Neka se jesen zahvali leti: Na Preobraženje menja se i gora i voda, bere se grožđe i lešnici

Preobraženje Gospodnje

Danas se život vremešno menja

Voda i gora

Reke i mora

Oblači masiv oblak na stenja

Zabele sveci

Gospodnjeg Preobraženja

 

Danas će devojke do žena biti

Voda da hladi

Stareće mladi

Sunce će vatru nebu da penje

Danas je sveto

Gospodnje Preobraženje

 

List će u gori padati žuti

Hladneće kiše

Vetrom da diše

Hukom i silom da jesen spazi

Svetac je zasj’o

Gospodnje da preobrazi

 

Neka se danas oglase sveti

Zameni lepotom sve oplodnje

Neka se jesen zahvali leti

Na Preobraženje Gospodnje

 

Pisac ovih stihova je Radomir Vasiljević. Ovako, na prvo čitanje, to ime vam ništa ne znači. Međutim, ako vam napišem da je Radomir Vasiljević autor pesme uz koju svi plaču, a peva je Predrag Cune Gojković i zove se “Janičar“, sve vam je jasno. Ovu pesmu sam dobila na poklon pre 13 godina od autora “Janičara”. Naime, Radomir Vasiljević je čuo da sam ja veliki obožavalac ove njegove pesme i odlučio je da mi pokloni svoju pesmu o Preobraženju. A danas je Preobraženje.

Veliki crkveni praznik Preobraženje Gospodnje obeležava se svakog 19. avgusta. Događaj kada je Isus Hrist postao svetlost je opisan u Jevanđeljima Novog zaveta.

Isus se preobrazio

Prema jevanđelju po Mateji, Isus je treće godine svog propovedanja poveo apostole Jakova, Petra i Jovana na planinu Tavor u Izraelu. Isus se tokom sledeće noći preobrazio pred njima i postao poput svetlosti. Lice mu je sijalo, a haljine su bile toliko bele da su sve osvetlile. Te noći su se apostolima prikazali i proroci Mojsije i Ilija. Čuo se Božiji glas, koji je apostolima rekao da nikad ne gube veru u Boga i Božjeg sina.

Preobraženje pada za vreme Gospojinskog posta koji su uglavnom žene postile. Međutim, na Preobraženje svi poste. Na taj dan se jedu ribe i rakovi, ulovljeni u kod vodenice potočare.

Grožđe ili lešnici

Pošto je avgust i voćni mesec, prvo voće treba sa nekim podeliti. Na Preobraženje se prvi put jelo grožđe. Jelo se grožđe-prvenac, ponegde nazvano “ranka“, koje prvo i zri. U nekim krajevima, rano grožđe se prvo nosi u crkvu.

U Popovom polju kod Trebinja se ne jede grožđe pre nego što se proba “blagosloveno grožđe“. U Visočkoj nahiji tog dana se jede prvo grožđe u crkvi, a u Leskovačkoj Moravi se tada pravi pričest za godinu dana. Na ovaj praznik se obavezno dešavaju i vašari.

U okolini Boljevca, na Preobraženje se beru lešnici koji se preko godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Veruje se da kad taj koga boli uvo pojede te lešnike, da će bol prestati.

U Negotinskoj krajini su domaćini u zoru odlazili u vinograde i iz puške pucali po suncokretima. Navodno, tako se “seme suncokreta raspršivalo po vinogradu“. U boljevačkim selima su cvet suncokreta, tako probušenog kuršumom, čuvali kao lek protiv glavobolje.

U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem novčić oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice, a sve protiv uroka.

U homoljskim selima, na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo rade od svakog ženskog posla“, jer se verovalo da će ih Bog preobraziti da budu vredne. Posle nisu morale ništa da rade.

Preobraženje se uvek se slavi uz vino i ribu. Uvek se na Preobraženje, na kraju liturgije osveštava grožđe. Ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. Preobraženje se u crkvenim bogosluženjima praznuje sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom događaju.

Priroda se menja

S razlogom se ovaj praznik smatra “letnjim Bogojavljanjem”. U narodu postoji verovanje da se na ovaj dan priroda preobražava. Na Preobraženje se preobražava “list u gori i kamen u vodi“, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje. Ako se neko posle Preobraženja kupa u Jasenici, može se desiti da ga ujede zmija.

I kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene.  Ko je tokom leta pocrneo, počinje da se beli. Na Preobraženje se nebo, u gluvo doba noći tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom ispriča, verovalo se, poludeće.

Verovanje kaže da na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan. Nije dobro da se tog dana plače. Ne valja provesti dan u kafani, jer može da pređe u naviku.

Praznik Preobraženje se slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva uvrstila ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to zbog velike pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda 1456.

U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju.

 

Fotografije: Pixabay.com, spc.rs, vestinet.rs, learn.winecoolerdirect.com

2 thoughts on “Neka se jesen zahvali leti: Na Preobraženje menja se i gora i voda, bere se grožđe i lešnici

Ostavite komentar

%d bloggers like this: