Magija u čaši vina: Recept za bermet kao porodična tajna i najbolji portugizer na svetu vinarije „Kiš“

Sremački vinogradi, kažu, daju najbolje vino. To je, naravno, subjektivan osećaj, jer svakom je njegovo vino najbolje. Ipak, ima nešto u tom kraju što daje poseban ukus svakoj kapi vina. Da li je to nekadašnje Panonsko more, da li na to utiče blizina Fruške gore ili neka treća posebna magija, ne bihp znala da ocenim. Dovoljno je da vam kažem da je najbolji portugizer na svetu upravo portugizer iz vinarije “Kiš”.

Istorija vinarije „Kiš“, počinje 1830, iako je prvi vinograd kupljen 1808. godine. Naslednici tvrde da su njihovi pradedovi tada počeli sa uzgojem vinove loze i da proizvodnja nikad nije prekidana.

  • Deda Slavko je oduvek voleo vinograde. Njemu je pripala čast da svake subote upreže konje i sa ocem seda na kola natovarena drvenom bačvom i gumenim crevom kao jedinim pomoćnim alatom za istakanje vina. Put ih je vodio kroz centar, pored crkve i Patrijaršijskog dvora, pa pored močvarnih obala Dunava, preko mosta, do riblje pijace u Novom Sadu. Vino se prodavalo na litre, koje su uz pomoć onog creva pretakali u balone kafedžija i ugostitelja. Imali su oni svoje stalne mušterije iako je tada u Sremskim Karlovcima postojalo čak 500 vinskih podruma na 10.000 stanovnika. Nije postojao dobar domaćin ko nije imao vino. Karlovci se nalaze na 40 paraleli kao i Bordo, tako da nije čudo što su ovde dobravina – priča Predrag Crnković, jedan od naslednika porodične tradicije u vinariji „Kiš“.

Do Drugog svetskog rata, deda Slavko je sve radio sam, a novo vreme i nova pravila su donela i nove obaveze. Tako je izvadio vinograde, sadio je nešto drugo. Ponovo je, kada je to bilo moguće, zasadio dva i po hektara vinograda koje je mogao sam da obrađuje.

  • Tek s početka novog milenijuma, deda Slavko je uspeo da nagovori mene i sestru da se pozabavimo grožđem. Sad svako od nas ima svoje zaduženje. Deda je još devedestih godina po raznim sajmovima dobijao nagrade za kvalitet vina. Mi smo tu tradiciju nastavili.

Prvobitnih tri i po hektara vinograda, koliko je deda Slavko dobio u nasledstvo, stalno se se uvećava i sada na porodičnom imanju ima 11 hektara. Izradila se nova vinarija, proizvodnja se izmestila, a stara postaje prostor za prijem gostiju. Naslednici planiraju da se ozbiljno pozabave vinskim turizmom i da sagrade apartmane i degustacionu salu. Kad u novoj vinariji bude gotov deo za goste, stara će postati Muzej vinogradarstva. U vinariji „Kiš“ ređaju se nagrade i priznanja. Godine 2014. vino rose je osvojilo tiitulu „Najboljeg rosea na Balkanu„. Deda Slavko je napustio ovozemljaske vinograde i zamenio ih onim nebeskim 2015, a unuci su uspešno nastavili poslovanje. U amanet im je ostavio porodični pečat i sve laureate.

Trenutno u vinariji se proizvodi devet vina i to bermet beli i crni, rajnski rizling, polusuvo belo vino, grašac, šardone, merlo, portugizer i roze. Porodična tajna im je recept za bermet. Porodica planira da zasadi nešto malo više od 15 hektara vinograda, jer bi toliko mogli da podnesu da obrađuju. Za sad proizvode 50.000 do 60.000 litara vina godišnje.

Predrag Crnković govori da uvek ima posla u vinogradima i da vinom može da se bavi samo onaj ko je fanatik. Kraj godine kao i sam početak je vreme kad se vino najviše kupuje. Od februara kreće rezidba, a kako dolazi proleće reće izvlačenje loze, zateže se vinograd, vezuju se lukovi. Pred kraj proleća je plevaža, sadi se rod i tad nastupa zelena rezidba. Tokm leta je pretakanje, flaširanje, prskanje i šišanje. Mesec dan pre berbu se bira gožđe. Od godine do godine zavisi koliko će berba da traje.

Sam region je dobar za bele sorte, ali se ovde gaje i crne zbog bermeta koji je i proslavio vinariju „Kiš“. Vinogradi dosežu do Dunava, a ukus kvalitetnog vina sa ovih prostora je nezaboravan.

Оставите одговор