Ljubomoro, kugo 21. veka (VIDEO)

Predstavljam vam novog gosta u “Koferu”! To je mlada blogerka Marija Zeljković marijazeljkovic.com

Odbijam da osećam sve što se smatra normalnim u časopisima i ispraznim pričama uz kafu i cigarete. Odbijam da me glođe gorčina sopstvene uobrazilje. Zašto dozvoliti da sa svakim udahom kroz tvoje pore kiselina nekad slatkog voća počne da prži? Ako je čovek jedino biće koje je blagosloveno prilikom da racionalno rasuđuje, zašto insistira da bude plen uhvaćen u zamku sopstvenih zabluda?

Ljubomora – mentalni rak

Ljubomora nije ništa drugo do mentalni rak koji rapidnom brzinom metastazira. Nezaustavljivo kosi mase nesigurnih, uplašenih duša ili samo lenjih da zastanu i razmisle na tren. Slike u hiljadama glava poput vrtloga haotično kolaju. I samo iznova i iznova dodaju so na raskrvarene brazde po srcu koje ste sami sebi prokopali u amanet.  Zakočite! Žene, prestanite da se trujete mislima o tuđim vlasima kose u prstima vaših izabranika. Muškarci, pocepajte tu imaginarnu posteljinu na kojoj se telo vaše drage pod tuđim rukama znoji. Ućutite već jednom tu maničnu buku svog uma. Ako je vaša ljubav prodana, ako je sve što ste pružili, za šta ste se borili zgaženo, da li ćete i dalje zaslepljeno trčati za monstrumom koji je masakrirao sve najlepše u vama? U mraku ne treba tražiti onog ko je ugasio svetlo, već nekog ko hoće da upali šibicu. A svi vi koji svoje ljubavi gušite bez ikakvog razloga, ne znajući da se sa svojim slabostima izborite,  znajte da ste samo bliži tome da u njihovom srcu upalite mrak u kome ćete zauvek postati nevidljivi.

NESANICA

Svima vama koji odete, hvala vam na tome! Hvala što ste me poštedeli daljih zabluda, što ste me zaštitili od budućih razočarenja i što ste mi srušili snove u temelju umesto onda kad im sazidam krov. I nije bitno koliko zaboli, i u koliko mi se parčića razlome cigle, već koliko ću veću i jaču kuću podići sa nekim ko nije moj zemljotres već moje mirno more. Pogledaj u dubinu sebe i zakorači bliže spoznaji tog kovitlaca zebnji kojima se hraniš. Vidiš li da trčiš u pravcu zemljotresa ili da uzburkavaš svoje mirno more? I jedno i drugo se svodi na isto. Prestani da budeš hrčak koji bezglavo juri po točku koji se nikada ne zaustavlja. Ili spasi sebe iz provalije u koju te drugi navodi ili prestani da guraš onog preko puta ka grotlu vulkana, da bi zatim plakao kad od njega samo ostane okamenjeni grumen lave.

Kad se dva “ja” stope u jedno “mi”

U ljubavi se stapaju dva “ja” u zajedničko “mi“. Sve dok se dopunjuju i dok neguju međusobne različitosti i interese bivaju nepokolebljivi, uzvišeni i svakim danom jači. Kada posesivnost zakuca na vrata i jedno ja proguta drugo, kako i dalje očekuje da postoji mi? Nije ljubav komplikovana, nego su vam glave prepunjene glupostima, a misli lenje da pospreme nered.

Prezirem frazu da bez ljubomore nema ljubavi i da ko se svađa taj se voli. To “pije vodu” onima koji se nikada nisu usudili da stvore nešto drugačije. To je mlak izgovor za sve kojima je lakše da okrive prirodu ljubavi i da se razmeću kao vrsni poznavaoci iste, nego da se pozabave sobom i isprave svoje greške. I ne, ne može postojati raj sa svakim. I ne treba. Ali ko je tebi zabranio da budeš prvi koji će imati tu savršenu ljubav koja je navodno nemoguća? Zašto baš ti ne bi raskrinkao predrasude i skinuo etiketu na kojoj piše da je ljubomora neizbežna? Probaj! Rizikuj! Oslobodi sve nemoći, tuge i panike i diši duboko! Ako sve ode do vraga, neka ide, i isprati to s osmehom, jer takvo ti nije ni trebalo. A ako nastaviš da truješ naokolo sopstvenim iluzijama i strepnjama, da svaku lepu ženu koja priča s tvojim dečkom režeš pogledom jer je Bog takvom stvorio, da u prijatelju svoje devojke vidiš krvoločnu zver koja vreba tvoj plen iza svakog ćoška, nećeš staviti svoje ljubljene u okove, već ćeš postati večni rob sebe samog.

DA UČENJE NE BUDE MUČENJE

I da znaš, jedino ti određuješ granice u životu i biraš put kojim ćeš grabiti za svojim željama. A budi svestan da utabani drum kojim su svi koračali nije nužno lakši. Pođi onim divljim i prvi ostavi svoj trag. Zapamti jedno: da li ćeš pored sebe imati pašče čiji povodac sve jače stežeš iz dana u dan ili cvet kome si pomogao da neometano raširi svoje latice i dozvolio mu da ti ukrasi život odraz je isključivo tvojih odluka.

 

Marija Zeljković marijazeljkovic.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: