Priče o vampirima: Nastali u Srbiji, svet ih proslavio (RECEPTI) (VIDEO)

Za reč „vampir“ svi će na svetu reći da poreklo vodi iz srpskog jezika. Međutim, Aleksandar Loma, naš filolog koji se bavi istorijom religija i mitologijom je to lepo definisao: Vampir nije srpska reč, već je iz Srbije otišla u svet. Znate li vi priče o vampirima? Naravno da znate, komšije Rumuni su čak o svom istorijskom junaku grofu Vladu Cepešu ili grofu Drakuli koji se uspešno borio protiv Osmanlija i bio u Redu zmaja („drakul“ na rumunskom znači „zmajev sin„) napravili turističku atrakciju od koje decenijama žive. Ako ćemo realno, pre Rumunije, Srbija se oduvek plašila mrtvih koji ne mogu da nađu svoj mir. Ukoliko vas zanima gde se to u Srbiji mogu posetiti vampirska mesta, pročitajte tekst ovde.

Ko je vampir?

Vampir je domaće mitološko biće koje se javlja na Balkanu i u Ukrajini. Ovo biće se hrani krvlju ljudi i životinja. Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Priče o vampirima su zabeležene u mnogim kulturama. Smatra se da reč „vampir“ nije bila česta sve do 18. veka. Tada su uočene neke neobične pojave baš na Balkanu i u istočnoj Evropi. Vampiri su poznati i u okolnim zemljama pod drugim imenima kao na primer vrikolak u Grčkoj i strigoj u Rumuniji. U antičkoj Grčkoj su postojale lamije koje su pile krv. Sve to je dovelo do otkopavanja grobova i zabijanja glogovog kolca leševima za koje se sumnja da se nisu upokojili na propisan način.

Već u 19. veku se pojavila književnost o vampirima. Prvi je o vampirima pisao Džon Polidori, još 1819. Taj moderni vampir je poslužio kao inspiracija za dela  kao što su „Vampir Varni“ i „Drakula„. Roman Džona Polidorija „Vampir“ je bio zasnovan na nedovršenoj priči lorda Bajrona „Deo romana“ koja je objavljena 1819.

Pravi „bum“ je napravio roman „Drakula“ Brema Stokera nastao 1897. Taj roman je upamćen kao vampirski roman koji je doveo do stvaranja moderne predstave o vampirima. Drakula je zasnovan na nekadašnjim mitovima o vukodlacima i sličnim demonima. Uspeh ove knjige je stvorio prepoznatljiv vampirski žanr koji cveta i u 21. veku kroz brojne knjige, filmove, video igre i televizijske emisije.

Sva imena za vampire

Vampir ima i druga imena kao na primer lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće – upir. Iz poslednjeg naziva se može zaključiti poreklo reči vampir. Na staroslovenskom, reč za vatru je – pir, a un označava negaciju. Unpir ili upir je izraz za biće kome vatra ne može ništa, tačnije označava biće koje je osuđeno na to da bude zarobljeno u telu čoveka koji nije spaljen. Naši preci su smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena u ovom svetu i nikad neće naći mir. Zato su svoje mrtve spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali na onaj svet. Međutim, dešavalo se da se telo umrlog ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, pogotovu za vreme ratovanja ili kad su vladale bolesti. To je dovodilo do toga da se nejgovi najbliži počnu žaliti da ih mrtvac posećuje, davi, pije im krv, pa čak i ubija sve dok se njegov leš ne probije glogovim kolcem u predelu srca.

Za uzroke verovanja u vampire postoje objašnjenja. Ljudi nekad nisu znali kako se ponaša leš posle smrti, a već su oduvek verovali da nešto treba obaviti u određeni čas i nikako pre, niti kasnije. U to spada i vreme sahrane, pa su se vampirima smatrali i oni koji su prerano sahranjeni. Vampir je mogao da postane onaj mrtvac preko čijeg groba bi prešla mačka. Postojalo je i verovanje da ako se leš ne spali, njegova duša može ostati zauvek zarobljena u telu i na ovom svetu, a to je dobra uvertira za vampira.

Zamišljanje vampira

Vampir je zamišljen kao čovekoliko biće koje je crveno od krvi. Nije imao mesa, ni kosti, već je ispunjen crvenom pihtijastom masom. Verovalo se da se vampir može ubiti ukoliko mu se ošteti koža. Tada bi pihtijasta masa izcurela iz tela. Vampiri su se često vraćali svojim ženama, čak su imali i decu. Vampiri su mogli da budu i nevidljivi. Ponekad bi se pojavili kao ljudi, psi ili vukovi. Mogli su da prođu i kroz najmanji otvor ili rupu. Ljudi nisu mogli da ih primete, ali ukoliko bi vampir bio u blizini, domaće životinje bi se uznemirile.

Da bi se sprečio napad vampira ljudi su stavljali trnje oko grobova, da bi se vampiri poderali. Ovakva predostrožnost se se javila kad su ljudi sa ovih prostora prešli u hrišćanstvo i prestali da spaljuju mrtve. Ljudi sa ovih prostora su verovali u čudesnu moć glogovog kolca pa je on bio i ostao najefikasnije oruđe u borbi protiv vampira. Profesor Čajkanović je smatrao da je glogovim kolcem leš pričvršćivan za sanduk, a tako bi mu se oštetila koža.

Nekad je stavljano kiselo vino lešu u usta, jer je ono bilo zamena za krv, a tim vinom bi se zadovoljila vampirska potreba za pijenjem krvi.

I ljudi su mogli da postanu vampiri, ukoliko bi čoveka opseo zao duh. Ponegde se smatralo da se za života postaje vampir ako se detetu ne baja kad treba ili ukoliko čovek sklopi ugovor sa demonskim silama. Živi vampiri su takođe nanosili zlo i pili krv, donosili bolesti i bilo ih je teže uništiti. Imena za žive vampire su koldun kod Rusa i prikoljiš kod Vlaha.

I „Dušanov zakonik“ je sadržao zakon o vampirima

Kod naših predaka je postojalo verovanje da čovek ima dušu i telo, koji su tokom života nerazdvojni. Posle smrti, duša se odvaja od tela i odlazi u drugi svet, odnosno svet mrtvih ili Nav. Međutim, odlazak u drugi svet traje, prema predanju i običajima, 40 dana. Za to vreme duša obitava i obilazi dom gde je pokojnik živeo, boravi na mestima gde je pokojnik najčešće boravio. Ukoliko je smrt teška, to znači da se pokonik teško rastaje od svoje duše. Verovalo se da dobri, pošteni i pravični ljudi lakše odlaze na onaj svet. Vampiri su obično postajali zli ljudi, kao i oni koji su se teško rastali od duše. Duša zlih ljudi nije imala pristup drugom svetu, pa bi ostala zarobljena u svetu živih. Takva duša bi se vraćala u telo i leš bi postao vampir. Ukoliko je duša zarobljena, ona je mogla da može uđe u telo i posle isteka 40 dana.

Vampir se pominje u „Nestorovoj hronici„. U „Dušanovom zakoniku“ postoji kazna za one koji iskopavaju vampire, dok je jedan kanon iz sedmog veka predviđao kaznu za spaljivanje vukodlaka. O vukodlacima ću pisati drugom prilikom.

Da su i drugi narodi verovali i bića koja sliče vampirima govori podatak da su u Nemačkoj oni nazivani nahcerer, baoban sit u Škotskoj, điang ši u Kini, kjukecuki u Japanu, jara-ma-iha-hu kod australijskih Aboridžina, asvang na Filipinima, adze i asanbosan u Gani i Obali Slonovače, sukrijant na Karibima, sukujant na Trinidadu i Tobagu… Ova bića ne podrazumevaju samo umrle koji bi se vratili u život kao živi mrtvaci poput vampira, već demone, veštice i natprirodna bića, slična antičkim grčkim lamijama.

Ukoliko vam je ova priča bila interesantna i želite da obeležite dolazak zime koji, prema starom verovanju, nastupa u ovo doba godine (zašto je to tko pročitajte ovde), možete da napravite zanimljive mini pice sa duhovima ili jednu veliku bau bau picu i obradujete mališane i ukućane. Evo recepata kako da to učinite:

Mini pice sa duhovima

Sastojci:

  • 8 parčeta mocarele ili edamera
  • 8 mini hlebova, bageta
  • 250 ml pica sosa
  • 4 crne masline

Priprema:

Pica sos se pravi od paradajz sosa i paradajz paste koje zajedno umutite. Tom sosu dodate alevu papriku, origano i seckani beli luk. Rernu zagrejte na 220 stepeni. Mocarelu ili edamer izrežite u obliku duhova. Masline iseckajte sitno. Hlebčiće namažite pica sosom, pa na njih stavite sir i masline koje su kao oči duhovima. Mini pice se peku deset minuta.

Pica za Noć veštica

Sastojci:

  • testo za picu
  • pica sos
  • paprike
  • masline
  • edamer ili mocarela
  • šunka po izboru

Priprema:

Razvite testo ili kupite gotovo. Testo namažite pica sosom. Zagrejete rernu na 220 stepeni. Paprike izrežite duguljasto. Sir isecite u obliku duhova. Na picu stavite šnitove šunke. Preko šunke stavite sir, kome ste stavili sitno seckane masline kao oči. Ređajte masline i oko maslina stavite izrezane paprike da deluju kao pauci. Pecite picu deset minuta.

Uz zakusku, odlučite se za neki bau bau film. Evo mog predloga:

Ili:

Inspiracija: starisloveni.com, Wikipedia

Fotografije: Pixabay, deskbg.com delish.com, sv.emedemujer.com

 

Оставите одговор