Ratnik koji štiti bolesne i nemirne: Sveti Dimitrije donosi zimu i čuva Solun

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski Mirotočivi je bio hrišćanski svetitelj za koga se veruje da je rođem krajem trećeg veka u Solunu. U srednjem veku, sveti Dimitrije je poštovan kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima.

Sveti  Dimitrije bio je sin solunskog vojvode. Dimitrije je posle očeve smrti nasledio zvanje vojvode. Pošto je bio vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo. Živeo je u doba cara Maksimijana i po carevom naređenju, trebalo je da hrišćane goni i sve hrišćanske relikvije uništava. Međutim… Car Maksimilijan je saznao da je Dimitrije, zapravo, hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, preveo u hrišćanstvo. Maksimilijan je naredio da Dimitrije prvo bude zatvoren, a potom da ga izbodu sa devet kopalja, u sred molitve. Tako je i bilo. Telo su mu je bačeno, ali su ga hrišćani tajno sahranili. Iz njegovog tela je poteklo celebno miro i miris bosiljka, čudesan lek koji je izlečio bolesne. Na mestu gde je sveti Dimitrije sahranjen, velikodostojnik Leontije iz Ilirije je izlečen od teške bolesti. U znak zahvalnosti, Leontije je tu podigao je crkvu. Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti svetoga velikomučenika Dimitrija.

Mošti svetog Dimitrija u Solunu

Kasnije, car Justinijan I je hteo da iz Soluna da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali ga je od te namere odvratio glas koji mu je rekao da to ne čini. Tako je zaštitnik grada Soluna ostao u svom gradu. Njegove mošti i danas obilaze vernici, tražeći leka bolestima ili mira nemirima.

Prema narodnom predanju i žitijima svetaca, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zato taj svetac nazvan Mirotočivi.

Zaštitnik Soluna

Solun

Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske. Lečio je bolesne. Rusi ga takođe slave i smatraju pokroviteljem i zaštitnikom Sibira od 1581.

Sačuvana su mnoga predanja ο delima svetog Dimitrija. Navodno, u ratovima je kao vojvoda ubio 99 ljudi, a 100. ubistvo je počinio u miru. To poslednje ubistvo mu nije uzeto kao greh, jer je ubio nekog čoveka koji je trčao za svatovima da urekne mladence. Drugo predanje govori da je zaštitio odbačenu majku od njene dece, pretvorivši sinove i snaje u kamene kipove. U trećem predanju, sveti Dimitrije je pretvorio neku babu u zlatnog goluba, kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom. Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića koji nije hteo ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa je sveti Dimitrije poslao 1.000 miševa koji su mu preko noći uništili bogatstvo.

Crkveni spisi navode da se sveti Dimitrije mnogo puta javljao i spasavao grad Solun od zemljotresa i nesreća. I danas se veruje da je čudotvorna snaga njegovih moštiju izlečila mnogobrojne bolesnike. Veruje se i da pomaže svakome ko prizove njegovo ime.

Visoki Dečani

U srednjovekovnoj Srbiji svetom Dimitriju su posvećeni mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Sveti Dimitrije predstavljen je na freskama srednjevekovnih manastira u redu svetih ratnika koji su propovedali i borili se za hrišćansku veru. Jedna od najlepših predstava Svetog Dimitrija nalazi se na Kosovu i Metohiji, u već pomenutom manastiru Visoki Dečani, čiji su ktitori Stefan Dečanski i car Dušan. Svetitelj je oslikan u ratničkoj opremi sa štitom i šlemom, pored svetog Đorđa.

Običaji na svetog Dimitrija

U Grčkoj je običaj da se na Mitrovdan obavljaju organizovana krštenja, a deca se prilikom krštenja obavezno pomazuju mirom svetog Dimitrija, jer se smatra da će ih štititi.

U srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju, među kojima je i crkva u beogradskoj opštini Novi Beograd. Njegov lik nalazi se od 1388. godine na grbu Sremske Mitrovice gde se, takođe, veoma poštuje ovaj svetitelj. U Srbiji se sveti Dimitrije praznuje i kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan preslava. Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji. Sem Sremske Mitrovice, po svetom Dimitriju nosi ime i Kosovska Mitrovica.

Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, verovalo se da će biti sledeće leto. Mitrovdan predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan zima će biti blaga, sa malo hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila. Ako na ovaj dan bude mraza i padne sneg, takva će biti čitava zima.

Uoči Mitrovdana, kao i uoči Đurđevdana, treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, veruje se da će taj tokom cele godine noćivati po tuđim kućama.

Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana treba da budu završeni svi veliki poslovi, posebno radovi u polju. Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.

Inače, Mitrovdan se praznuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari- čuvari stoke.

Prema narodnom predanju, hajduci su se rastajali na Mitrovdan zbog zimske pauze, a sastajali ponovo na Đurđevdan. Otuda i krilatica „Đurđevdanak, hajdučki sastanak, Mitrovdanak hadučki rastanak“.

S Mitrovdanom počinje zimski period. Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže meso, a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak da ih brani od miševa. Žena na ovaj dan ne diraju vreteno, češljevi i makaze.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bila bezobrazna, jer će, navodno, onda cele godine biti nestašna.

Poslednje pojavljivanje svetog Dimitrija desilo se u Solunu, u hramu u kome su pohranjene njegove mošti, uoči Mitrovdana 1991. godine.

 

Inspiracija: mondo.rs, opanak.net, bktvnews.com

Fotografije: Pixabay, telegraf.rs, pravoslavljepzv.wordpress.com, mitropolija.com, serbia.vavok.net, greece.greekreporter.com, ikonograf.co.rs

 

Оставите одговор