Moja fruškogorska priča (blog izazov hotela Park, Ruma): Kako je vino poteklo Sremom

Prvi suton je padao nad Sirmijumom kad se rimski car Prob probudio iz sna. Zapravo, samo je hteo to popodne da odmori, kad su mu se pred očima zarojile slike. Slike koje ni sam nije razumeo, samo je predosećao je da predskazuju dane koji dolaze. Osetio je suvoću usana, peckale su ga, mušice su letele oko njegove glave. Nagnuo je krčag s vinom ne bi li isprao opor ukus. Zagrcnuo se. Slugama naredi da donesu vodu. I još vina.

Trenutak mira Prob je iskoristio da se zagleda u obronke Alme Monsa. Na njima su se sunčevi zraci u zalasku igrali sa listovima vinove loze. Orao krstaš je nadletao planinski venac što nekad bejaše ostrvo Panonskog mora. Školjke koje je Prob pronašao bile su mu u rukama, mazio ih je kao da su figurice kakvog božanstva.

  • Zato vino ovde i uspeva… Jer je zemlja još slana…

Prisetio se sna. Tako živopisnog i stvarnog. Vatra koja gori i spaljuje bogove. Pojavljuje se, kao vatrena ptica, samo jedan plamen, jak poput sunčeve svetlosti. Čuju se glasovi, ljudi nose krstove. Njegova Fruška gora postaje blagorodna zemlja vrednih i marljivih ljudi. Vino teče, bez prestanka. Hodao je po toj zemlji.

Ali, kako bi dotakao koji list vinove loze, ona bi se izmakla. Tek, jedna lozica ga zgrabi, obavi mu se oko vrata i tu se Prob probudi. Srce mu je još tuklo. Primetio je kako se palati približavaju legionari. Znao je šta sledi. Nije imao ni volje, ni želje da se brani. Kriv je. Ipak, setno promrmlja:

  • Dođavola…  

Uze školjke, otpi još jedan gutljaj vina i dade se u skrivanje. Ne zadugo. Nož mu probi utrobu. Jedan, pa drugi. Možda i treći, ne zna. Poteče krv. Zamrači mu vid. Udovi mu obamrše. Školje se rasuše oko njega. Glasovi su bivali sve tiši, a svetlost sve jača.

Piće bogova u Sirmijumu

Samo koju godinu ranije, tog trećeg veka nove ere, Prob se drznuo da u svoj rodni Sirmijum, tačnije petnaestak kilometara dalje, na obroncima Fruške gore zasadi vinovu lozu. Opilo ga piće bogova, a on beše tek običan smrtnik zadojen njime. Strast bi jača od zabrane da se loza sadi van Apeninskog poluostrva, pa se tako Prob oglušio o zabrane i, po cenu života, počeo da uzgaja grožđe. Ono što je do juče bila privilegija patricija, postalo je deo života plebsa. Bila je to tajna, strogo čuvana, brižno gajena.

Vinogradi na obroncima Fruške gore

Probusovi vojnici, kad nisu ratovali, imali su zadatak da sade vinovu lozu. Primio se život u plodnoj sremskoj zemlji. Vino je stiglo u krčage. Ali… Tajna nije ostala tajna, zadugo. Otkud vino u Sirmijumu, pitaše se ostali rimski imperatori? Raskalašne pijanke i bahaćenja mešanjem vina sa vodom i snegom, koji su bili deo svakodnevice bogatih Rimljana, dođoše do Srema.

U osnovi, sađenje vinove loze van Apeninskog poluostrva beše način da se oživi rimska privredaKoreni mnogih sorti grožđa u današnjoj Evropi potiču upravo sa Fruške gore. No, put pakla popločan je dobrim namerama, pa tako je i u ovoj priči. Strogo čuvana tajna o vinu podno Fruške gore je razotkrivena. Rimska vladajuća klasa skovala je zaveru protiv Proba, poštenjačine.  Ah da, “probus” na latinskom jeziku znači “pošten, čestit“.

Dobri bogovi, šta li vam toliko zgreši rimska država da joj otmete takvog vladara?!

Beše godina 282. i vreo jesenji dan. Legionari, umesto da ratuju i uzimaju plen, dobiše zadatak da isušuju močvaru u blizini Sirmijuma. Sunce je pržilo, pomutilo vojnicima pamet, kažu znalci. Oni drugi se, pak, pozivaju na činjenicu da je plan, koji se ticao smaknuća Proba, dobro smišljen.

Sirmijum

Nije mu opasnost bila strana, uvideo ju je na vreme. Prob se, navodno, sklonio u gvozdenu kulu. Nije razjašnjeno o kakvoj je kuli reč – da li je to bila kula za nadgledanje radova u polju ili deo kapije Sirmijuma. Ipak, legionari uđoše u nju i ubiše Proba. Imperator Prob imao je 50 godina i četiri godine imepratorskog “staža“. Nedugo po ubistvu, kad su vojnici uvideli šta su uradili, podigli su na Probovom grobu spomenik na kome je pisalo: “Prob je bio dobričina, pobednik svih varvarskih naroda i tirana“. Tugovalo se širom rimskog carstva. “Dobri bogovi, šta li vam toliko zgreši rimska država da joj otmete takvog vladara?!“.

Iako su vinogradi koji su zasađeni za vreme Probove vladavine uglavnom raskrčeni i uništeni, nešto je opstalo. Od te loze i danas se pravi vino širom Evrope. Zato kad krenete u obilazak fruškogorskih manastira (ne zovu Frušku goru uzalud vojvođanskom Svetom gorom) nađete se na nekoj pešačkoj turi ili na “običnom” izletu, okrepite se čašom vina. Nazdravite. Verujem da i sad pošteni Prob čuva svoje vinograde i raduje se vašem užitku zbog poklona koji vam je darovao.

 

Blog izazov hotela Park, Ruma

 

Fotografije: Nataša Ilić/lična arhiva, Wikipedia, Pixabay, Pinterest, romanemperorsroute.org, rtv.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

 

14 thoughts on “Moja fruškogorska priča (blog izazov hotela Park, Ruma): Kako je vino poteklo Sremom

    1. Hvala Jelena! Drago mi je što misliš tako! <3 Ipak, biće to jedna opasna borba,a ko mene pitaš 😉 I ko god da osvoji, nagrada je otišla u prave ruke! 😀

  1. Tvoje su priče uvek tako dobro istorijski protkane. Imam fotku negde s Probovom bistom… I ta vinska ruta je čarobna, i zanimljivo je proći je celu. Ali malo ljudi zna da je istorija vinove loze upravo usko povezana s Fruškom gorom. ? Sjajno!

  2. Predivna činjenično-fiktivna priča, po mom ukusu. Stari Rim kao inspiracija, odista originalno. Priča je apsolutno van konkurencije ✌ daleko UBER ostalih na ovom konkursu
    Mogla bi da preraste i u roman, odlicno baratas istorijskom gradjom I podlogom a ni mašte ti ne manjka. ?✌

    1. Hvala! ❤ Ipak, toliko su me oblatili i snizili, ponizili čak, govoreči da glasove koje dobijam su odlika kvantiteta, a ne kvaliteta… Jesam pozivala ljude da glasaju, imam dokaz da su i drugi to radili, ali kad su pravila igre tako koncipirana sve je otišlo u pogrešnom pravcu. Žao mi je što sam ovu priču iskoristila za neko nefer takmičenje (dugo sam se razmišljala da li uopšte da učestvujem). Hvala ti još jednom, ja moj blog obožavam i neću prestati da pišem ono što najbolje znam. ?

      1. Razumem te i imas moju potpunu podršku. Ja odavno nisam clan grupe Blogeri i drago mi je da nisam. Ne mogu da budem deo nezdrave klime u kojoj postoje privilegovani clanovi koji sve smeju pa cak i da izmisljaju i prete. To je nedozvoljivo i srozava ionako srozan nivo grupe. Da mogu glasala bih za tebe i reci cu ti da si pobedila iako ne pobedis. Lobiranje je legitimna stvar, uostalom niko nikoga danas ne moze naterati da glasa za nesto sto ne smatra kvalitetnim. Drzi se i ne brini. Pisi dalje fiktivno-cinjenicne price jer to radis na originalan nacin. Fruskogorska prica koju si napisala je, ponovicu, van konkurencije. ✌??

        1. Hvala ti ❤ Naravno da ću nastaviti da pišem, a možda napišem u tekst na temu šta se deševalo kako i zašto ?

          1. U, to bi bilo odlicno. Obelodani sve sto ti se desilo tamo. Imas moju punu podrsku. Drzi se ??? i ja sam sve obelodanila jer ne valja citav taj stres u sebi zadrzati. Boli to, boli nepravda…

    1. Hvala Vam, meni Vaše reči mnogo znače! 🙂 U svaku priču ulažem sebe i svoje znanje, tako da mi pohvale da sam to dobro uradila daju dodatnu potvrdu i motivaciju! <3

Ostavite komentar

%d bloggers like this: