izvorima u stroj slovenskoj religiji i u religiji polapsko-baltičkih Slovena. I ne sam od njih. Lela se pominje i kod zapadnih Slovena. Da seosvrnem na naše podneblje. Srpske lirske pesme prizivaju Lelu. Lela se javlja u u srpskim epskim pesmama, skrivena pod imenom Jelene ili Jelice. To dovodi do zaključka da je Lela ili Jelica bila vrlo poštovana na našim prostorima.

Šumska majka i zaštitinica žena

Prema nekim nalazima, Lela je bila staro božanstvo. Ona je kod Južnih Slovena igrala ulogu Šumske majke. Šumska majka je bila vezana za period matrijarhata. Lela je od svih pobinja najpribližnija  grčkoj Artemidi, jer se povezuje za divlju žensku seksualnost i period u kome žena nije bila niže biće. Ona je bila boginja šuma, koja se brinula o šumskim stvorenjma kao i o ljudima koji u šumi traže sklonište. Dr Aleksandra Bajić smatra da je Lela bila zaštitnica žena koju i danas prizivaju Srpkinje i Vlahinje u nevolji.

Tako se zaključuje da je Lela najsličnija Devani zbog svoje divlje ženstvenosti. Međutim, Devana i Lela se razlikuju po mnogo čemu. Devana je, božanstvo lunarnih karakteristika, dok je je Lela predstavljena kao boginja leta i Sunčeva nevesta. Lela predstavlja ženu koja se polako pokorava muškarcu i koja se predaje samo onome koji je božanstvo kao ona sama. Njen par je Sunce, čija je Lela večna nevesta. U lirskim pesmama je nazivana i Sunčevom sestricom. Kroz mitove o Leli možemo pratiti kako je vrhovno žensko božanstvo svrgnuto sa trona da bi božanske funkcije dalo svom muškom parnjaku. Boginja matrijarhata je polako gubila svoju moć, da bi na kraju potpuno izgubila svoj božanski status u hrišćanstvu. Tu nije blio mesta za žensko božanstvo.

Često pominjana u pesmama

U srpskim lirskim pesmama ona je predstavljena kao Ladina ćerka. Lada je bila boginja ljubavi, dok se na nekim mestima i identifikuje sa ovom boginjom. Na primer: Lejlo, Ljejlo/ Oj Poljeljo, Ljeljo/ Liljano Lado. Lelin otac je Ljelj dok joj je brat Poljelj, o čemu govore sledeći stihovi: “…divna kola tog Ladina/ i Ladina i Ljeljova/ i Poljelja sina njinog/ i Poljelje šćerce njine“. U ovakvim pesmama često se pojavljuje i usklik “le“, koji se smatra skraćenim oblikom Lelinog imena.

Usklik “le” je u srpskim i makedonskim pesmama vezan za tugu i bol. Zato se tugovanje u južnoslovenskim jezicima naziva lelekom. Evo i jednog primera leleka. U makedonskoj pesmi “Zajdi, Zajdi” čovek se žali šumi zbog svoje prolaznosti, obraćajući joj se sa “goro, le, sestro“,  izražavajući tako svoju tugu. Usklik “le“, koji se na ovaj način povezuje sa šumom, govori da je Lela šumska boginja. Lela se u lirskim pesmama javlja i u skrivenom obliku kao divlja šumska devojka, koju prose mnogi, ali je ne može imati niko. Kada ovu šumsku devojku odvode prosci turskog cara, nebo šalje munje i gromove na njih. Kazna ih stiže, jer su se usudili da otimaju Sunčevu sestru, mesečevu rođaku i šumsku vladarku.

Epske pesme spominju devojku Jelicu koja je najčešće družbenica junaka iza kojih se kriju solarna božanstva. Takav je, recimo, vojvoda Prijezda, koji sa svojom ženom Jelicom skače u bezdan da ne bi pao u ruke Turcima. Vojvodu Prijezdu i njegovog brata Pojezdu Natko Nodilo smatra slovenskom verzijom Asvina, hinduističkih heroja koji su potomci Sunca. Jelica koja se spominje u epskoj pesmi “Smrt vojvode Prijezde“, a ona je tu Lela, moćna šumska boginja i Sunčeva nevesta.

 

Inspiracija – starisloveni.com

 

Fotografije: Pinterest

Ostavite komentar

%d bloggers like this: