Pozdravite baba Martu i budite spremni na “babine jarce” i babine huke: Smejte se, dolazi nam proleće

U davna vremena Nova godina se nije, kao danas, dočekivala u sred zime. Ne. Nova godina je dolazila kad dođe proleće. A proleće je u ovom delu sveta dolazilo s kraja marta. Nego, znate li vi ko je baba Marta?

Stari Rim je slavio mart, nazvan po bogu Marsu, bogu rata, a slavio ga je jer je tad stizalo proleće i počinjao je novi ciklus to jest Nova godina. U astrološkom smislu, u martu Sunce ulazi u znak Ovna kojim opet vlada Mars i počinje proleće. Slična situacija je bila i sa našim precima. I oni su krajem marta i početkom aprila proslavljali proleće. Na blogu Amarilisonline sam pročitala priču o rimskoj boginji Ani Pereni koja nije baš bila tipična boginja, ali je uprvaljala regeneracijom, novim ciklusom života, čišćenjem kako kuće, tako i tela, novim početkom i svime što danas mart predstavlja. Ana dolazi od reči anno što znači godina, a perrena znači obnovljiv, celogodišnji, večan. Oni koji se razumeju u biljke znaju da postoje biljke perene koje ostaju preko cele godine.

Mars, Minerva i Ana Perena

Ana Perena je pravila kolače i poklanjala ih je siromašnima. Međutim, ono što je odvaja od drugih bogova je to što su nju stigle godine i postala je starica. Vrlo duhovita starica. Jednom tako, bog Mars ju je zamolio za pomoć ne bi li zaveo boginju Minervu. Ana Perena mu je rekla da dođe na određeno mesto i, umesto Minerve, ona se pojavila preobučena. Otkrila je Marsu svoju šalu tek kad je počeo da je ljubi. Tako je Ana Perena dobra i darežljiva postala prevrtljiva i šaljiva baba. Baba Marta vlada Mesecom koji je takođe nestalan i prevrtljiv.

Baba Marta je ćudljiva starica i personifikacija marta. Tako ćudljiva i nezgodna postala je onda kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo prvo mesto u kalendaru i pre nje dodao dva meseca. Tada se njeno ponašanje promenilo, pa zna da bude surova i hladna poput boga rata Marsa, po kome mart nosi ime, ali i zna da bude, isto po Marsu, razdragana i da donese divno vreme koje najavljuje proleće. Znalci kažu da njen bes ponekad ima dobre razloge. Jer, ako ona vidi da nema sklada između ljudi i prirode, zna da donese hlano vreme i sneg. Kod slovenskih naroda i dalje se veruje u ćudljivost baba Marte. Nekad, s osvitom marta, muškarci su išli u ratne pohode, pa su im žene plele amajlije u obliku baba Marte ne bi li staricu umilostivili da ne šalje snegove. Taj običaj se danas najviše susreće u Bugarskoj i na jugu Srbije. I danas se u Bugarskoj prvog dana marta poklanjaju vunene lutkice i narukvice nazvane “martenice“.

Martenice za sreću i rodnu godinu

Martenice” se prave od bele i crvene vune. Bela zbog snega koji odlazi, a crvena zbog sunca i lepšreg vremena koje dolazi. A tu ima još verovanja, pa tako bela boja produžava život, a crvena štiti od bolesti. “Martenice” se ukrašavajui novčićima, zmijskim zubima ili perlicama. Veruje se da ako se celog marta nose “martenice” one donese dobru godinu. Zato se ove lutke stavljaju na ulaz u kuću, na kućne ljubimce, vinograde, voćnjake, polja, na domaće životinje… Važi običaj da se prvog marta ne skida osmeh sa lica, a to ostaje i za ceo mart. I lutkice se nose sve dok se ne vide prvi znaci proleća – pupoljci, rode, laste… Ako vidite rodu da stoji u mestu, to je znak da nećete imati nekog napretka, dok lasta u letu donosi uspeh. Sem ovoga navedenog, baba Marta dolazi samo ako je kuća očišćena, pa tako se često krajem februara priređuju velika čišćenja i sređivanja kuća, da se ne bi baba Marta naljutila.

Pižo i Penda se zovu ove dve lutke. Pižo je muška lutka u beloj boji, a Penda je ženska lutka u suknji u crvenoj boji. Slična tradicija postoji u Makedoniji, pojedinim delovima Grčke i u Rumuniji. Lutke se nose na odeći, kod kragne, ili vezane oko zgloba.

Rituali skidanja martenica se razlikuju od kraja do kraja. Danas je rasprostranjen običaj da se odabere jedan dan od 1. do 22. marta, i zavisno od toga kakav je taj dan, takva će biti i cela godina. Ako je dan sunčan, godina će biti uspešna, a ako pada kiša  takva će biti cela godina. Babine huke je period kada se pred kraj marta ili početkom aprila razduvaju hladni vetrovi i padne sneg, što stvara lapavicu.

Sukob Sečka i baba Marte

Postoji jedna priča vezana samo za Srbiju i za vrh Babin zub. Kaže se da je nekada, u okolini Stare planine, živela neka baba Marta koja se neprestano protivila Sečku (februaru). Ne obazirući se što Sečko ima još tri dana vlade, jer su u martu prvih devet dana njegovi, baba Marta se pogodi sa čobanima i istera ovce na ispašu.

Videvši to, Sečko da bi joj se osvetio pusti jak mraz, pa se ovce posmrzavaju, a Gospod osudi babu i ona se smrzne i raspadne, i od nje ostade samo jedan zub, koji se i danas vidi na Staroj planini.

Postoji slična priča za martovski sneg koji je između kiše i snega. U narodu se ta pojava zove “babini jarci“. Bila nekada neka baba po imenu Marta, kojoj je već dosadila zima. Na prve znake lepog vremena, i pored upozorenja drugih čobana, da još rano i da vreme može da se promeni, rešila je ona da istera svoje jarce, koze i ovce u planinu na ispašu. Vreme se začas promenilo, jarčevi su se smrzli i otada padaju kao opomena svima koji u martu misle da je zima prošla. Negde se ovaj sneg zove i “cigančići

 

Fotografije: orfeia.wordpress.com, illuminations2012.wordpress.com, crystalinks.com, wga.hu, puzzles-games.eu, roza-art.com, alekovo.com, turizam.biz, Pixabay.com

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: