Ritualna kupanja, pletenje venaca i preskakanje vatri: Dočekujemo Kupala ili nam se smeši Ivanjdan

Ivanjsko cveće petranjsko,
Ivanjsko cveće rujano,
Petranjsko cveće plavetno!
Ivan ga bere te bere,
Petar ga plete te plete.
Ivan ga bere te bere,
Daje ga bratu do sebe
Svom mlađem bratu Koledu.
Dajući brata moljaše:
„Aj mio brate Koledo!
Evo ti cvetak moj dajem
Čuvaj ga divni Koledo.
Čuvaj ga pa ga sačuvaj
Do moga čudna rođenja
Do tvoga strašna umrenja
Umrenja brata Koleda
Starijeg brata Božića,
Sinova starog Svaroga.“
Petar mi cvetak primaše,
Petar mi venac vijaše
Pa veli bratu Kupalu:
„Oj mio brate Kupalo,
Stariji brate Ivane,
Primam ti cvetak i život
Do moga strašnog umrenja
I našeg brata rođenja
Rođenja mladog Božića
Sina nam starog Svaroga.“

Počela sam sa pesmom. Ona je vezana za ovo što sledi u teksu dalje, tačnije za letnju dugodnevicu, kada je Sunce najjače. Od tog trenutka Sunce počinje da slabi. Kod Slovena je briga o plodnosti i blagostanju podeljena je između dva božanstva – Kupala i Koleda. Neki etnolozi smataju da su u hrišćanstvu ove uloge preuzeli Sveti Jovan i Sveti Petar. U periodu od Božića pa do Ivanjdana, kada Sunce jača, vlada Kupalo. Onda vlast preuzima Koledo To je simbolički prikazano kao primopredaja cveta. Kupalo umire, a ponovo se rađa na Božić, kada Koledo umire i počinje novi ciklus. U pesmi se spoznaje rođenje mladog Sunca, to jest mladog boga, Svarožića, Svarogovog sina.

Moram da priznam pre samog pisanja, o ovom božanstvu nisam mnogo čitala, niti čula. Reč je o Kupalu. Kupalo, kao što mu ime kaže, navodi svakog da pomisli da je reč o božanstvu kupanja. Međutim, da li je samo to?

Ono što sam uspela da nađem je da su običaji vezani za ovo božanstvo bili vezani za proslavu letnjeg solsticija i da je ovaj praznik posle pokrštavanja zamenjen praznikom rođenja Svetog Jovana Krstitelja. U Rusiji popstoji praznik Ivana Kupala.

Prema priči iz ruske tradicije, Ivan Kupalo pojavio se  na reci Volgi u 15. veku. Uvek se za njega vezivalo ritualno kupanje. Ako se vratimo ranije, imamo priču o Svetom Jovanu koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Vrlo često i danas imamo ritualna kupanja za dan rođenja Jovana Krstitelja. Ritualno kupanje je u hrišćanstvu bilo vezano za duhovno i telesno pročišćenje. Pre hrišćanstva i Sloveni su imali ritualna kupanja. Vrlo lako se praznik Svetog Jovana “stavio” u letnji period i na taj način se prizvala stara religija i običaj sa kupanjem.

Neki izvori tvrde da su Sloveni proslavljali dan letnje ravnodnevnice. Taj dan se zvao Kupalo i tad je obavezno bilo ritualno kupanje. Dolazi se do zaključka da je praznik rođenja Jovana Krstitelja prvo ustanovljen u Rusiji, da bi hrišćanstvo bilo lakše prihvaćeno kod ostalih slovenskih plemena. Naravno, postoji i vremenska razlika u proslavi, pa je letnji solisticij 21. juna, a rođenje Svetog Jovana  se praznuje 7. jula.

Priča o Kostrumi i Kupalu

Sem kupanja za vreme letnjeg solisticija, paljene su i svete vatre. Svete vatre su sloveni preskakali da bi se oslobodili uticaja demonskih sila. Sloveni su i stoku prevodili preko svetih vatri iz istog razloga. Postojao je i običaj traženja i spravljanja magijskog bilja.

kostromakupalo

Na dan rođenja Svetog Jovana postojije još jedan interesantan običaj, a vezan je za paganizam na ovim prostorima. Verovatno znate da postoji običaj bacanja venaca niz reku na Ivanjdan. To je “pomagalo” devojkama da nađu budućeg muža. Nekada davno, živeli su brat i sestra blizanciKostroma i Kupalo. Oni su razdvojeni po rođenju. Odrastali su odvojeno, dok oboje nisu stasali za brak. Šetajući se jednog dana rekom, Kostromi je pao venac sa glave  u vodu, a venac je podigao njen brat Kupalo. Ne znajući da su u srodstvu, Kostroma i Kupalo su se venčali, jer je običaj nalagao da onaj momak koji pokupi devojčin venac postane njen muž. Saznavši da su u srodstvu, Kostroma i Kupalo su se udavili, a bogovi su ih, iz sažaljenja, pretvorili u cveće.

O Kupalu ni reči

kupalo5

Ni jedan izvor ne spominje ovo božanstvo. Nema hramova, kipova i poštovaoca njegovog kulta. Ovo božanstvo kao da Sloveni nisu poštovali pre prihvatanja hrišćanstva. U vremenu dvoverja mešao se paganizam sa hrišćanstvom. Tada su nastali mitovi o Rodu i stvaranju sveta, pa se pominju i rodbinske veze među bogovima, kojih nema u izvornoj mitologiji.

Po jednoj teoriji stoji da se za vreme praznika Kupala slavilo žensko božanstvo. Na dan letnjeg solsticija Stari Sloveni su pravili lutku od slame sa svim polnim karakteristikama žene, a ova lutka bila bi potom ritualno uništavana. Najčašće bi lutku Kupala “davili” u vodi ili bi je ritualno spaljivali, a sličan običaj imali su i Kelti. Po ovome, Kupalo bi moglo da bude i žensko božanstvo, to jest Kupala. Ne zna se da li je Kupalo božnstvo ili duh letnjeg solsticija.

O slovenskom običaju ritualnog kupanja govori i Velesova knjiga. Na osnovu nje, stiče se zaključak da su Sloveni mnogo pažnje posvećivali duhovnoj i telesnoj čistoći. Kupalo se može posmatrati i kao simbol slovenske težnje ka duhovnoj čistoći.

Običaji pletenja venaca za Ivanjdan

Ivanjdan je oduvek bio značajan praznik i za njega je bio vezan čitav niz rituala. Veče pred Ivanjdan devojke su brale ivanjsko i petrovsko cveće, pa od tog cveća plele vence koje su  stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive i livade. Prema tumačima običaja, ivanjdanski venci predstavljaju Sunce. Da je ovaj praznik vezan za Sunce i njegovo kretanje svedoči i običaj paljenja ivanjdanskih vatri, koje su letnji pandan badnjačkim vatrama. Veče pred Ivanjdan palile su se lile i noslie oko kuća, zgrada, njiva, torova, pa čak i oko čitavog sela, čime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da prodru zle sile.

I dan danas postoje običaj je bio da se od ivanjskog i petrovskog cveća pravi lutka,  na koju se stavljao venac i koja se puštala niz reku. Tada su se pevale određene pesme. Ivanjsko cveće je žuto ili crveno, a petrovsko plavo. Lutka koja se pravila je simbolizovala Moranu ili Čojčolu. Ovaj običaj je danas vezan za dolazak proleća i kraj zime. Cilj Kupala i Koleda je bio da obezbede plodnost i izobilje u hrani, svako u vom delu godine.  Više o ovome u narednim tekstovima, a sad pesma:

Oj ti naša Morano,
Oj ti naš mili Čojčole!
Plovi, plovi niz vodu
Tamo dalje u more.
Kada budeš u more
Ono crno veliko,
Kaži, kaži Morano
Kaži, kaži Čočojle!
Plivam, plivam mladena,
Plivam, plivam mladena
Iz te zemlje daleke
Gde no biva Kupalo
I sa njime Koledo
Oba brata jednaka.
Svako dobro davala,
Ponajviše varenja,
Svakog smoka bijela.
Mene gone devojke
Što nemaju momčadi,
Silni velji drugova,
Što ne rodi ta zemlja
Muškim plodom porodom.
Već čudi me, ti more,
Pošlji tamo te vojne
Silnog cara Dušana
Što jih vodi za more.
Deve momke želile,
Car jim momke ne dovo,
Već odveo na vojnu.
Ako momke ne dadne,
Sve će deve pomreti,
Višnju bogu žaliti.

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, Tumblr, jonasbendiksen.com info-poster.eu, righon.deviantart.com, epika.org

Ostavite komentar

%d bloggers like this: