Na izletu sa Serbian Adventures: Bajkovite priče dvoraca Vojvodine i ugostiteljska realnost (VIDEO)

Izleti po ravnici znaju da budu ispunjeni bajkovitim pričama i legendama novijeg datuma. U toj ravnoj Vojvodini, kao kontrast, nicali su dvorci i narušavali taj ravni sklad. Baš ti dvorci, u novije vreme, često mame turiste i putnike namernike koji su radi da čuju vide i nauče nešto novo.

U organizaciji Serbian Adventures postoji izlet “Dvorci Vojvodine i čenejski salaši“. Idealna prilika da obiđete najpozantije građevine ravnice koji su nicali dok su zemljom gospodarili Austrougari. Ja povedoh moju ćerku tinejdžerku, koja je većinu stvari prepoznavala iz serije koju prati na TV-u. U okviru ovog izleta posećuju se kaštelEčka” kod Zrenjanina, dvoracFantast” u blizini Bečeja i Novog Bečeja i dvorac Stratimirović-Dunđerski u Kulpinu. Vodič ovog izleta je Andrija koji mnogo zna, ali na odredištima reč prepušta vodičima lokalcima, što je i logično.

Crveni kaštel sav od legendi stvoren

Prvo stajalište je kaštelEčka“. Crveni dvorac o kome sam već pisala, pa ne bih da se ponavljam. Putnici, nas oko 40, okupljaju se u kaštelskom parku i kreće obilazak. Pošto turisti jedva mogu da pohvataju ko je Luka Lazar, osnivač dvorca, Agošton Lazar, grof Esterhazi, svi se zaustavljaju kod kućice gde je onomad odsedao Josip Broz, kao strastveni lovac, jer im je on jedini poznat. Kažu da je ovo lovište lepo opustošio, sa svojim drugarima. Svakako je zanimljiva priča da je Atila Hunski imao ćerku po imenu Ečka i da po njoj ovaj dvorac nosi ime, ali i ona o spahiji koji je imao ćerku mezimicu koja se zaljubila u zabavljača koga su rastrgli psi, a ona se od tuge zatvorila u kulu nedaleko od dvorca. Ipak, grupa je jedva dočekala pauzu za kafu. 🙂

Dvorac nikao iz inata

Drugi dvorac je “Fantast“, nekada samo dvorac, a danas i hotel. Poznat je po Bogdanu Dunđerskom i njegovoj bratanici Lenki, pa je to narodu bilo mnogo zanimljivije, jer prati raznorazne serije sa ovom tematikom. Lakše su povezivali ko je ko, pa su čak znali i priču o Bogdanovom bazenu ispred dvorca gde se, navodno, lepa Lenka kupala u mleku. Ta priča je pre fantazija no istina, ali mašta je dozvoljena na ovakvom mestu. Dvorac je sagrađen 1923. u inat kralju Aleksandru I Karađorđeviću, kao dokaz da Dunđerski nisu ostali bez novca. Dok su se jedni verali po kuli ne bi li posmatrali pogled, drugi su otišli do ergele (inače dvorac nosi ime po Bogdanovom omiljenom konju, prvaku Beogradskog hipodroma pre Drugog svetskog rata, čija se vilica čuva na recepciji ovog dvorca – hotela), tek poneko je pošao za vodičem u kapelu Svetog Đorđa koju je podigao veleposednik, a oslikao Uroš Predić. Na žalost, većina nije čula priču o prijateljstvu veleposednika Bogdana Dunđerskog i slikara Uroša Predića i kako jedna ikona Bogorodice sa Hristom u kapeli nosi lik Mare Dinjaški, dame u koju je Bogdan bio zaljubljen, kao i zašto dva prijatelja nisu sahranjena zajedno, kao što je prvobitno bilo planirano.

Tito spasio nameštaj od krađe

Treći dvorac je po planu dvorac Stratimirović – Dunđerski u Kulpinu. Divna arhitektura i, zapravo, mesto odakle je porodica Dunđerski počela svoje veleposedovanje na vojvođanskim prostorima. Ono što je manje poznato je da je porodica Dunđerski trgovala tepisima i imala svoje fabrike u Bečkereku, Nišu i Jagodini. Bogata porodica bila je akcionar Srpske banke. I o ovom dvorcu sam pisala. Ono što ne videh prošli put je lift za hranu, kojim su se spremnjeni obroci dopremali u trpezariju, krevet Lenke Dunđerski, u kome je koju deceniju kasnije spavao Josip Broz, a koji je dobar deo nameštaja spasio od uništenja, biblioteka čuvene porodice sa sačuvanim originalnim knjigama, kao i pisaći sto koga se pesnik Laza Kostić, ženidbom sa Julijanom Palanački, “odrekao”. U sklopu dvorca je engleski vrt gde raste tisovina i Hristovo drvo 150 godina staro za koje kažu da, kad se zaseče, pušta krv. Priča kazuje da je nekad u dvorac ulazila kobila Fatima, kao atrakcija, jer je znala da pre ulaska u zdanje traži da joj se obrišu kopita. Poljoprivredni muzej je mesto gde se mnogo može saznati o uzgajanju žitarica i povrtarskih kultura na prostoru Vojvodine. Ipak, ostadosmo uskraćeni za jednu bajkovitu, možda za neke i romantičnu priču, koju možete da pročitate kod mene na blogu ovde.

“Kod Brke” na salašu nema bajki

Tinejdžerka i majka joj u čenejskom salašu “Kod Brke”

Ručak za ovu izletišnu grupu priređen je u jednom od čenejskih salaša “Kod Brke” i to je, zapravo, najlošiji utisak ove ture. Odlično zamišljen plan u praksi izgleda malo drugačije. Brka, ili već kako se zove gos’n vlasnik, u ponudi umesto industrijskih ima svoje prirodne pripravke, tačnije sokove, ali ni to nije znao da predstavi kako valja. Tako je gospođi iz grupe doneo bokal soka od zove za koji sam mislila da je voda, sve dok pomenuta gospođa nije zamolila da joj konbar doda još malo ekstrakta, ne bi li osetila zovu. Drugoj gospođi je neiskusni, mladi ugostiteljski radnik doneo otvoreno belo vino nepoznatog prizvođača, bez etikete! Jedino dobro u celoj priči je bila soda voda u sifonima koju ne pamtim kad poslednji put vidoh takvu i u takvoj ambalaži! 🙂 Brka će, očigledno, morati još mnogo da poradi na gostoprimstvu i usluzi, a možda i neće jer kod nas svašta može da prođe kao vredno turističke pažnje i novca.

Ipak, izlet je jedno divno iskustvo, iako se vojvođanske legende ne daju lako pohvatati kada se u sklopu ture nalaze dvorci – muzeji sa raznolikim pričama. Možda deluju nespojivo, a možda i nisu tako nespojive. Neka vas to ne brine, nije loše nešto novo čuti, videti i spoznati novi svet koji nam je i te kako na dohvat ruke.

 

Fotografije: Nataša Ilić

 

2 thoughts on “Na izletu sa Serbian Adventures: Bajkovite priče dvoraca Vojvodine i ugostiteljska realnost (VIDEO)

Ostavite komentar

%d bloggers like this: