Maratonska bitka, simbol večnosti: Pobeda je ubila glasnika

Možda je ovaj tekst trebalo da objavim dok su trajale Olimpijske igre. Ipak, objavljujem ga danas, jer prema nekim tumačenjima, na današnji dan obeležava se godišnjica značajne bitke Starog sveta, 490. godine pre nove ere. Sigurno ste čuli za bitku na Maratonskom polju. Tada nadmoćnija vojska Persijskog carstva napala je Atinu i Eretriju, jer su pomagale Jonski ustanak protiv Persije. Pravi cilj napada bio je da se osvoji Grčka, a da prognani atinski tiranin Hipije je želeo da se ponovo domogne vlasti u Atini i sruši demokratiju, koja je tek počela da se uzdiže.

S druge strane, persijskom kralju Dariju je Grčka samo smetala. Povod da pokrene vojsku na Atinjane i Eretrijce je bio Jonski ustanak koji je izbio na granicama Persijskog carstva, a to je teritorija današnje Turske. Ta pobuna je ugušena, ali je Darije samo tražio izgovor da napadne Grčku.

300.000 Persijanaca protiv 10.000 Atinjana

Rekonstruisana persijska flota

Početkom avgusta 490. pre nove ere, persijska vojska došla je do grčke obale. Čak 600 persijskih brodova, prema Herodotu, dupke punih vojnicima usidrilo se u Maratonskom zalivu, oko 40 kilometara severno od Atine. Istoričari Plutarh i Pautanije su ocenili da je persijskih vojnika bilo čak 300.000.

atinjani

Čim su čuli da su se Persijanci iskrcali, Atinjani su brže bolje mobilisali sve koje su mogli. Atinjane je vodio Miltijad. Prema antičkim istoričarima, procena je da su se mnogo većoj persijskoj sili Atinjani suprotstavili sa 9.000 vojnika. Njima se pridružilo oko 1.000 vojnika iz susednog grada Plateje. Potpuno neravnopravan raspored snaga. Ipak, ova bitka biće prekretnica u grčko-persijskim ratovima i pokazaće da je i najjača sila pobediva.

Fidipid

Pre nego što će bitka početi, Atinjani su molili Spartu za pomoć. Atinjani šalju najbržeg vojnika Fidipida u Spartu koja je udaljena oko 240 kilometara od Atine. U Sparti je tad bio verski praznik Karneja, tačnije nisu mogli da da ratuju dok ne bude pun mesec. Spartanci su poručili Atinjanima  da pomoć mogu da očekuju tek za deset dana. Fidipid je ponovo pretrčao rastojanje od 240 kilometara da bi Atinjanima doneo loše vesti. Tu postoje dve legende. Jedna je da je na tom putu, dok je trčao kroz planine Tegeje, Fidipida presreo bog Pan, koji je pitao zašto njega Atinjani ne poštuju. Tada mu je Fidipid obećao da će ga, ukoliko im pomogne u bici sa Persijancima, Atinjani poštovati i klanjati mu se. Tako je i bilo. Bog Pan se poojavio u bici i pomogao Atinjanima, a protivnike je naterao da beže u panici. Od tad postoji naziv za takav strah, a to je “panični strah” i “panika“, baš po bogu Panu. Posle bitke, Pan je dobio pećinu na severnoj strani Akropolja gde su mu godišnje polagane žrtve. Ova pećina pronađena je u arheološkim iskopavanjima s kraja 19. veka. Druga legenda kazuje da je atinsku vojsku u bici predvodio duh mitskog heroja Tezeja i da su se Atinjani borili protiv Persijanaca sa svih 12 bogova sa Olimpa.

Ipak, vraćam se na činjenice 🙂 Atinjanski i platejski vojnici su preprečili uzak prolaz u Maratnoskoj ravnici kroz koji su Persijanci morali da prođu da bi stigli do Atine. Persijanci su probali da se brzo provuku kroz uski prolaz, ali taj pokušaj nije bio uspešan. Atinjani su na sve načine izgavali da se obračunaju sa Persijancima na otvorenom polju.

Miltijad

Posle pet dana zatišja, vođa grčkih snaga, Miltijad nagovara drugog vojskovođu Kalimaha da krenu u napad i tako spreče da Persijanci uključe konjicu u bitku. Herodot je zabeležio da su tog 12. avgusta ili 12. septembra, ne zna se sa sigurnošću jer sve zavisi kako se tumači antički kalendar 490. godine pre nove ere grčke snage napale Persijance pretrčavši oko 1.500 metara koji su ih delili od neprijatelja. U prvi mah su Persijanci mislili da su Grci poludeli, pošto je vladalo neopisivo oduševljenje u grčkim redovima.

 

Miltijad je širio liniju vojske, namerno slabeći centar. Tako su malobrojni Grci brzo razbili lako naoružana persijska krila. U centru se persijska vojska još nekako držala. Pošto su krila pala, Atinjani su onda krenulina centar i proterali su Persijance ka moru. Na atinskoj strani poginuo je Kalimah, 192 Atinjanina i 11 Platejanaca. Gubici na persijskoj strani bili su neuporedivo veći – poginulo je 6.400 vojnika i uništeno sedam brodova. Poraženi vojnici su bežali ka brodovima, a neki su se u tom trku udavili u močvarama koje okružuju Maratonsko polje.

Najbrži među vojnicima pronosi vest o pobedi

Fidipidu je ponovo pripala dužnost da otrči do Atine i javi za pobedu. On je bio ionako iscrpljen što od trčanja u Spartu i nazad, a što od same bitke. Očigledno niko za to nije mario. Ipak je pod punom ratnom opremom krenuo na poslednju trku u životu. Istrčao je četrdesetak kilometara do Atine, javio o veličanstvenoj pobedi, a potom izdahnuo.

Nije bilo odustajanja. Persijska flota je pokušala da napadne Atinu s juga, a to su Atinjani većčpredpostavili, pa su usiljenim maršem prešli 40 kilometara od Maratonskog polja do Atine i stali su u odbranu Atine. Kad su Persijanci videli Atinjane da stoje u borbenim redovima pred gradom, odustali su od napada, okrenuli brodove i otplovili kući. Sutradan su stigli Spartanci, ali kasno. Ipak, nije bilo kasno da prisustvuju slavlju zbog veličanstvene pobede Atinjana i Platejanaca.

Još jedna legenda se prepričava. Naime, posle pobede održan je festivalŽrtva Agroteri” u čast boginje Atremide, u Agraju blizu Atine. Narod se pre bitke obavezao da ako pobede da će kao žrtvu svake godine davati onoliko koza koliko Presijanaca pogine u bici. Pošto je broj bio izuzetno veliki, narod je odlučio da žrtvuje 500 koza godišnje, dok se ne ispuni broj. Ksenofon navodi da su u njegovo vreme 90 godina posle bitke, i dalje žrtvovane koze.

Zašto je bitka važna?

Maratonsko polje danas

Da nije bilo pobede na Maratonskom polju, kažu istoričari, ne bi bilo ni pobeda kod Plateje, Salamine i Termopilskog klanca. To je bila prva bitka u kojoj su Grci pobedili Persijance. Posle ove bitke cvetala je Atina i razvila se demokratija.

Spomenik na Maratonskom polju

Na Maratonskom polju postoji stub od mermera visok deset metara i humka za 192 poginula Atinjanina. Tada je bila posbna čast da se vojnici sahrane pored mesta gde je bila bitka. U to vreme je podignuta  statua boginje Atine za čiju izradu je upotrebljen plen izvojevan u bici na Maratonskom polju.

Delfi

Miltijad je u velikom svetilištu na Olimpiji kao žrtvu prineo persijski šlem sa detaljnim zapisima o bici i pobedi Atine. Ovaj šlem izložen je u muzeju Olimpije. U svetilištu u Delfima, postojale su statue i mremerna riznica posvećena Maratonskoj bici. Tako je priča o Maratonskoj bici ušla u legendu.

Spiros Luis

A maraton se zadržao do dana današnjeg. Od 1896.  je deo modernih Olimpijskih igara i prvi pobednik maratona je bio Grk Spiros Luis. A kako drugačije? 🙂

 

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, Youtube, Pixabay.com, ancientgreekbattles.net, wprost.pl, alchetron.com, liveinternet.ru, greece.com, shorthistory.net, patrasevents.gr

 

2 thoughts on “Maratonska bitka, simbol večnosti: Pobeda je ubila glasnika

Ostavite komentar

%d bloggers like this: