Preteča Svete Petke: Vreme kad je Mokoš prela sudbine ljudi

Boginja Mokoš bila je staroslovenska boginja Majka. Ona koja se brinula o trudnicama, porodiljama, majkama. Vodila je računa o ženama i njihovom zdravlju, kao i o njihovoj deci. Pazila je da im brak bude dobar i da žene valjano obavljaju svoje bračne dužnosti. Brinula je o prediljama i veziljama. Vodila je računa da žene dobro obavljaju svoje domaćinske poslove. Čuvala je ovce i njihova runa.

mokos

Ime Mokoš, prema nekim etimolozima, potiče od reči „mek„, pa je tako Mokoš u tesnoj vezi sa nečim što je mekano. Pošto se Mokoš smatra boginjom pletilja i da je, kao takva, zaštitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev „meko“ odnosi na ovčije runo. Prema drugim etimolozima, njeno ime moguće da potiče od reči  „mokro, zbog čega se povezuje sa Majkom Vlažnom Zemljom. Ovo značenje potiče od jedne od odlika boginje Mokoš. Mokoš je i boginja plodnosti. Ponekad se kiša naziva Mokošino mleko.

Žene sa ovih prostora bacale su kudelju u vodu koja se nazivala „mokrica“ i koja je predstavljala žrtvu boginji Mokoš. Pređa kudelje nije smela da ostane preko noći da je ne bi Mokoš oprela. Pod Mokošin kip su se, svojevremeno, ostavljle makaze, bosiljak i vuna, što je trebalo da zaštiti neostrižene jaganjce. Kao i većina običaja koje danas neosnovano pripisujemo pravoslavlju, mnogi običaji vezani za Mokoš su ostali i danas.

mokos1

Smatra se da je Mokoš imala ulogu sličnu Suđajama. Suđaje su bića koja određuju sudbinu tek rođenog deteta i pojavljuju se treće noći po rođenju bebe (ponegde i sedme ili desete noći). One su određivale ne samo život, već i smrt deteta. Pošto je njena oblast bila vreteno i preslica, smatralo se da se Mokošina uloga širi na ljudsku sudbinu. Ona je ta koja seče niti čovekovog života. Zanimljivo, u Rusiji su se žene koje su se u 16. veku bavile vračanjem nazivale „mokošama“.

Mokoš se veže za Peruna Gromovnika, za suve vrhove i gore i za Velesa i za močvare, doline i svu vodu. Često se Mokoš povezuje sa Vidom, Svarogovom ženom. Vida ili Mokoš je, zajedno sa Svarogom, zaslužna za stvaranje ljudi. Povezuje se sa belom pčelom, slovenskim pretkom. Zato je pčela Mokošina sveta životinja, uz ovcu i zmiju. Njene biljke su lipa, lan i kantarion. Od lipe je nastala prva žena, a nju je, smatra se, stvorila Mokoš. Prema Veselinu Čajkanoviću, koji je pisao o davnašnjoj religiji u Srba, lan je biljka koja se često koristi u vradžbinama, dok je kantarion služio za lečenje ženskih reproduktivnih organa.

mokos5

Kip boginje Mokoš podigao je ruski knez Vladimir 980. brdu iznad Kijeva. Knez Vladimir je porušio kip osam godina kasnije, kada je prihvatio hrišćanstvo. Ipak, nije bilo tako lako iskoreniti običaje, pogotovu ne na Balkanu.

mokos2

Zbog prihvatanja hrišćanstva, Mokoš dobija oblik opasne žene i žene koje se treba bojati. Degradiranjem nekadašnje veoma važne boginje kod Slovena, ona postaje sinonim za razvratnu,  „laku“ i promiskuitetnu ženu. Mokoš postaje neverna, ona koja je prevarila Peruna sa Velesom, a Perun  ju je proterao u podzemlje. Hrišćanstvo je potpuno degradira i Mokoš je najednom nevernica, ona zla i lukava Baba Jaga. Tako je i Veles dolaskom hrišćanstva postao đavo.

Ulogu boginje Mokoš po primanju hrišćanstva preuzela je Sveta Petka ili Paraskeva. Kod Jevreja i hrišćana, Paraskeva znači „priprema„, a Petka je nastala od dana „petak„. U prevodu bi značilo da je „petak dan pripreme pred proslavu subote“ (Šabata). Pošto je petak dan posle četvrtka, koji je od davnina obeležen kao Gromovnikov (Perunov) dan, dolazimo do toga da je dan Svete Petke, nekadašnji dan boginje Mokoš, namerno postavljen tako, kao sećanje na dan Velike Boginje. Sveta Petka takođe ima uticaja na vunu, tkanje i pletenje.

Stpetka

Sveta Petka je zaštitnica žena. Prilikom magijskih rituala, Vlahinje često spominju ovu sveticu i mole joj se za pomoć pri obavljanju magija. Kao što napisah, Mokošin dan je petak, i tog dana žene nisu smele da predu, jer bi ih Mokoš kaznila. Ova bognja se slavila između 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Sveta Petka se slavi 27. oktobra i taj praznik je fiksni, mada to ne bi trebalo da bude, jer je petak pripadao ženskim božanstvima i u drugim mitologijama. Tako se u skandinavskoj mitologij susrećemo sa boginjom Frejom (Friday), a u rimskoj mitologiji sa Venerom (Venerdi/Vendredi).

Kada se slavio Mokošin praznik, prinošene su žrtve u lipovom gaju. Najčešće žrtve su bile biljke i povrće, a postoje naznake da su prinošene i ptice kao žrtve za boginju Mokoš.

 

Fotografije: Tumblr, Wikipedia, wicca.cz, rodnovjerje.com.hr, svitar.si

4 мишљења на „Preteča Svete Petke: Vreme kad je Mokoš prela sudbine ljudi

  1. Nasi pretci koji su slavili svoje rodne bogove , nikada nisu prinosili zrtve a gdje jos k tome krvne zrtve ( ptice ) . A ono sto su prinosili u oganj , nazivali su – trebe -. .
    ( voce , povrce ili ono sto su svojim rukama stvorili ) .

Оставите одговор