Samo neka teče: Moja menstruacija nije tetka iz Crvenke! Ona je MENSTRUACIJA! (VIDEO)

Šta mislite kako bi se ljudi u prošlosti nosili sa nekim od najzastupljenijih bolesti današnjice?

Šta bi Egipćani radili kad bi primetili da neko ima poremećaj nedostatka pažnje, na primer? Kako bi se Vikinzi nosili sa kliničkom depresijom? Da li je bilo opsesivno-kompulzivnog poremećaja sa Tureteovim sindromom kod drevnih Maja? Izgleda da nikada nećemo saznati, a sve ovo nabrojano spada u domen bolesti modernog društva. Menstruacija, međutim, to sigurno nije.

Šta bi radili muškarci da imaju menstruaciju?

Ženski reproduktivni ciklus je jedna od onih stvari koje se s pravom mogu opisati kao čudo prirode. Gledano sa starne, deluje vrlo čudno da je polovina ljudske vrste oduvek provodila više od četiri decenije “u krvi“, a da nije bila povređena. Žene su imale cikluse i pre nego što se ljudska vrsta potpuno razvila, pa su tako naučile da se nose sa tim.

Zamislite samo da muškarci umesto žena imaju ciklus. Jao, majko mila! Pa to bi bila drama i utrkivanje ko ima više krvi, ko duže ima ciklus, ko je jutros više izbacio ugrušaka, ko i kako krvari noću.

Ulošci bi nosili imena Muhameda Alija i Bate Kamenog, a tamponi bi se ponosli likom Pola Njumena ili Dragana Nikolića. Zamislite prijatelje koji se sreću i razgovor počinje:

  • Uuuu, brate kako dobro izgledaš!
  • Hvala brate, dobio sam jutros!

Ovako, uskraćeni smo za zabavu tog tipa. Ali zato imamo drugačiju “zabavu” svakog meseca.

Evo kako su se žene snalazile sa ciklusom kroz vekove, kao i nekih potpuno sumanutih predstava o menstruaciji.

Stari narodi su bili vrlo, vrlo čudni

Stari narodi od Mesopotamije do Rima su imali sličan pristup kad je reč o menstrualnom ciklusu – potpuno su ga ignorisali. U više od 4.000 godina zabeležene istorije i kod više desetina različitih kultura, skoro da niko nije ostavio pisani trag o toj temi.

Odgovor za ovakvo ponašanje leži u tome da oni koji su pisali su bili muškarci i, ako je žena čak i došla u njihov vidokrug, verovatno nisu smatrali da je menstrucija vredna pomena na isklesanim kamenim spomenicima koje su njihovi robovi podizali.

Vekovna tišina o “onim danima

Ono što se zna je da su žene imale mnogo lakše menstrualne cikluse nego danas, delom zbog neuhranjenosti, a delom i zbog činjenice da su žene ulazile u menopauzu već sa 40 godina. Danas žene obično ulaze u ovo razdoblje sa 50 godina.

Još jedno moguće objašnjenje za vekovnu tišinu je ili neznanje ili strah. Bez znanja koje imamo danas, čoveku u drevnim vremenima je menstruacija bila poput neke magije. Ipak je ovde reč o ljudima koji su mislili da kiša pada kroz rupe na nebu.

U Egiptu su pili menstrualnu krv

U drevnom Egiptu, menstruacija je bukvalno smatrana čarobnjaštvom, a menstrualna krv je bila deo čini i medicinskih tretmana. I, pre nego što se zapitate sledi odgovor – da, pili su je, jer je za Egipćane bilo sveto sve što je misteriozno, a samim tim i magično. Egipćani su menstruaciju koristili za ispupčenja na grudima. Bukvalno bi krv razmazivali svuda gde bii imali čvrge.

Grci nisu bili ništa manje čudni, a deo svakog prolećnog rituala sađenja uključivao je prosipanje menstrualne krvi pomešane sa vinom na polja. To je bila neka vrsta magije, koja je trebalo da poboljša plodnost zemljišta.

Rimski pisac i filozof Plinije Stariji je napisao da žena koja ima menstruaciju može da zaustavi oluje i munje, kao i da uništi useve. Takođe se verovalo da žene koje imaju ciklus mogu da ubijaju pčele, priguše odraz u ogledalu i da zarđaju oružje samo gledajući u njih.

A sad malo religijskog momenta

Vreme je za religijski momenat. U jevreskoj knjizi “Talmud” postoji mnogo toga zapisanogo o niddu – vremenu kad je žena “prljava“. U svakom slučaju, osnova cele priče je da žene na svake četiri nedelje krvare, jer moraju da
izbace svo to “đubre” iz tela.

Drevne (i moderne, pravoslavne) Jevrejke su u “tim danima” bile fizički odvojene od drugih da ne bi uprljale muškarce dodirom, a čak su i predmeti koje bi dodirivale tokom niddu nošeni kod rabina na blagoslov da bi mogli ponovo da se koriste. Posle tog perioda, žena je i sama išla na ritualno čišćenje i bila slobodna da dodiruje stvari i muškarce do sledećeg ciklusa.

I muslimani gadljivi na ciklus

Islam takođe govori o menstruaciji. U Kur’anu postoji 20 ajeta koji se bave tim pitanjem, tačnije opisuju menstrualni ciklus. Islamska pravila za ženu koja ima menstruaciju su složenija od pravila za igranje skata ili bridža, ali se svode na usavršavanje onoga što su Jevreji već nametnuli, kad je reč o menstruaciji.

Zabranjeno (haram) za ženu sa menstruacijom je da se moli i očigledno je da se molitve ne računaju čak i ako ona to učini. Isto tako, muškarcima nije dozvoljeno da se razvedu od svojih žena ako one tad imaju ciklus [al-Talaak 65: 1], što je lepo smišljeno. U drugim danima… Paaa… Dođavola s tim. Evo citata:

“Poštujući dhikru (molitva Alahu), takbiru (fraza koja se izgovara u molitvama “Alah je velik”), izgovarajući frazu Subhaan-Allaah (“Sva slava pripada Alahu”), hvaleći Alaha, izgovarajući Bismillah (“u ime Alaha milostivog, samilosnog”) pri obedovanju, čitajući hadeeth (reči i činidbe Prorokove), fiqh (islamsko pravo) i du’aa (razne molitve) ili govoreći amen pri svakoj molitvi (“kao potvrda da veruje u Alaha”) i slušajući Kur’an, nijedna od ovih stvari su joj nije zabranjena. To se dokazuje u al-Sahihainu i svgde gde je Prorok (mir i blagoslov Alahova nad njim) bio i zastao da se odmori u Aa’ishah’inom krilu (neka Alah bude milostiv prema njoj) kada je imala menstruaciju i on bi recitovao Kur’an”.

Šta su žene nosile dok su krvarile?

Ipak, stoji pitanje kako su se žene nosile sa mesečnim krvarenjem pre? Pre nisu postojali ulošci i tamoni, zar ne? Bar ne onakvi kakve ih mi danas imamo. Kako se kraljica Elizabeta nosila sa tim? Ili Kleopatra, ili Marija Antoaneta?

Biće da su se, istorijski gledano, žene u tim danima u mesecu imale od pomoći “ništa” ili nešto potpuno “užasno“. Žene u drevnom Egiptu čije su se menstruacije smatrale magijskim sastojkom su izmislile prve tampone. Naravno da to nisu bili mekani, upijajući i sterilni tamponi, već su bili napravljeni od papirusa, sličan konopcu od konoplje.

Doduše, papirus su prvo “omekšavale” utapajući ga u Nil koji je takođe bio mesto gde su odlagani ti isti drevni tamponi sa ostatkom otpadnih voda, tako da ne bih ovde ulazila u higijenske uslove.

Drevne Grkinje nisu bile zadovoljne egipatskim izumom, jer im je bio nepriajtan, a povrh svega, plašile su se infekcije. Onda su umotavale pamučno vlakno oko komada drveta i gurale to u sebe. Ako imate osećaj da im je za ovo bilo potrebno mnogo vremena, verovatno i jeste bilo tako. Možda je to razlog što su isti drevni uložak koristili iz meseca u mesec. Žene iz starog Rima koristile su vunu u te svrhe, više iz praktičnih razloga jer je bila udobna.

Evin greh” srozao žene

U srednjem veku menstrucija je bila označena kao “Evin greh” i žene su morale da pate. Čak i kad su fratri pravili razne čajeve protiv bolova, oni nisu bili dostupni ženama koje su imale grčeve zbog ciklusa.

Istoričari zaključuju da je većina srednjevekovnih žena koristila krpe za vreme ciklusa. Inače, mnoge žene su krvarile na odeću. Izgleda da “slobodno krvarenje” nije bio problem za Evropljane, jer ne postoji pisani dokaz da se iko žalio zbog toga. Čak su tajno koristili menstrualnu krv kao lek protiv lepre.

U to vreme, vladale su razne religiozne sramote, pa su se žene sa ciklusima sklanjale od javnosti. Nosile bi vrećice sa mirisnim biljakama oko vrata ili struka da bi neutralizovale miris krvi i verovale su da će spaljivanje žabe i nošenje njenog pepela u vrećici oko struka olakšati grčeve i odlive.

Naravno, većina pismenih ljudi u srednjovekovnoj Evropi bili su redovnici (monasi) koji su bili pod celibatom, tako da se vraćamo na početak – skoro da ne znamo ništa.

Krvarenje po odeći kao normalna pojava

Izgleda da je krvarenje po odeći bilo normalno i ta je praksa trajala više od 1.000 godina. Lora Klosterman Kid (Laura Klosterman Kidd), koja je stručnjak za ovu temu, iščitala je 17 dnevnika žena pionira koje su kročile na tlo sadašnje Amerike.

Ona je proučavala šta su žene u to vreme pisale i šta su savetovale da se spakuje za putovanje. Zanimljivo, ali Kidova nije pronašla nijedan redak posvećen šta koristiti kad krene ciklus, što nam govori da su sve devojke iz knjige “Mala kuća u Preriji” krvarile gde god su stigle.

Negde krajem 19. veka, došlo je do svesti da nije dobro da žene stalno krvare po odeći. I tu počinje briga o menstruaciji.

Evo šta je jedan nemački lekar zabeležio 1899:

“Skroz je odvratno krvariti u haljine, pa te haljine nositi narednih četiri do osam dana. To može izazvati infekciju”.

A tek koliko je smrdelo! Jasno vam je.

Revolucija među ulošcima i tamponima

Prvo je izmišljen Husijerov sanitarni pojas. Od 1890. do čak 1970. žene su mogle da kupe uloške koje se peru koje bi se stavljale na pojas oko struka. Da, izgleda neugodno kao što i zvuči.

Godine 1888. su se pojavili prvi ulošci zajednokratnu upotrebu. Oni su bili poznati kao Listerovi jastučići koje su izmislili “Džonson i Džonson” (Johnson & Johnson). Otprilike u isto vreme, žene su počele da koriste zavoje od drvene pulpe u bolnicama, kao jednokratne jastučiće.

Bio je to dobro upijajući materijal koji se uglavnom koristio za previjanje ranjenih vojnika, tako da je bio jeftin i bio je dobar i za menstruaciju. Isti materijal je korišćen i za prve “Koteks” (Kotex) uloške.

Najzad, moderno doba

Dvadeseti vek je s razlogom dobio lošu reputaciju, ali postoji jedna važna stvar u tom genocidnom veku – to je bilo doba kada su žene konačno dobile priliku da nose čistu odeću bez da u svoje genitalije stavljaju pergamente i konjsku dlaku kad dobiju menstruaciju.

Moderno doba za menstruaciju je zvanično počelo u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata. Francuske medicinske sestre su došle na ideju koriste zavoje od celuloze kao jastučiće. Njima je dovoljno bilo što su time previjale rane od metaka. Samim tim, zaključile su da su dobri i za menstruaciju. Pošto šta god da Francuskinje urade postaje trend, ovaj “izum” se proširio na sve krajeve sveta samo nekoliko godina od primirja.

Šta je sa istorijom tampona? Tampone sa aplikatorima je prvi put patentirao 1929. godine dr Erl Has (Earle Haas), čovek koji je takođe izmislio kontraceptivni prsten i koji je u jednom trentku morao da odluči da li će nastavi sa istraživanjem ili će da nastavi da se viđa sa ženama. On je izabrao istraživanje i došao je do imena za tampone “Tampaks” (Tampax) prvobitno nazvani “sredstva za menstrualni ciklus“.

Kako je do toga došlo? Napravio je čep od pamuka koji je trebalo da bude ubačen u vaginu uz pomoć dve kartonske cevi, a uklanjan je žicom koja je išla van vagine. Has je ideju dobio od prijateljice koja je koristila sunđer koji je gurlala u vaginu da bi upijao menstrualnu krv.

Novo doba za uloške i tampone

Tampaks” je postao ozbiljan proizvod pošto ga je 1936. godine kupila kompanija Gertrude Tendrih (Gertrude Tendrich) i tad je počelo novo doba. “Sredstva za menstrualni ciklus” imala su konkurenciju od samog početka. Baš u vreme dok je dr Has vodio “krstaški rat” protiv prljavih sredstava za upijanje ciklusa, “Koteks” je plasirao donje rublje sa umetnutim francuskim zavojima. To je nešto poput današnjih velikih uložaka.

Pošto je ovo bilo početkom 20. veka, stvari su bile potpuno apsurdne, tako da je jedna generacija žena bila izložena torturi da nosi kaiševe, kopče, trake, kuhinjske krpe, cilindre, krpe vezane kanapom, pričvršćivačima, štipaljkama i trakama dok su krvarile.

Najgori tampon u istoriji

Tek 1969. godine neko pametan se setio da izmisli uloške slične onima koje danas znamo. Samolepljive dakako. Iskusni čitaoci će primetiti da se to desilo iste godine kada je Nil Armstrong (Neil Armstrong) sleteo na Mesec. Tada je Husijerov sanitarni pojas otišao u istoriju.

Godine 1974. napravljen je “najgori tampon u istoriji“. Naravno, zamišljen je kao “super apsorbujući tampon” koji je napravila firma “Prokter i Gembl” (Procter and Gamble) pod nazivom “Reli” (Rely). Sastojao se od sintetičkog materijala – celulozne gume. Zbog njega danas na svakom pakovanju tampona stoji upozorenje o toksičnom šok sindromu (TSS). Taj šok se desio i ženama koje su upotrebljavale ove tampone, jer su sadržali sintetičke materijale.

Što je najcrnje, tamponi jesu bili učinkoviti, ali su zbog svog materjala maltene gulili kožu vagine kad su ih žene izvlačile. Užas! Naravno da su ovi tamponi otišli u istoriju 1980. godine.

Put oko sveta za 28 dana

Moderno doba se utrkuje da sve učini udobnim i sigurnim za one koji su imali dovoljno sreće da se rode u pravom veku – i na pravom mestu. Žene na Zapadu mogu da izađu napolje noseći bilo koju nijansu belih pantalona, bez straha od neprijatnosti ili da će zbog toga biti smeštene u verski karantin. Teško je zamisliti da ovako ne žive svi.

A kako se sa “prokletstvom” nose žene i devojke širom sveta? Pa baš tako -kao sa prokletstvom. I danas se stotine miliona žena i devojaka nalazi u nekoj vrsti izolovanosti dok im traje mesečni ciklus. I tako je sve dok im traje reproduktivni period.

Jedan od načina suočavanja sa ciklusom je – nemati ih. Na Zapadu se poteže za oralnim kontraceptivnim sredstvima. Tako se jajnici obmanjuju i stvara im se slika da je žena trudna. Neprekidno uzimanje pilule sprečava ovulaciju.

Žene koje nemaju tu mogućnost da se informišu i odu kod lekara, da bi izbegle cikluse, stalno ostaju trudne i doje tokom reproduktivnog perioda.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prosečna žena u Nigeru ima 7,5 dece. Razmislite šta to znači u vremenskom smislu. Recimo da žena rodi sa 15 godina i da je na svakih godinu ili dve opet trudna, prosečna žena u Nigeru imaće tek poneku menstruaciju do svoje 40. godine. Isto važi i za druge siromašne zemlje kao što su Uganda i Nigerija.

Drugi pristup menstruaciji je – sakrivanje. Prema UNICEF-u, desetak odsto afričkih devojčica ne pohađa školu zbog toga što ne umeju da se pravilno nose sa menstruacijom. Ako vam to zvuči kao slab izgovor, zamislite da ste petnaestogodišnja devojka u veoma religioznoj zemlji sa svim mogućim zabranama, a jedino mesto koje imate je rupa u blatu pored mesta gde dečaci jedu ručak, pa vi vidite kako se “lako” dolazi do kvalitetnog obrazovanja, kad si žensko u zatucanoj sredini.

Kazna ne prestaje sa školom. Isti izveštaj UNICEF-a je pokazao da više 24 odsto zaposlenih žena u Africi mora da uzme slobodne dane na poslu samo da bi izbegle nevolje i potencijalne opasnosti po zdravlje kad imaju ciklus. Teško je izvući svoju zemlju iz siromaštva kada oko deset odsto ukupne radne snage ne radi i do 45 dana godišnje zbog nečeg što bi rešila šaka pamuka ili smekšani papirus.

Crni oblak nad Balkanom

Pa opet, iako danas postoje tamponi i ulošci raznih vrsta i veličina, menstruacija je ne samo u Africi veliki tabu. Evo skoknite do Balkana. Možda sram od menstruacije nije veliki kao što je to bio pre 50 godina, ali i dalje postoji, kao i stigma za ženu koja krvari.

Dok žene u Americi 2017. crtaju svoju menstruaciju i opisuju kao se osećaju, imaju da kupe donji veš baš za “one dane“, puritanske društvene mreže su u roku od odmah skinule sliku Rupi Kaur koja je 2015. pokušala da demistifikuje menstruaciju. S jedne strane smo otvoreni, s druge Instagram ne voli previše igranja i koketiranja sa tim škakljivim temama. Iako se ova društvena mreža izvinila Rupi i vratila njene fotografije na mrežu, ostao je gorak ukus.

Ne u crkvu ako krvariš!

Ovde se ne govori ni jasno ni glasno na temu menstruacije. Iskreno, ni ne zamo kao su se naše bake i prabake nosile sa ovom “boljkom“. Verovatno su bile u krpama, zamotane i sklonjene čekale da svo čudo prođe da bi nastavile sa životom. Isto tako, mislim da su ćutale i mirile se sa tim što su žene, jer nisu mogle na njima važna mesta, pa ni u crkvu ako krvare. Što? Uplašiće Boga? Ne bih rekla. Pre bi uplašile popa.

Vratiću vas na moj tekst o 8. martu. Tu imate podsećanje na žene sa crvenim trakama oko ruke u jednoj fabrici. Slika i prilika “savremenog” društva gde je menstruacija sramota, a seks uživo u rijaliti programu nije, kao ni polini organ neke pevačice na naslovnoj strani.

Ko je čuo za menstrualnu čašicu?

I da vas obavestim, menstrualna čašica je stigla u Srbiju još 2013. Ne verujem da ju je iko kupio. Od sramote, verovatno. Ili neobaveštenosti, jer to nije važno.

Na kraju, moram da napišem da sam veoma srećna što nisam noslia sanitarni pojas, ali sam baš tužna što ne mogu da zaustavim munje kad imam menstruaciju. Nepravda!

Inspiracija – allthatsinteresting.com knixteen.com totm.com

Fotografije: Wikipedia, Pixabay, Flickr, eciclajeneuronal.blogspot.com, forbes.com, religionnews.com, today.com, borgenproject.org, inallthings.org, buzzfeed.com, pngtree.eu, mum.org, funnyjunk.com, blic.rs, monthlygift.com, owlcation.com, ebay.com, thoughtco.com, bl.uk, blog.oup.com, ballandalus.wordpress.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: