Sajam knjiga u niskom startu: Jesenja groznica čitanja

Izdavačke kuće se uveliko pripremaju za predstojeći jubilarni 60. Sajam knjiga u Beogradu koji će ove godine biti od 25. oktobra do 1. novembra. Izdavačka kuća „Vulkan“ će svoje verne čitaoce počastiti sa mnogo novih naslova, a pošto je ove godine zemlja domaćin Rusija, „Vulkan“ s ponosom predstavlja istaknutog ruskog pisca Sergeja Lukjanjenka.

Specijalno pred Sajam, „Vulkan“ je izdao njegov roman „Šesta straža„.

Sergej Lukjanjenko će popisivati knjige 28. i 29. oktobra od 17 do 18 časova.

Gost „Vulkana“ biće i britanski pisac Stiven Votson. Posle uspeha romana „Pre nego što zaspim„, jedna od sajamskih poslastica biće njegova nova knjiga „U drugom životu„.

Koliko dobro zaista poznajete svoje najbliže? Koliko daleko ste spremni da odete da biste saznali istinu o onima koje volite? Ona voli svog supruga. Opsednuta je zgodnim strancem. Ona je posvećena majka. Spremna je da žrtvuje sve. Ona zna šta radi. Potpuno je van kontrole. Ona je nevina. Kriva je kao sam đavo. Ona živi dva života. Mogla bi da izgubi oba. Sve je samo predstava u kojoj glumim sebe. To nisam ja. Pitam se ko koga vreba. Pitam se ko je mačka, a ko miš?

Stiven Votson će potpisivati knjige 27. oktobra od 17 do 18 časova i 28. oktobra od 16 do 17 časova.

Na Sajmu knjiga posebno mesto zauzeće i domaći autori, pre svih,Aleksandar Gatalica koji je baš pred Sajam objavio svoj novi roman „Sonata za lošeg čoveka“, četiri godine posle višestruko nagrađivanog romana „Veliki rat“.

Godina je 2015. U njoj zatičemo gospodina Petrovića i povest jednog smutnog i opskurnog vremena. On je elitista, levičar, malapartista, desničar i revanšista u istom trenutku. Sam je, ali mizantropiju poznih godina boji novim i novim izgovorima, dobrim razlozima i neizbežnim odlukama od kojih nije mogao pobeći: on je samome sebi opravdanje i izgovor, u tome je njegova mera. Budi se jednog jutra – na prvim stranicama romana – i ne vidi ništa čudno u tome što će, kao Sizif, i tog dana gurati svoj kamen uz uzbrdicu koju su mu, misli, odredili drugi.

Gospodin Petrović ne voli ljude, veruje da je okružen kukavicama, slabićima, netalentovanim piskaralima i pajacima istorije, dok je samo on u njihovom društvu izvrstan i otuda odabran da bude usamljen. Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, samo u muzici pronalazi istinsko zadovoljstvo i mir. Sve dok, uprkos svemu, na njegova vrata ne zakuca ljubav. „Sonata za lošeg čoveka“ je roman u kojem je kreiran gotovo neverovatan junak – u njemu je sažeta čitava epoha. Aleksandar Gatalica još jednom pomera granice savremene srpske književnosti i iskusnom rukom vodi čitaoca u samo srce najmračnijih godina novije istorije Srbije.

Aleksandar Gatalica će potpisivati knjige 30. oktobra i 31. oktobra od 18 do 19 časova.

Gordana Kuić, naša poznata autorka takođe će na ovom Sajmu predstaviti svoj novi roman jednostavnog naziva „Roman u slikama“.

Ovoga puta reč je o životu bitoljskih Jevreja i Roma, kao i Jevreja i Srba u Beogradu. Da nema nedvosmislene vremenske naznake na početku pripovesti (kraj treće decenije 20. veka), čitalac bi spokojno uživao u mnoštvu autentičnih likova, vrcavim dijalozima, živopisnoj mešavini jezika, običaja, iskustava, mentaliteta. Ali, nad iskonskom životnom energijom, nacionalnom, porodičnom i individualnom, nadvija se mračan oblak najstrašnijeg zločina u istoriji čovečanstva – Holokausta.

Holokaust je mnogim nevinim žrtvama obznanio ideju o nepostojanju Boga, ali i istinu o postojanju Pravednika među narodima, pojedinaca koji su spasavanjem progonjenog ljudskog bića po cenu vlastitog života spasavali svet i posustalu veru u ljudskost. Vešto preplićući drame junaka i junakinja čijim životom i smrću upravljaju pomamna lavina organizovanog zla, ali i herojske odluke pojedinaca da se tom zlu suprotstave, Gordana Kuić još jednom vaspostavlja za njeno delo oduvek karakterističnu, čudesnu viziju ravnoteže između dobra i zla, tame i svetlosti, apsurda i smisla.

Gordana Kuić će potpisivati svoj roman 30. oktobra od 16 do 17 časova i 31. oktobra od 17 do 18 časova.

I Žana Poliakov će se na Sajmu predstaviti novom knjigom. Ovog puta reč je o „21 mind detox izazov by Žana Poliakov„.

Ona uči čitaoce da je život jedno radosno iskustvo i zabavna igra. Autorka objašnjava da je veoma važno da odmah smislimo kako da se bolje osećamo. Ovde i sada.

Žana Poliakov će potpisivati roman 29. oktobra  od 18 do 19 časova i 31. oktobra od 14 do 15 časova.

Nagrađivani pisac Miloš Latinović objavio je roman „Na pogrešnoj strani reke„.

„Na pogrešnoj strani reke“ je roman o nemogućem susretu i ljudskim sudbinama: u jednom trenutku su na dvema stranama reke, u dvema sukobljenim vojskama, bili mladi Ernest Hemingvej i naš pesnik Dušan Vasiljev. Reka je Pijava na severu Italije, vreme je užasnog sukoba u Prvom svetskom ratu, svet je izobličen i razoren, ali u njemu ipak postoje dva entuzijazma. Jednom pripada pobednički heroizam, drugi je na strani poraza – veliki životni promašaj pesnika iz Banata koji je opevao epohu i prerano umro.

Miloš Latinović književno je progovorio o onome o čemu se u srpskoj istoriji i kulturi najviše ćuti – o sudbini srpskih ratnika koji su bili u pogrešnoj armiji i na pogrešnoj strani fronta. Ovo je roman Banata i Evrope, Srbije, pobede i poraza, rata i poezije, mladalačkih snova i srušenih iluzija. Ovo je roman u kojem se ne govori mnogo o ljubavi, a ipak je ona kao u najboljim Hemingvejevim romanima moćna i sve vreme je prisutna. Ovo je roman o ljubavi i porodici, o očevima i sinovima, o strasti prema pisanju, o mladim ženama koje junacima ostaju daleke i tuđe, o pobedi i porazu, o lepoti i snazi književnosti i nemoći svake reči.

Latinović je iskoristio trenutak kada su se ukrstile i zauvek razišle sudbine dva mladića da prikaže začetak svetske legende koja je pratila Hemingveja i duhovnog sloma jednog besmislenog austrougarskog ratnika, srpskog pesnika Dušana Vasiljeva, a takav je bio i Miloš Crnjanski. Sa savršenom ironijom autor je prikazao i naše vreme u liku pisca koji je i junak romana, te je oslikao pozorišni svet u kojem bismo neke likove možda mogli i da prepoznamo. I onaj koji nije preterano zainteresovan za istoriju i velike pisce u ratu mora da pročita ovaj savremeni roman i da se dobro nasmeje čak i kada je potresen izvanrednim stranicama o početku prošlog veka i svetskom sukobu koji je sve promenio i od kojeg se ni Hemingvej ni Vasiljev nikada nisu oporavili. Surova i neodoljiva aktuelnost ovom romanu daje posebnu dimenziju.

Miloš Latinović će potpisivati roman 27. oktobra od 18 do 19 časova i 29. oktobra od 16 do 17 časova.

Ne znam kako vi, jer pretpostavljam da mnoge stvari zavise od afiniteta i sklonosti, ali pošto sam veliki ljubitelj knjiga, onda pred svaki Sajam osetim blago uzbuđenje i radost. O da, nove knjige, lepi i pozanti štandovi i tako neodoljiv miris knjige. Miris papira tek izašlog i štampe. Uzbuđenje i radost kod knjigoljubaca doživljava katarzu čim se knjige nađu u rukama. Ovog puta zanemariću standardne gužve vikendom posle ručka  i školske dane kada je najbolje izbegavati kupole Beogradskog sajma. Vratimo se knjigama.

Pred Sajam se izdavačke kuće prosto utrkuju koja će imati zanimljiviji i  atraktviniji nasllov i bolju knjigu. Naravno, domaći pisci su ti koji se cene i kojima se poklanja najveća pažnja. Ima i zašto.

Izdavačka kuća „Portalibris“ ove godine imaće mnogo zanimljivih naslova. Između ostalog i jedan od mojih omiljenih pisaca Aleksandar Tešić objavio je za njih novi roman „2084.“ koji se po tematici razlikuje od njegovih prethodnih trilogija koje su bile u domenu srpske epske fantastike.

Posle osvrta na našu prošlost kroz romane domaće epske fantatsike sa kojima se proslavio (trilogija „Kosingas“ i „Zmaj i ždral“), Tešić u novom delu „2084.“ opisuje svoj uvid u budućnost koja nas čeka. Na duhovti način, uz satirične elemente  Tešić nas vodi u 2084 , u Protektorat Srbiju i Beograd na vodi. Ljudi gube razum, Zemlja je zagađena i svi moramo da planiramo odlazak na Mars. Na televiziji se i daje  emituje repriza serije „Bolji život“. Srpska verzija Orvelove priče o budućnosti iz pera jednog od najaktuelnijih žanrovskih pisaca današnice.

Aleksandar Tešić će potpisivati novu knjigu svakog dana sem prvog dana Sajma posle 17 časova.

Slavica Mastikosa „Tri hleba nasušna“

Slavica Mastikosa je spisateljica sa nizom romana iza sebe, učesnik je stranih sajmova kao što su Sajam knjiga u Frankfurtu na Majni, Sajam u Parizu i drugi. Od nedavno je u redovima „Portalibrisovih“ autora.

Roman „Tri hleba nasušna“ koji se može svrstati među porodične storije, životne drame, tople romane za dame namenjen je svim ljubiteljima pravih životnih priča i podseća čitaoce razlogu što književnost zapravo postoji: da oplemeni, sačuva od zaborava, nagoni nas da osećamo i saosećamo. Priča o porodičnim odnosima, tragedijama, srećnim sudbinskim susretima, sve to  u istorijskom vrtlogu. Tema intimna koliko i opšta.  Priča o tri hleba koja povezuju svakog čoveka sa svojim precima i potomcima, izmamiće osmehe, ali i suze. Reizdanje ovog naslova (treće izdanje) realizivano je na zahtev čitalaca u istom trenutku kada se pojavjuje i svojevrsni nastavak, knjiga „Tri hleba nasušna na polici vremena“.

Slavica Mastikosa „Tri hleba nasušna na polici vremena“

Oslonjena na svoju prethodnicu, knjigu „Tri hleba nasušna“, ova knjiga nam otkriva neobične, a opet sasvim realne sudbine ljudi koje će dopreti do srca i duše svakog od čitalaca. Na trenutke šokantno i bolno, a opet dirljivo i divno. Roman koji nas podseća na to šta su prave životne vrednostii koliko su iskrenost i ljubav bitne da nam „prošlost ne zatruje budućnost“.

Bazirana na istinitoj priči, ova knjiga je svedočanstvo o tragičnim događajima na našem tlu koji su ostavili trag na svakom pojedincu. Junakinja romana, pošto preživi stravičan pokolj, odgaja devojčicu koja nije njena, ali je dete kome treba pružiti ljubav i koja joj predstavja utehu posle smrti  njenih blizanaca. Kada odraste u devojku, putevi sudbine vode  u sasvim neočekivanom smeru kako to samo u stvarnosti zna da bude, što njenu starateljicu dovodi pred bolna sećanja.

Prvi kupci knjiga Slavice Mastikose na Sajmu knjiga na poklon dobijaju ukrasne čestitke sa motivima iz romana koje pripremaju korisnici Ustanove Sremčica Dom za decu i mlade sa posebnim potrebama. Ostali će imati priliku da te ukrase kupe na štandu „Portalibrisa“, time budu humani i pomognu kreativnu radionicu kojom se omogućava korisnicima Sremčice da budu članovi društva koji doprinose.

Slavica Mastikosa će potpisivati knjige svakog dana posle 12 časova.

Miloš Petković „Tajna stare vodenice“

Tajnu poslednjeg proročanstva, na samrtničkoj postelji, čovek sa gvozdenom maskom otkrio je najmoćnijem grofu sveta. U praskozorje čovečanstva komad čudnovatog metala pao je na zemlju. Sedam delova imalo je istovetnu sudbinu. Od njih su iskovani mačevi koji su kroz istoriju prolili previše krvi i zato moraju biti nađeni. I uništeni. Zato je grof pozvao najbolje junake, njih sedmoro. Udruženi, krenuli su put Srbije u potrazi za mačem Vlada Drakule čije delove čuvaju tri srpska šejtana.

U najnovijem romanu Miloša Petkovića, po čijoj se trilogiji „Perunov hroničar“ uskoro snima film, čitaoci će uživati u avanturama koje se prepliću sa istorijskim činjenicama i legendama. Darovali smo svetskoj kulturnoj baštini reč i legendu o vampirima. Petar Blagojević, Arnaut Pavle i Sava Savanović, u Medveđi, Kisiljevu i Zarožju čuvaju tajnu staru nekoliko vekova. Vreme je da se niti tajne odmrse.

Šerlok Holms, Abraham Van Helsing, Filijas Fog, arheolog Hauard Kartel, Džon Tolking i njihovi saradnici akteri su dinamične priče, u kojoj se pojavljuju i vidarka sa Rtnja, Iskra Perunović, čuveni nemački geolog i srpski etnolog, vlaška veštica Amalija, čukununuka najvećeg samuraja svih vremena, Mijamota Musašija…

Petković najavljuje dolazak trojice srpskih vampira na Sajam knjiga u Beogradu, u subotu, 31.oktobra, s kojima će posetioci moći da se slikaju na štandu ovog izdavača prepoznatljivom po objavljivanju dela iz žanra fantastike. Prvi kupci knjige na poklon dobijaju i ogrlicu sa bočicom „vodeničareve krvi“ – rad umetničke radionice „Nakit od papira“. Ostali će ovaj „vampirski ukras“ moći da kupe. 

Miloš Petković će potpisivati knjigu svakog dana od 15 časova.

Dušan Bulić „Crni hrast“

Redu „Portalibrisovih“ pisaca fantastike pridružuje se Dušan Bulić, koji dolazi iz sveta aktuelnih televizijskih programa, urednik je nekadašnjeg magazina „Maksim“, a kako se ispostavlja sjajan pisac koji fantastičnu – mitološku avanturu smešta u gradski prostor.

Da li ste u školi imali dva najbolja prijatelja? Razmenjivali pisamca sa korisnikom vaše školske klupe u drugoj smeni? Proverili da li ta osoba zaista postoji? Da li ste ikad prišli nekoj od onih zapuštenih kućica koje se po pravilu nalaze u blizini dečjih igrališta? Da li ste dovoljno hrabri da otkrijete tajnu Crnog hrasta?

Gradske kulise, nerazdvojni prijatelji, sasvim drugačija avantura…

„U ambijentu Beograda iz ne tako davne prošlosti, koji nam iz sadašnje perspektive izgleda kao idilični svet naše mladosti, odvija se uzbudljiva priča o prijateljstvu, ljubavi i mračnim silama koje prete. Autentičan, intiman, a opet isprepletan misterijom, užasom i napetošću, roman „Crni hrast“ Dušana Bulića je istovremeno dirljiv, uznemirujuć i samouveren iskorak u svet fantastike. Ovim delom autor izrasta u novi i originalni glas naše fantastične literature„.

Dušan Bulić će potpisivati knjige na štandu „Portalibrisa“u nedelju 25. oktobra od podneva.

Vuk Ršumović, režiser filma „Ničije dete„.

Veroslav Rančić „Ubistvo u predsedništvu Srbije“

Politički triler na kakve nismo navikli iz pera pisca istorijskih, detektivskih romana, životnih drama.

Republika Srbija ima časnog predsednika. Njegova politika ne odgovara nekim političkim strankama, iako su neke u koaliciji sa predsednikovom, tajkunima i kriminogenim grupacijama.

Tajna koalicija ovih ljudi obraća se evropskoj eliti, organizaciji u zatamnjenju, konstituisanoj na principima Kluba Bilderberg, koja bi trebalo da  ukloni predsednika sa čela države.

Ali, ne smaknućem. Iskustvo je pokazalo da bi popularnost predsednika u tom slučaju neograničeno rasla, pa bi novi, pažljivo odabrani predsednik, imao silne probleme u sprovođenju ideja koje bi se kosile sa idejama ubijenog predsednika.

Mnogo bolji efekat postigla bi afera, koja bi predsednika i u zemlji i u inostranstvu kompromitovala do te mere da bi morao da podnese ostavku. 

Veroslav Rančić će potpisivati roman u utorak, 27. oktobar posle 15 časova i u petak 30.oktobra posle 16 časova.

 Ivan Drajzl „Vinča“

Avantura u praistorijsko doba. Nešto što do sada nismo čitali. Naučnu bazu ovog dela potvrdio je i pohvalio profesor Nenad Tasić.

Roman koji vam donosi nedoživljenu avanturu, začinjenu uzbuđenjem trilera i jezom horora.

Na zapadu, preteće senke promiču kroz noć i donose smrt.
Na istoku, nepojmljiva sila, nošena stepskim vihorom na leđima zveri, sprema se da se obruši na miroljubivi svet stare Evrope.

Dok su egipatske piramide bile tek san daleke budućnosti, i dok su zapadnom Evropom lutala plemena sa kamenim sekirama, odevena u štavljene kože, na Balkanu je cvetala civilizacija hiljadama godina naprednija od svog vremena, moćni narod koji je prvi u istoriji čovečanstva topio metal i čiji su trgovci vladali svekolikim znanjima i nepojmljivom mudrošću.

Hoćete li vi uzbuđeno prepričavati ovu priču svojim prijateljima ili ćete je pročitati tek kada vam je oni oduševljeno preporuče?

Uz ovaj naslov prvi kupci na Sajmu knjiga na poklon će dobiti suvenir iz nalazišta Pločnik, poklon koji treba čitaoce da prizove da obiđu taj vredan lokalitet čija uprava zdušno podržava Drajzlovu knjigu.

Ivan Drajzl će potpisivati knjigu 26.  oktobra tokom celog dana.

Nebojša Petković „Poslednji grad, potraga“

Potraga opisuje svet koji je pola veka od strašnog i evastirajućeg rata vraćn u okvire srednjovekovne mračne i paganizmom oživljene stvarnosti. Svet u kome se malobrojni preostali trude da prežive između surovosti novih gospodara organizovanih u ratničke klanove i onoga  što je razaranje ostavilo iza sebe kao svoj zastrašujući nakot.

Glavni junak romana je jedanaestogodišnji dečak Vuk, čiji će se život u potpunosti promeniti posle slučajnog susreta sa posetiocem njegovog sela. U iznenadnom metežu Vuk spasava život ovom čoveku, a on mu, zauzvrat, otkriva brižljivo skrivanu tajnu – na granicama poznatog sveta postoji grad dostupan samo odabranima. Tu su očuvane neke od tekovina ranijih vremena i naprednog, starog sveta.

Mirko Mladenović „Bio jednom jedan narod“

Prvi pobednik „Portalibrisovog“ konkursa „Vrata knjige“ u žanru fantastike.

„Mladi književni stvaralac Mirko Mladenović svojim romanom pod naslovom „Bio jednom jedan narod“ pokazuje i dokazuje sebe kao ozbiljnog i zrelog knjižvnog delatnika„.

Ovaj roman jeste moderna bajka, ali u sasvim realnim, našim, prilikama i neprilikama . U ovom romanu sva rešenja nalaze se u čoveku, i on, prema svome, i ničijem drugom ili tuđem nahođenju, bira smer svoga delovanja – ka dobru ili ka zlu. Svetlost i tama su u čoveku, u zavisnosti za koji se princip čovek – i, gle, čitava nacija – opredeljuju. To je jedini izbor koji je preostao, sve ostalo samo su posledice podvrgavanja sebe jednom od ova dva oprečna principa. Tako to biva i u ovom romanu, gde je bojno polje „srce ljudsko„.

Didaktičnost ovoga romana jeste njegova nezaobilazna vrlina – i kao takvo namenjeno je čitaocima svih uzrasta. Ovaj roman jeste delo koje rasteruje tamu vremena u kome je nastalo, tamu u duši svakog čoveka“.

Slobodan Živković, doktor književnih nauka.

Mirko Mladenović će potpisivati knjige od srede 28. oktobra do nedelje 1. novembra, svakog dana posle 15 časova.

Zbirka grupe autor „Priče sa gradskih ćoškova“

Na konkursu „Vrata knjige“ učestvovali su i mnogi neafirmisani pisci gradskih tema od čijih rukopisa je nastala zbirka „Priče sa gradskih ćoškova“.

Iako dolaze iz pera književnih početnika ove priče su autentične, nose u sebi pravi urbani duh i baveći se različitim temama daju mozaičku sliku stvarnog gradskog života koji čine žurke, koncerti, alkohol, droga, tuče, ljubav, prijateljstvo, razočaranja…

Ivan Pavlović opisao je sivilo života i porodične devijacije u skrovtim dvorištima i gradskim udžericama, Miloš Sečujski život u novosadskom getu, Nevena Gujanica prikazala je muško – ženske odnose današnjice iz perspektive mlade devojke, dođoške priče ispripovedao je Čedomir Vrlješ, bol rastanka ovekovečio je Nemanja Čokanović, a o ratu, sećanjima, ljubavi i prijateljstvu pisali su Aleksandar Obradović (kome je tokom stvaranja zbirke izašao prvenac u Crnoj Gori) i Ljuban Bijelić.

Među autorima su i dve veoma mlade devojke – Nađa Petrović, učenica Pete beogradske gimnazije koja je već mlada spisateljska zvezda sa romanom „To je to“ (drugo mesto na konkursu Supertalenti, „Samizdat B92„) i Nina Stoiljković iz Sedme beogradske otkrivena na literarnom konkursu tokom  promocija „Portalibrisovih“ knjiga  u beogradskim srednjim školama.

Pored priča neafirmisanih (uglavnom) mladih stvaralaca tu su i bonus priče koje su pripremili „Portalibrisovi“ pisci i saradnici: Dušan Bulić, dramaturg Kristina Đuković, urednik portala „Slovopres„, Marko Nikolić, Magistar mundi Petar Vidić i Jovana Ristić koja se našla u ulozi priređivača ove zbirke.

Od srede 28. oktobra posle 16 časova svakog dana će na štandu će biti neko od aoutora i potpisivaće knjige.

Pit Džonson „Matorci me izluđuju“

Nova knjiga u serijalu Pita Džonsona o problemima između dece i roditelja. Posle romana „Kako istrenirati roditelje„, junaci odrastaju, a roditelji uz njih takođe menjaju i nastaju nove muke. Ko koga izluđuje saznaće čitaoci ove nove knjige.

Potpuno sam sigurna da će mnogi od vas i nas pronaći svoje mesto u knjigama koje izdaje kuća „Laguna„. Baš zato, oni će na ovogodišnjem Sajmu knjiga imati čak dva štanda i to u Hali 1 i Hali 4. U Hali 1 biće „Laguna“ kao takva, a u Hali 4 kafe „Delfi“ gde ćete, uz pićence, moći da prelistate i pazarite neku od knjiga. „Laguna“ uvek „puca“ na jaka izdanja, ako je reč o stranim autorima i zvučna imena kada se priča o domaćim piscima. Pošto je ovo moj lični blog, imam pravo da predstavljam izdanja onih ljudi koje ja želim. Tako, s punim pravom izostaviću dva „Lagunina“ pisca iz ličnih razloga. Sve druge ću pomenuti. 🙂

Pred Sajam, novi roman objavila je i nekadašanja voditeljka Jelena Bačić Alimpić. I, kao što se očekivalo, taj roman je već postao broj jedan po čitanosti i tako je svrgnuo neprikosnovenu kraljicu erotskih bestselera Džejmsovu i njenu knjigu „Grej“ – roman o muškoj strani priče „50 nijansi siva“. Na tronu je „Kazna za greh – Noć kada su došli svatovi.“

Početkom 20. veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima.

Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve.

Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije „Kazna za greh„, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav.

Jelena Bačić Alimpić će potpisivati roman 31. oktobra od 16 do 18 časova na štadu „Lagune“.

Lazar Ristovski – Jednostavne priče

Početkom 20. veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve.

Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije „Kazna za greh„, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav.

Jelena Bačić Alimpić će potpisivati roman 31. oktobra od 16 do 18 časova na štadu „Lagune“.

Srđan Dragojević – Pre nego što crvima kažem zdravo

Tri filma u jednoj knjizi! Nebesa • Bilo jednom na istoku • Škartovi 

„Ova knjiga je sjajna prilika da iskusni filmofili uživaju u čitanju tri scenarija Srđana Dragojevića. Ali oni su i mnogo više od toga – u njima i te kako mogu uživati i knjigofili.“ – Svetislav Basara.

Srđan Dragojević će potpisivati knjige 26. oktobra od 17 do 18 časova i 29. oktobra od 13 do 14 časova na „Laguninom“ štandu.

Vanja Bulić – Teslina pošiljka

Marko Šelić – Zajedno sami

Sedam godina posle prvog izdanja, pet godina posle pozorišne premijere, na zahtev brojnih čitalaca „Zajedno sami“ ponovo pred vama.

Marko Šelić će potpisivati knjige 29. oktobra od 14 do 15 časova na „Laguninom“ štandu i od 16 do 17 na „Delfi“ štandu.

Marko Vidojković – Bog ti pomogo

Prva zbirka priča Marka Vidojkovića, u kojoj se, po abcedednom redosledu, smenjuje 19 naslova iza kojih se kriju književni bolidi koji će čitaoca voziti širokim autostradama autorove mašte.

Budite spremni na ludu trku sa ljubomornim kanibalima, bićima iz druge galaksije, zamonašenim kriminalcima, studentima obolelim od hipohondrije i brojnim drugim herojima i antiherojima, stvorenim kako bi zasitili onog ko je gladan dobrih priča.

Marko Vidojković će potpisivati knjige 29. oktobra od 18 do 19 časova na „Laguninom“ štandu i 31. oktobra od 15 do 16 časova na „Delfi“ štandu.

Dejan Stojiljković – Kišni psi

Iz pera jednog od najčitanijih savremenih srpskih pripovedača dolazi knjiga tematski različitih pripovesti, u vremenskoj elipsi od skoro jednog veka, kroz koje promiču poznati i nepoznati likovi, pletu se sudbine, otkrivaju tajne, rađa se i umire…

Susret Iva Andrića i Nemanje Lukića (glavnog junaka romana Konstantinovo raskršće) u priči na osnovu koje je nastao roman „Kainov ožiljak„. Ukleti pružni prelaz gde duh mrtve devojčice čeka svog ubicu. Četa vojnika na granici sa Kosovom koja nehotice budi usnulo zlo. Tajni život Danila Kiša, pisca, bonvivana i ubice vampira. Beogradski dani Gavrila Principa, bolest, košmari i tajanstveni crnorukac koji je odlučio da baš Gavrilo ubije Franca Ferdinanda. Vremenski skok u neku drugu Srbiju čiji je glavni grad Niš i kojom vlada vojna hunta, gde su čuda ponekad moguća, a kišni psi zavijaju u noći.

Od Beograda koji opsedaju Austrougari, preko berlinskih bulevara i planina na kojima žive demoni, do apokaliptične vizije Srbije u bliskoj budućnosti, ova knjiga-mozaik odvešće vas na putovanje kroz fantazmagorične svetove u kojima se susreću istorija i mašta.

Dejan Stojiljković će potpisivati knjige 31. oktobra od 19 časova na „Laguninom“ štandu.

Luka Mičeta – Sefan Prvovenčani

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici?

Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.

Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u „Žitiju Svetog Simeona„, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.

Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Luka Mičeta će potpisivati knjige 30. oktobra od 14 do 15 časova na „Laguninom“ štandu.

Branislav Janković – Vetrovi zla

Knjiga o ljubavi, smrti i želji za oprostom.

U vrelini topčiderske noći neko je svirepo presudio Milošu Obrenoviću, knezu srpskom i oslobodiocu. Ali njegova porodica, kao i vladajuća klika, vešto sve zataškava i saopštava narodu da je knez umro prirodnom smrću. Ipak, njegov naslednik, knez Mihailo, odlučuje da povede istragu i za taj opasan i delikatan posao angažuje Jevrema Utvića, raspopa i istražitelja, razvratnika i egocentrika, inteligentnog i retko intuitivnog čoveka koga proganjaju demoni prošlosti i izuzetan dar koji je istovremeno i njegovo prokletstvo.

U dve paralelene priče, Branislav Janković u svom do sada najboljem romanu traga za ubicom kneza Miloša, ali čitaocima otkriva izuzetnu priču o Jevremu Utviću, koji je još kao nejaki dečak zbog greha svoje majke proklet da može da vidi duhove i sa njima komunicira. Na razmeđi dva sveta, kroz intrige u koje su podjednako umešani masoni i srpska tajna policija, kroz tragično završenu priču o ljubavi glavnog junaka prema kneginji Savki, autor slika i portret devetnaestovekovne Srbije, zemlje zagonetki, krvi i nemirnih duhova.

Kada vetrovi zla počnu da duvaju sa sve četiri strane sveta, neće biti tajne koja će ostati sakrivena, duše kojoj neće biti suđeno ni sigurnog mesta da se sakrije. A koga će ovi vetrovi zauvek odneti, saznajte u ovom uzbudljivom istorijsko-akcionom trileru čija radnja će vas povući kao vrtlog.

Branislav Janković će potpisivati roman 28. oktobra od 18 do 19 časova na „Laguninom“ štandu.

Žarko Jokanović – Nada Budisavljević: Moja sestra Jovanka Broz

Ispovest Nade Budisavljević, rođene sestre Jovanke Broz.

Nastavak bestselera „Jovanka Broz: moj život – moja istina“, knjige koja je uzdrmala bivšu Jugoslaviju. Kao i Jovanka Broz, Nada Budisavljević je svoju uzbudljivu priču poverila istom autoru – Žarku Jokanoviću.

U zvaničnoj rezidenciji predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, na prvom spratu, nalaze se tri spavaće sobe. U jednoj je bio Tito, u drugoj Jovanka, a u trećoj njena najmlađa sestra Nada. Jednom prilikom, Krleža joj je rekao: „Sve znate, sve vidite, sve čujete, i ćutite, ni o čemu reč ne govorite.“ A ona ni ne krije: „To mi je bio posao. Što sam čula – nisam čula, što sam videla – nisam videla.“
Sada je prvi put progovorila o svemu.

Žarko Jokanović će potpisivati knjige 31. oktobra od 18 do 19 časova na „Laguninom“ štandu.

Dragan Velikić – Islednik

Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji.

Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.

Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.

Dragan Velikić će potpisivati knjige 26. oktobra od 15 do 16 časova na „Delfi“ štandu i od 16 do 17 časova.

Žana Korolija – Ne odustaj od ljubavi

Devojčice žele pažnju, žene traže poštovanje!

Autorka jednog od najčitanijih blogova posvećenih odnosima medu polovima okupila je svoje najintrigantnije tekstove u knjigu jedinstvene britkosti, emotivnosti i iskrenosti.

Nije prećutana nijedna tema iz života moderne žene i modernog muškarca, bilo da su u pitanju parovi, ljubavni trouglovi, supružnici, ljubavnici, bivši i bivše, nepreboljeni, iznevereni, rastavljeni, posvađani, usamljeni… Svi oni, uskomešanim emocijama povezani ili sukobljeni, tragaju za ljubavlju i samopoštovanjem.

Ova pronicljiva, duhovita i poučna knjiga kolumnistkinje Žane Korolije nepretenciozan je vodič kroz ljubavne odnose koji će pomoći svakom čitaocu, ženi i muškarcu, da u toj potrazi načini pravi i odlučni korak.

Žana Korolija će potpisivati knjige 28. oktobra od 15 do 16 časova na „Laguninom“ štandu.

Kristina Kovač – Drvo života

Postoji li pogrešno vreme za pravu ljubav?

Posle rođenja ćerke koju je žarko želela, Katarina Molnar suočava se sa činjenicom da je njen brak sa Borisom na izdisaju.
Na Kliničkom centru, Damjan Vidak leži na Intezivnoj nezi sa dijagnozom teške bolesti i neizvesnim prognozama.

Jednog usamljenog snežnog popodneva, Katarina će na Fejsbuku pronaći upravo Damjana, starog poznanika u dramatično novim okolnostima. Njihove sudbine neočekivano će se spojiti u priču o ljubavi kad joj vreme nije, u priču o hrabrosti, suočavanju sa slabostima i strahovima, u priču o strasti, životnim dilemama i odlukama koje se moraju doneti: Ostati ili otići? Učiniti ono što je „ispravno“ ili zgrabiti sreću oberučke?

Kristina Kovač će potpisivati roman 1. novembra od 14 do 15 časova na „Laguninom“ štandu i od 15 do 16 časova na „Delfi“ štandu.

Ivana Kuzmanović – Ljubav bez iluzija

Svi bi voleli da vole, ali je malo onih koji to i uspevaju.

Kako da nađemo ono za čim tragamo ako ga uporno tražimo na mestu gde ga nema?

Kako da stignemo do onoga što želimo ako ne znamo ni šta je, ni kako izgleda?

Kako da spoznamo istinu ako se stalno priklanjamo lažima, bilo da to činimo svesno ili nesvesno, zbog zabluda i predrasuda?

U knjizi „Ljubav bez iluzija“ Ivane Kuzmanović nesumnjivo ćete pronaći mnoge odgovore, ali ona će vas, što je još važnije, podstaći i da postavite pitanja. Ne plašite se toga, to je znak da ste na dobrom putu, jer zapitanost jeste koren svake promene.

Zašto da verujete upravo ovoj knjizi u moru naizgled sličnih koje vam nude zavodljivo odškrinuta vrata ka samospoznaji te siguran put do sreće i ljubavi? Zato što je knjiga „Ljubav bez iluzija“ topla, lična, utemeljena na proživljenim, tako ljudskim iskustvima, zato što ne nudi jeftina i plitka rešenja, zato što je hrabra, duhovita i životna, a iznad svega, zato što vas neće zavaravati uljuljkivanjima da je pred vama lak put. Ali i zato što će vas argumentovano ubediti da na taj put vredi krenuti, bez odlaganja, jer je nagrada za one hrabre koji se usude upravo ono čemu svi težimo: spokoj, Ljubav i samosvest.

Ivana Kuzmanović će potpisivati knjige 29. oktobra od 19 časova na „Laguninom“ štandu.

Dušica Milanović – Marika – Dukat i divlji pelin

Šta se dogodilo sa Zonom Zamfirovom?

Epilog jedne od najlepših ljubavnih priča u srpskoj književnosti.
Stevan Sremac je svoj čuveni roman okončao svadbom lepe i ponosite Zone Zamfirove i Maneta kujundžije. Ali šta je bilo posle? Ovako strastvena i beskompromisna veza uvek nameće nova iskušenja, za šta je potrebno i nešto više od ljubavi.

Dušica Milanović Marika prihvatila se izazova da napiše nastavak ove nezaboravne ljubavne priče. „Dukat i divlji pelin“ odvija se u ambijentu starog Niša, u lavirintu uskih ulica, kamenih ograda i orijentalnih lukova, gde opet srećemo poznate likove. Iz novih doživljaja glavnih junaka i neočekivanih situacija, izvire tipičan južnjački humor zaodenut jezičkim koloritom i prožet sentimentalnošću.

Posle velike svadbe o kojoj je čaršija dugo brujala, Zona i Mane počinju da žive u kući koju im je darovao Zamfir. Vreme prolazi, a nad srećnim mladim brakom se nadvijaju senke, jer Zona „niti šta ljulja, nit pod srcem nosi„. Po niškoj čaršiji sve više se priča o problemima mladog para, ali i o Manetovom „pravom licu„: terevenkama, meraku i kafanama. Lepa Zona naći će se pred dilemom: da li je voleti nekog dovoljno da bi se živelo zajedno?

Dušica Milanović Marika će potpisivati roman 28. 0ktobra od 16 do 17 časova na „Laguninom“ štandu.

Vladimir Kecmanović – Osama

Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i sređenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „Prokletoj avliji„.

Istorija se ponavlja, a zlo ne bira, kao da nam poručuje pisac na usta nesrećnog srpskog dečaka iz romana „Top je bio vreo„, a sada i u „Osami“ kroz ogledalo nesrećnog Baje.

Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.

Vladimir Kecmanović će potpisivati knjige 31. oktobra od 19 časova na „Laguninom“ štandu.

Vedrana Rudan – Zašto psujem

Zašto psuje Vedrana Rudan?

Zato što time upućuje posebnu poruku svetu koji „u kurac šalje„. Zato što tako odbija da pasivno sedi, čuva unučiće, smeši se urbi et orbi i „čeka smrt da joj se najzad klinci u pedesetoj usele u gajbu„. Zato što je „ljudsko biće koje… smije pisati što mu padne na pamet“ ma šta drugi o njoj mislili (a misle ti drugi o njoj ionako svašta). Zato što je „u sukobu sa svijetom i samom sobom„. Zato što sve oko nje i nas ponekad kao da jedino psovku i zaslužuje. I konačno: zato što time iritira i provocira one koji je nerviraju, a tih i takvih ima bogami podosta.

Koga, dakle, psuje Vedrana Rudan?
Vedrana Rudan psuje: žene, muškarce, roditelje, decu, prijatelje, neprijatelje, Hrvatsku, Srbiju, Ameriku, Evropu, Rusiju, Izrael, predsednike, premijere, ministre, službenike, građane i građanke, mazohiste i sadiste, lepe i ružne, mlade i stare, nasilnike i silovatelje, katolike, muslimane, pravoslavce, Jevreje, ateiste, nacionaliste i komuniste, magnate i novobogataše, Zagreb, Rijeku, Beograd, multinacionalne kompanije, banke, korporacije, ratove i elementarne nepogode, neoimperijalizam, neokolonijalizam, globalizaciju. (Lista je naprosto predugačka i praktično neiscrpna.)

I, na kraju, kako psuje Vedrana Rudan?

Sočno i duhovito. Bez imalo zadrške, otvoreno i pikantno. Uz neizostavnu žaoku, tako da joj je gotovo nemoguće u tome parirati. Ona psuje kao Katul, psuje gore nego Petronije Arbitar. Psuje kao Rable i Bukovski ujedno. Psuje kao Vlah, psuje kao Balkanac, kao luda i kao kočijaš. Ali pre svega ostalog, ona psuje kao dama.

I dalje ne verujete?
Pročitajte onda ovu knjigu Vedrane Rudan i uverićete se sami.

Vedrana Rudan će potpisivati knjige 31. oktobra od 12 do 13 časova na „Laguninom“ štandu.

Ako ste ljubitelji stranih autora, pa još i provokativnih naslova, onda se možete odlučiti za neku od ovih knjiga:

• 

• 

• 

Ili poželeti da istražite koja to dva autora nisam želela da predstavim u ovoj „sajamskoj groznici„. 😉

Fotografije: Tumblr