Srbija na tri mora: Zanimljivosti o caru Dušanu

Mislim da u srpskoj istoriji ne postoji toliko kontroverzna ličnost kao što je to car Dušan Silni. Jedni ga hvale, drugi kude, ali mu se neke stavri ne mogu osporiti. Uveo je zakon i Srbija je u njegovo vreme bila na vrhuncu moći. I pored neospornih zasluga, nikada nije proglašen za sveca. Međutim postoji jedno mesto gde je on, ipak, svetac. U manastiru svetog Jovana Preteče u Seru, blizu Soluna jedna freska i danas opisuje veličinu koju je ovaj vladar imao ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Verovatno je uvek vidite ali na nju ne obraćate pažnju.

Svetac u Seru

Iako je udaljen samo 70 kilometara od Soluna, grad Ser ili Seres je prilična nepoznanica za Srbe. Upravo u njemu se najveći srednjovekovni vladar Srbije Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić progalsio za cara i baš tu je dopunjen i stavljen u funkciju čuveni Dušanov zakonik.

Grad Ser koji danas ima oko 50.000 stanovnika krasi manastir svetog Jovana Krstitelja koji je osnovan 1270. godine na gori Manikej, deset kilometara od grada Sera. Spiridon Gopčević, istoričar navodi podatak da je ktitor manastira bio upravo Stefan Dušan, a Grci i danas govore da je čitavo mesto baš tokom vladavine ovog srpskog vladara doživelo procvat.

Manastir je više puta spaljivan i uništavan. Car Dušan vratio ga je u život i zbog toga su on, njegova žena Jelena i sin Uroš u manastirskoj crkvi oslikani kao sveci, iako Dušan nikada nije kanonizovan. I to je ta neobičnost. U manastiru je postojala originalna ktitorska freska cara Dušana, ali je ona uništena dok su Bugari vladali ovim prostorima. Slika koja danas postoji restauracija je prvobitne freske.

Posle dušana vladala Jelena

Ser i manastir svetog Jovana za porodicu Nemanjić ostali su važni posle iznenadne smrti cara Dušana. Carica Jelena, žena cara Dušana, Serom je vladala kao oblasna gospodarica posle muževljeve smrti, a tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta.

Osim što su postavljeni temelji državnosti, što je donet zakon i poštovano pravo i pravda, za vreme srpskog cara Dušana Nemanjića, Srbija se prostirala na ogromnoj teritoriji gde su danas mnoge države koje odavno ne pripadaju Srbiji.

Ovo su neke od činjenica koje vam ovog puta donosim iako mnogo toga možete da nađete i u prethodnim mojim tekstovima.

Oceubistvo kao prokletstvo

Sveti Mrata (Stefan Dečanski)

Car Dušan bio je sve ono što je Srbija čekala vekovima unazad. Bio je i sposoban, i hrabar, i odlučan. Vlasteli je dao priliku da osvajaju, da se šire i donose ratni plen. Zato i ne čudi što je najveći broj srpskog plemstva, nezadovoljan popustljivom politikom prema Bugarskoj i Vizantiji, u sukobu Dušana i njegovog oca kralja Stefana Dečanskog, stao na stranu mladog kraljevića.

Najranije u jesen 1330. godine došlo je do otvorenog sukoba sina i oca. Iz ovog sukoba, Dušan je izašao kao pobednik i oca je zarobio u tvrđavi u Zvečanu.

Stefan Uroš IV Dušan je krunisan 8. spetpembra, na Malu Gospojinu 1331, a Stefan Dečanski je umro 11. novembra iste godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Mnogi tvrde da je smrti kumovao upravo njegov sin. Iako je zvanično umro prirodnom smrću, postoje izvori koji tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio ili naredio, da se njegov otac pogubi. Stefan Dečanski je sahranjen u svojoj zadužbini, u manastiru Visoki Dečani.

Srbija na tri mora

Dušanova Srbija

Pod Dušanovom vlašću, srpski uticaj je proširen do obala Egejskog mora i Svete Gore. Za vreme najvećeg teritorijalnog osvajanja, srpska država se prostirala kroz Crnu Goru, Makedoniju, Bugarsku, Grčku, Albaniju, neke delove  Hrvatske, Bosne i Hercegovine i naravno, Srbije. Tačnije, bilo je više od 250.000 kvadratnih kilometara na kojima su živeli Srbi, Bugari, Grci…

Kada se na Uskrs, 16. aprila 1346. godine Dušan u Skoplju proglasio za cara, titula je glasila: “Stefan u Hristu Bogu blagoverni car svima Srbima i Grcima, i stranama bugarskim, i celome Zapadu, Pomorju, Frugiji i Arbanasima“.

Srpska država se prostirala od Dunava na severu do Korintskog zaliva na jugu. Granica na zapadu bilo je Jadransko, a na istoku Egejsko more.

Uzor u vizantijskim carevima

Čuvena freska gde je car Dušan predstavljen kao svetac

Iako je Vizantiji u vreme cara Dušana vreme polako izmicalo, Dušan se ugledao na vizantijske vladare iz prošlosti. Oni su mu služili za uzor za zakonodavnu delatnost.

Dušanov zakonik koji je donet 1349. i dopunjen 1354. godine je vrhunac svih Dušanovih težnji. Zakon je usvojen ne bi li se država uredila, sa  propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Međutim, sve ovo je sprečila iznenadna smrt cara Dušana Nemanjića.

Činjenica da je car Stefan Uroš IV Dušan umro u punoj snazi, kada se spremao na pohod za osvajanje Carigrada, i danas ostavlja mesta teorijama zavera. O tome sam pisla ovde.

A onda dolazimo do dela misterije i toga da li je car Dušan imao samo jedno dete. Neki tvrde da jeste, drugi da nije, ali raspravu ću ostaviti istoričarima.

Kraj velikog carstva, zauvek

Kako bilo, posle smrti cara Dušana, njegovo veliko carstvo počelo je da se raspada. Car Uroš, koji je nasledio svog oca nije posedovao Dušanovu odlučnost i srčanost, pa nije uspeo da sačuva državu. U narodu je ostao upamćen kao Uroš Nejaki.

Večna slava #cardušan #cardušansilni #crkvasvetogmarka

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана

O čoveku koji je mnogo uradio da se veliki Dušan ne zaboravi, nekom narednom prilikom. Car Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić počiva u crkvi svetog Marka na Tašmajdanu.

 

Inspiracija – dnevno.rs

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, Instagram – Nataša Ilić, alo.rs, pemptousia.ro, dnevno.rs

 

 

 

 

4 thoughts on “Srbija na tri mora: Zanimljivosti o caru Dušanu

Ostavite komentar

%d bloggers like this: