Ostrog: Manastir od čuda stvoren

Građen u kamenu, nebu pod oblake, sakriven u steni tokom nesigurnih i mračnih godina kada se osmanska sila nadvila kao zloslutni oblak nad malom zemljom, odoelo je nedaćama i opstao, ulivajući veru i spasenje dobronamernicima. Manastir Ostrog na avgustovskom suncu koje prži kamen i rastinje danas pruža utehu i spas putnicima, turistima, domaćinima… Slabima, jakima, vernicima, nevernicima, bolesnima i zdravima… Mladima i starima. Bogatima i siromašnima. Ljudima dobre volje. Jer svi su oni isti pred njim.

ostrog1

Manastir Ostrog nalazi se na okomitnoj steni masiva Ostroška greda, na putu između Nikšića i Danilovgrada. Pripada plemenu Bjelopavlića na čije polje i gleda s visine. Put koji vodi do manastira prepun je krivina i serpentida, ledi krv u žilama ako pogled slučajno zastane. U avgustu je vruće, prevureće, ruke su hladne od straha, grlo suvo, oči unezverene. Molitve same stižu jedna drugu, jer prizori stena pod prozorom ne daju mislima da se opuste, dok strah grči svaki mišić, stvara slike kojih nema i proizvodi zvuke koji se ne čuju.

ostrog2

Najzad, proplanak. Ravno tlo. Tačno ispred Donjeg manastira Ostog, tačnije crkve posvećene Svetoj Trojici. Donji manastir sagrađen je 1820. godine. Sagradio ga je arhimandrit ostroški Josif Pavićević po blagoslovu mitropolita cetinjskog Petra I Petrovića Njegoša. Smatra se da je nedaleko od donjeg manastira postojala crkva posvećena Svetom Đorđu, sagrađena još u doba Milutina Nemanjića. Nekoliko puta su je rušili i spaljivali Turci, a poslednji put je srušena zbog sleganja tla 1895. kada više nije obnovljena. Nalazila se kod manastirskog groblja, gde se sada naziru samo njeni temelji. Do gornjeg manastira ima još dobrog hoda. O tome se ne razmišlja dok se telo još bori za dah. Prvi strah je savladan.

ostrog3

Mnogo autobusa pristiže. Turisti iz Evrope, turisti sa primorja, turisti iz Hrvatske. Lep letnji dan prizivao je mnoge podno Ostroga. A put ka njemu strm je i naporan. Ali valja ga preći, vele oni iskusniji. I kreće se nogu pred nogu. Kamen po kamen. Tek poneko drvo krije hlad. Bez vode se ovuda ne ide. I mora se zastati, jer veranju kao da nema kraja. Ali kažu, niko nije stradao penjući se, ni silazeći. Ljudi kao da dobiju neku nadčovečansku snagu.

ostrog4

A onda se začu molitva. I ukaza se beli manastir, uklesan u steni. Prizor kao na kakvom vašairištu. Ćebad, vreće za spavanje, automati za kafu, sokove, grickalice, prodvnice suvenira, ljudi… Ljudi! Neki će prenoćiti, neki će ostati duže, neki samo tih pola sata ili tek toliko da obave krštenje. U redu se čeka. Da se celivaju mošti svetog Vasilija koji je podigao ovu crkvu. Upokojio se kažu 12. maja 1671, a crkvu je završio 1665. Dve godine kasnije je oslikana. Burna istorija obeležila je postojanje ovog manastira. Spaljivana, na meti razbojnika iz raznih epoha, skrivala je čak i kralja. Napadali su Ostrog Numan paša Ćuprlić, Omer paša Latas i Sulejman paša. Crnogorski kralj Nikola je obnovio manastir 1881. godine. Ipak, veliki požar zahvatio je zdanje 1923. Ali su mošti svetog Vasilija, koji počiva unutar odaja, ostale sačuvane.

ostrog5

Petar II Karađorđević je tu prebegao kad je počeo Drugi svetski rat i u ostroškim odajama ostavio tri relikvije: desnu ruku Svetog Jovana Krstitelja, česticu krsta na kojem je Isus Hrist razapet i ikonu Bogorodice Filermos. Na žalalost, relikvije se više tu ne nalaze. Pronašle su svoj mir u cetinjskom manastiru, to jest u Narodnom muzeju Crne Gore.

ostrog6

Sunce prži kamen. Neki to teško podnose. Priče kažu, kome pred Ostrogom nije dobro, nešto se gadno ogrešio. Ipak, čeka se strpljivo. Nekima vodiči objašnjavaju istorijat manastira i pravila ponašanja. A onda se ničice celivaju mošti u maloj kapeli. U miru se pomoli. Za zdravlje, najpre. Zapale se sveće. Kupe se suveniri. I čekaju čuda.

ostrog7

Isti put vodi u podnožje. Kozje staze vode do Donjeg manastira, a na putu se dolazi i do crkve posvećene svetom Stanku, čobaninu koga su Turci ubili 1712. Tu se čuvaju njegove ruke, koje su do danas ostale netaknute. Zastane se tu, a put vodi dalje u podnožje. Odatle ponovo kroz serpentine, pa na magistralu. Put mora, koje se u avgustu priziva, a vrućina prosto tera na osveženje, ostavljajući sliku Ostroga i taj neobični trenutak mira, reda i tišine duboko u duši.

 

Fotografije: Nataša Ilić/lična arhiva, montesoltravel.me

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: