Novi zakon, stara pravila: Da li se slika polnog organa u inboksu računa ili ne? (EKSPLICITAN SADRŽAJ)

Kažu, stupio na snagu novi zakon.  Nema više uznemiravanja niti seksualnog mobinga. Stvarno? Da se kladimo da to baš u ovoj zemlji Srbijici ne funkcioniše? Naravno da ne funkcioniše! Koliko vas će, ozbiljno vas pitam, da prijavi kada ih neki magarac od muškarca maltretira – od ulice, preko posla i kuće, do kreveta? Ozbiljno? Malo. Vrlo malo. I koliko će stvarno država da odreaguje kada prijava i stigne? „Da li ste dobro čuli, videli, imate li dokaza…?„… A on onda nađe vezu i bude po onoj staroj pojeo vuk magarca. I tako dalje.

Da nije mene, ona komplimenta ne bi dobila!

Ne znam kako da vam kažem, dragi muškarci, ali one izjave što videh na društvenim mrežama parafraziram „da će mnoge da ostanu bez jedinih komentara i potvrda o dobrom izgledu“ više govore o vašem stanju u mozgu i stanju u međunožju i oko međunožja, nego o toj ženi ili ženama kojima ste planirali da udelite „kompliment„. I dalje mislim da većina žena vas, buzdovane, neće prijaviti.

KomentarDa je bolja riba, ja bi to jeb’o“ je kažnjiv. Ali ćete ga čuti. Neke od vas će zgroziti, jer će to izgovoriti neki vama bitan muškarac, neke „neće čuti“ ili stvarno neće čuti. Neke će se nasmejati jer je, bože moj, smešno. Ili zato što nije smešno, ali to tako treba. Koliko vas će prijaviti ovo kao seksulano nasilje? Verbalno seksualno nasilje. Ni jedna.

Hajde da vas podsetim na nešto. Ovo je deo teksta koj i bi svaka od vas, kao mantru, trebalo da drži kod uzglavlja. Počeću kao najgori lajf kouč, ali ne bih znala kako da vam drugačije skrenem pažnju na ozbiljnost situacije. I ne znam šta je još potrebno da se desi da se, kao žene, izborite za svoja prava. Onako pravo, izistinski? Najzad, ko sam ja da pričam o dizanju glasa, kad ni sama nisam uspela da prijavim nasilje kada je na mene fizički nasrnuo muž moje sestre, hoteći da se malo vaspitno-popravno obračuna sa mnom? Ne tražim tapšanje po ramenu, sažaljenje, komentarJao mukice„, niti lažno razumevanje. Znam gde živim. Ovim sam htela da vam stavim do znanja da sam i ja jedna od vas. I znam da nešto treba da se promeni. Duboko, iz korena. Tu promenu moramo mi same da napravimo. Neće to niko umesto nas. Učite na mom primeru kako ne treba. Elem, da krenem.

Uzimala – davala prava

Vi ste žene. To je vaše polno obeležje. To ste po prirodi ili ste to postale. Vi ste žene. Ali pre tog polnog obeležja, vi ste čovek. Čovek kome je, vekovima unazad, neko drušvo, nečiji moralni stavovi i religija, način razmišljanja oduzimao pravo da to bude. A onda, kao, najdenom vam je to pravo dato. Da budete čovek. Zanimljivo.  Ko vam je oduzeo pravo da budete čovek? Čovek. Muškarac. Zanimljivo.  Vekovima ste bile smatrane nižom vrstom. Zabranjeno vam je bilo da pričate, zabranjeno da se pojavljujete, zabranjeno da postojite. Sem u određenim slučajevima. Smatrano je da ne znate ništa, da vam treba staratelj, da je vaše mesto vrlo jasno određeno. Kuća, muž, deca. I to je to. Dosta.

Podsećate me, vi žene, na pripadnike afroameričke populacije u Americi. Ali, sad ja vas pitam: Da li stvarno imate sva prava koja vam, kao čoveku, pripadaju? Odgovorite iskreno, sebi.  Dokle god su sredstva javnog informisanja prepuna tekstova o zlostavljanju žena, batinama koje dobijaju, o mobingu koji trpe zbog bednog novca, o diskriminaciji na razgovorima za posao, o ubijenim ženama koje su života lišili muškarci,  o ženama koje neko seksualno iskorišćava i seksualno maltretira, o predrasudama o ženama, o ženskom obrezivanju, o pokrivanju lica i tela, o kamenovanju, spaljivanju, vešanju… vaša prava podsećaju na prava ugrožene životinjske vrste.

Jer, ko vam je dao prava? A ko vam je prava oduzeo?  Vaša prava, drage žene, su samo vaša i pripadaju vam oduvek. Doduše, neko vas je još u davna vremena postavio na nižu granu i prozvao vas nižim bićem. A zašto? Zato što ste čovek. Isto kao i muškarci. Samo nemate penis, već vaginu. I zato što primate taj isti penis u sebe. I zato što kroz tu vaginu rađate decu. Zato ste niža rasa i zato što je neka religija tako propisala, proglasila vas vešticama, jer svaki mesec krvarite iz te iste vagineDevojčice kad se rode, u pojedinim kulturama bolje da se nisu ni rodile. Sinovima pripada ta plava, božanska boja.

Ravnopravnost i zakoni su mrtva slova na papiru, ravnopravnost i zakoni su u nama

I nema tu ravnopravnosti, drage moje. Nema, jer vam je građa drugačija od muške. I mozak, i pogled na svet. Ovaj svet još nije spreman za ravnopravnosti. Bar u onom najljudskijem smislu. Danas ćete dobiti cvet, poklon, sutra će vas već maltretirati muž zbog patološke ljubomore, loše barene piletine i što  niste spremne da eksperimentišete u krevetu, šef zbog toga što nosite mini skuknju na poslu, koleginica jer ste lepši ili uspešniji od nje. Pitam se samo, koliko će biti prijava? Hoćete li opet da pomislite da vam je nekog žao? A nije vam žao vas? I nije problem to što trpite ili ne trpite, problem trpljenja je u vama. To se zove zona komfora iz koje treba da izađete. Navikle ste na to. Već ste se uhodale da tako funkcionišete. Izlazak iz zone komfora boli, ali to je jedini način da rešite problem. Da ipak postoje svetli primeri i kod nas, pisala sam ovde.

Nego, šta ćemo sa uznemiravanjem na drušvenim mrežama? Pitam sve očeve, sinove, muževe, braću, momke, drugove? Znate li šta vaše lepše polovine proživljavaju? Vaše ćerke, devojke, majke, žene, drugarice? Zašto? Zbog slike! Koja, najzad, i ne mora da bude njihova. Ko će to da kazni? Ko će tom manijaku da napiše kaznu, da ga lupi po ušima, novčaniku ili po onoj raboti što je šalje po inboksima? Tako da, ovaj kolaž što napravih je predani rad Fejsbuk manijaka. Zašto to rade? Odgovor dajte sami.

Pitam vas, da li verujete da postoje ozbiljno bolesni ljudi na društvenim mrežama koji baš ovo rade ženama i devojkama, pa čak i devojčicama – šalju eksplicitne fotke? Zašto? Odgovor i ovde dajte sami.

Ovo što sledi je uznemirujući sadržaj. Takvi sutra mogu vašu decu, prvenstveno ćerke, da spodpadaju i maltretiraju. Jer slanje polnog organa u erekciji putem društvene mreže jeste maltretiranje.

Kolaž je na ovom linku:

https://tandaramandara.tumblr.com

 

P.S. Izvinjavam se na psovkama!

 

Fotografije: Pixaby.com

5 мишљења на „Novi zakon, stara pravila: Da li se slika polnog organa u inboksu računa ili ne? (EKSPLICITAN SADRŽAJ)

Оставите одговор