Slava cicija i škrtica: Sveti Stefan – prvi koji je stradao za veru

Pošto se proslava Božića polako završava, sutra se već praznuje i prva slava. Sutra je Stevanjdan ili Stjepanjdan. Sveti Stefan. Sveti Stefan je prvi od sedmorice đakona ili arhiđakon Stefan, što bi i značilo “prvi među đakonima“. On je pomagao siromašnima u Jeruslaimu. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim delovima Rimskog carstva i govorio je grčkim jezikom. Bio je propovednik u Jerusalimu, pa je zbog toga kamenovan do smrti. Zato se naziva Prvomučenik Stefan, jer je prvi stradao zbog vere. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, kasnije poznat kao apostol Pavle ,a koji tada još nije spoznao Hristovo učenje.

Prvomučenik Stefan

Архиђакон Стефан

Sveti Stefan je stradao iste godine kad i Hrist. Njegovo stradanje kao i njegova dela i čuda opisana su u Novom zavetu.

Kamenovanje Svetog Stefana

Sveti Stefan je pokušao da dokaže Jevrejima da su oni ubili Mesiju, na koga se vekovima čekalo. Zbog toga je imao mnogo neprijatelja. Jevreji su, da bi ga sprečili u daljem propovedanju, pribegli klevetama, lažima i lažnim svedocima. Tako su Svetog Stefana lažno optužili i uhapsili, pa je usledilo i suđenje, po sličnom scenariju kao i u priči sa Isusom Hristom. Stefan je imao nešto više od 30 godina kad je stradao, baš kao i Hrist. Njegove poslednje reči su bile: “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.

Sv_Stefan1

Nedaleko od mesta gde su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je na jednom uzvišenju Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom. Gledajući Stefanovo stradanje, pomolila se za njegovu dušu.

Mošti Svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.

Danas se čisti kuća od proslave Božića

Crkva Svetog Stefana u Sremskoj Mitrovici

U Srbiji je kult ovog sveca vrlo razvijen. Podignuto je više od 40 hramova i crkava sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju Svetog Stefana ili letnji Sveti Stefan ponegde poznat i kao Stevan Vetroviti.

Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Prvi među njima je da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Slama se pažljivo skupi, ali se ne baca. Verovalo se da slama pomaže kod roda. Navodno, slama u njivi, u voću, u vinogradima, kod stoke ili u pčelinjacima pomaže da voće i loza bolje rode, kao i usevi, da stoka daje mleka i potomstvo, da kokoške daju više jaja i pilića, a pčele više meda.

Proslava Svetog Stefana u Bugarskoj

Veruje se da božićna slama štiti od grada. U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stevanjdan. Slamu skupljaju žene. One treba da budu tihe i da ćute, da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine, već se čuva, zbog zdravlja.

slavski kolac1

Slavski kolač za Stevanjdan se mesi dan pre slave i ukrašava se oblicima ptica, žita, grožđa, burićima, knjigama… Iznosi se na sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i pomorandžama (zimskim voćem). Za ovu slavu kaže se da obeležavaju škrtice i cicije, jer gosti posle božićnog slavlja ne mogu mnogo da pojedu i popiju.

 

Fotografije: opanak.net, niskevesti.rs, poljoforum.rs, rtvgalaksija.rs, Wikipedia, bnr.bg, Instagram

Ostavite komentar

%d bloggers like this: