Prvi automobil na ulicama Beograda: Bila jednom jedna “aždaja koja bljuje vatru”!

Kakvo li je to čudo protutnjalo beogradskim ulicama u rano proleće 1903.? Beograđani to čudo još ne vidoše, a beše to prvi automobil koji tog aprila stigao u Beograd. Došao je vozom, pa su otpravnici i radnici na Železnici bili u čudu.

To što su prevozili nisu nikad videli. Bila je to “kočija” koja je, kružila je priča, mogla da se kreće bez konjske zaprege.

“Kočija” bez zaprege

Sreten Kostić

Vozilo marke “neselsdorf” napravljen u češkoj fabrici “Tatra” je bio prvi automobil u Beogradu i Srbiji s početka 20. veka.

Pre bilo kakvog dolaska automobila, trebalo je imati i šofera, jer uz automobil je išao i – on, vozač. A prvi srpski šofer je bio prvenstveno fotograf , pa tek onda vozač Sreten Kostić.

Njega je ponosni vlasnik prvog automobila u Srbiji, Boža Radulović, trgovac i bankar zamolio da promeni zanimanje i posatne njegov lični šofer. Kostić nije ni znao šta mu to dođe, ali je prihvatio promenu poziva. Zašto baš Sreten Kostić? Pa Boža je smatrao da jedino on ima fine i precizne ruke za ovaj otmeni poziv. I tako je Sreta postao prvi srpski vozač.

Prvo obuka, pa tek onda za volan

Sreta Kostić prvo savladao obuku od 45 dana u fabrici “Neselsdorf“. Obuka je podrazumevala upravljanje vozilom i osnove mehanike. Ne zna se kako se zove osoba koja je obučavala našeg Kostića. Zna se da je i on došao u Beograd zajedno sa automobilom. Zapravo, on je prvi srpski auto i pokrenuo, uz Nemanjinu ulicu.

Boža, Sreta i njihovi prijatelji zauzeli preostala mesta sa strane. Masa znatiželjnih Beograđana se okupila oko “kočije koju ne vuku konji“. Zanimalo ih kako će se “kočija” pokrenuti. A onda se, ispred Železničke stanice, začuo jak prasak. Ljudi su se odmah razbežali u panici i strahu!

Aždaja koja bljuje vatru

Tako su vozač i vlasnik sa prijateljima imali neometan put duž Nemanjine ulice, pa kroz Kneza Miloša, odakle su otišli do cilja – Topčidera. Kostić je kasnije zapisao da je prva vožnja je prošla dobro, međutim bilo je i komentara, naravno: “Poneko je razrogačio oči, poneko se prekrstio sluteći da se sreo sa nečastivim“.

Počelo je da se po gradu priča kako “Beogradom ide neka aždaja koja bljuje vatru“.

Cena za automobil – prava sitnica

Prvi srpski automobil je nosio je oznaku “tip B“. Smatra se da je Boža samo lepo živeo od očeve imovine i para i da je auto bio hir razmaženog sinčića. Sve što je tata stvarao, sin je trošio. Automobil je te 1903. koštao 17.000 austrougarskih kruna. To je bilo ekvivalentno kući na sprat u širem centru grada.

Beograđani su ubrzo oguglali na “čudovište” i na buku koju je stvaralo. Ubrzo su stizali drugi automobili, pa nije više bilo jedino “Božino čudo“.

Haos po selima i frka za benzin

Kad se po srpskim selima provozala “aždaja” na četiri točka, e tamo je već znao da nastane haos i ozbiljna pometnja. Stoji zapisano: “Jedan pastir, čuvši huku automobila, pobegao je glavom bez obzira, ostavivši stado ovaca. Prilikom jedne predvečernje vožnje jedna seljanka se toliko uplašila od svetlosti farova da je pred kola stala kao ukopana, vičući i mlatarajući rukama sve dok šofer nije ugasio svetlo“. Sutradan se po selu pričalo, a ostalo je i zapisano: “Prođe aždaja kroz naše selo, svetle joj oči nadaleko i brekće, a cepa sve što joj stane na put!“.

U to vreme je veliki problem bilo – napuniti rezervoar! Benzin se kupovao po apotekama i to u malim bocama i bio je skup. A Sreta je jurišao po apotekama, tražeći ga.

Drži desno!

Ubrzo kako su pristizali drugi automobili, postojala je potreba i za pravilima u saobraćaju. Prvi znak u Beogradu bio je na Avalskom drumu i na njemu je pisalo “Drži desno“.

Svakom bogatstvu se video kraj pa i Božinom. Tri godine pošto je proglašen sa prvog vlasnika četvorotočkaša u Srbiji, Radulović je bankrotirao. Dugo je Boža još pokušavao da se ogrebe o staru slavu, ali sve mu je teže to uspevalo.

Postoji anegdota iz tog vremena kad se Boža zaglavio na uzbrdici u Ulici kneza Miloša, ispred “Londona“, na uglu sa Ulicom kralja Milana. Na njegovu nesreću tu se našao Stevan Sremac. Boža je pokušao da dozove pomoć iz obližnje kafane, a onda je Sremac dobacio: “Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu!“.

Inspiracija – novosti.rs, autoslavia.com, Milić J. Milićević, “Automobil u Srbiji početkom 20. veka, “Godišnjak za društvenu” istoriju, 1999, sveska 2.
“Automobil u Beogradu”, grupa autora.

Fotografije: novosti.rs, telegraf.rs, blic.rs, beobuild.rs,
autoslavia.com, slikenaplatnu.rs, dailymotion.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: