Povratak u srednji vek: Golubačka tvrđava otvorila vrata za posetioce (VIDEO)

Prelepa Golubačka tvrđava najzad je otvorila svoja vrata za posetioce. Posle pet godine rekonstrukcije, ona je sad izložbeni prostor gde se može mnogo toga saznati o prošlosti ovog značajnog srednjevekovnog objekta.

Četiri staze u tvrđavi

Staze na tvrđavi su zelena kao najlakša, srednje teške su crvena i plava, dok je nateža crna staza koja vodi do Šešir kule, naviše kule i samo je za fizički spremne osobe.

Ne zna se ko je tvrđavu sagradio i kad. Prvi pisani dokument je povelja iz 1337. koja govori da je tvrđava bila u posedu jednog mađarskog feudalca dve godine ranije, a najstariji arheološki materijali iz nje ne datiraju pre prve polovine 14. veka.

Nikad je niko nije osvojio ratovanjem

Naravno, tvrđava nosi ime po golubovima koji su i danas česti posetioci. Specifičnost kod ove tvrđave je upravo što je bila neosvojiva. Zapravo, uvek su branioci odnosili pobedu. “Osvajana” je isključivo diplomatskim putem, pregovorima. Njeni gospodari su bili i Srbi, i Ugari, i Turci. I legende. Sad se samo mogu čuti prepirke srpskih i mađarskih istoričara koji tvrde da su upravo oni sagradili tvrđavu, ali to su samo nagađanja.

Jedna od živih priča koja i danas opstaje je kad pitate narod u okolini Golupca ko je sagradio Golubačku tvrđavu, oni kažu: “Prokleta Jerina“. Da, Irina Kantakuzin, grčka princeza udata za despota Đurđa Brankovića. Zašto ona? Pa, jer je, kaže narod, gajila golubove i taj svoj hobi je “preselila” na Golubac i tvrđavu.

Irina Kantakuzin je aktivno učestvovala u izgradnji Smederevske tvrđave i, pritom, vlada legenda da je bila vrlo okrutna, jer je narod zbog izgradnje vrlo patio i gladovao. Postoji priča da niko u okolini Smedereva nije jaje prodao godinu dana, jer su jaja su uzimana od seljaka i od njih je pravljena smesa kao malter za izgradnju. Pritom, narod i danas priča da je znala da “radi” i batina.

Kakve veze ima Irina Kantakuzin sa Golubačkom tvrđavom?

Sem Golupčana, na pitanje ko je izgradio tvrđave u Srbiji često će ljudi odgovoriti uparvo – Prokleta Jerina. Ona je ostala je sinonim za izgradnju i tlačenje. Ipak, istina je nešto drugačija. Irina Kantakuzin je živela vek posle prvog pisanog dokumenta o Golubačkoj tvrđavi.

Moj savet je da kad već dođete do Golupca obavezno dođete do pristaništa i tamo sačekate Jovana Kocmanovića i njegov brodić “Peristeron” i otisnete se na avanturu koja se zove “Golubac iz brodića“. Jovan će vam, tokom vožnje, ispričati o tvrđavi i Dunavu i saznaćete mnogo što šta, što, verujem, niste znali. Pogledajte video snimke ispod. Između ostalih priča, Jovan će ispričati o  predanju Feliksa Kanica o tome kako je Golubac dobio ime.

Prema toj priči, Mađari kada su osvajali tvrđavu, i kad su dolazili iz prvaca Golupca njima su se kule činile kao golubovi. Drugu priču koju možete da čujete je o lepoj princezi koja je bila udata sa surovog, osmanskog pašu.

Oni su živeli u Golubačkoj tvrđavi. Međutim, kako to nije bio brak iz ljubavi, već iz interesa, tako je princeza imala svoju ljubav u obližnjem selu i sa njim se sasatjala tajno. To je paša otkrio i kaznio je princezu, zatvorivši je u najvišu kulu na tvrđavi. To je već pomenuta Šešir kula. Ime je dobila po obliku koji podseća na cilindar.  Princeza je tu živela sama, ne videći belog dana, a društvo su joj pravili golubovi koje je hranila.

Jednog dana, paši je dozlogrdilo i došao je do nje da s e nagodi. Izveo je iz tamnice, stavio u čamac i došli su do stene Babakaj. On je tad njoj rekao da se pokaje za preljubu i, ako se pokaje, vratiće se da srećno žive u tvrđavi, a ako ne, ostaće vezana za stenu. Princeza se, naravno, nije pokajala i paša se sam vratio u tvrđavu. Narod je njegov reč tad izgovorenu “Babakaj” protumačio kao “Ženo, pokaj se!“. Stena je po tome dobila ime. Inače, ime “Babakaj” potiče od dve turske reči: baba – otac i kaya – stena.

Manastir Tumane kao još jedan dragulj kraja

U neposrednoj blizini Golupca je i manastir Tumane koji ja nikad ne propuštam da posetim. Tako je bilo i ovog puta. Ako i vas put nanese u Golubac, obiđite i ovaj jedinstevni manastir u koji ljudi dolaze u potrazi za mirom i utehom.

Sve ove priče i još mnogo toga možete da čujete upravo u “Golupcu iz brodića“. Osmislite ovog proleća ili leta jedan vikend i dođite tamo gde je Dunav najlepši!

Fotografije i video: Nataša Ilić

Ostavite komentar

%d bloggers like this: