Lepa i pametna „psećooka drolja“: Aspasija – žena koja je stvorila Sokrata, postala i ostala večita Periklova požuda

Kad se pomene zlatni vek u doba drevne Atine, svi će se okrenuti Periklu i tome kako je Atina bila na vrhuncu moći. Ipak, to vreme i nije bilo tako zlatno za Atinjanke, koje su svoje živote provodile zatvorene u kući. Žene izbeglice i strankinje su bile još više utučene, prvo jer su bile žene, a onda i time odakle su poticale. Jedna od njih bila je i Aspasija, izbeglica iz Mileta, današnja oblast Ajdin u Turskoj. Uspela je da se uzdigne od svog položaja tako što je imala vezu sa prvim čovekom Atine – Periklom.

Dobro obrazovanje – put ka uspehu

Aspasija je rođena oko 470. godine pre nove ere. O njenom poreklu se malo zna, sem da joj se otac zvao Anksiohije i da je poticala iz dobrostojeće familije koja joj je pružila dobro obrazovanje. Neki istorijski izvori tvrde da je bila ratna zarobljenica, ali se to ubrzo ispostavilo kao netačno. U Atinu je stigla pošto su se grčko-persijski ratovi završili i pšto je nastupilo primirje 451. godine pre nove ere. Navodno, u Atinu je Aspasija došla sa starijom sestrom i sestrinim mužem koji su zbog nepoznatih okolnosti bili prisiljeni da napuste Malu Aziju. Uprkos aristokratskom poreklu i dobrim vezama, je Aspasija nije imala novca i bila je prinuđena da traži posao.

Nažalost, njen dolazak u Atinu podudario se sa talasom migranata koji su dolazili posle rata u Atinu. Perikle je zato uveo drakonske mere da bi osigurao klasnu nadmoć atinskog građanstva. Prava su imalisamo Atinjani sa oba roditelja starosedoca. Svima ostalima prava su bila vrlo ograničena. Svako ko bi se prertvarao da je Atinjanin vrlo lako bi postao rob.

Kakav je bio život Atinjaniki u to zlatno doba? Za razliku od muškaraca, Atinjanke nisu mogle da budu ratnici. Ženske bebe su često ostavljane u brdima, da ih rastrgnu životinje. One kojima se sudbina osmehnula bar toliko da ostanu žive, one nisu dobijale obrazovanje. Te žene su bile zatvorene u kući i učile su da obavljanju samo kućevne poslove. U periodu seksualnog sazrevanja, oko 14. godine, devojčice su udavane za mnogo starije muškarce koji su ispunili vojne obaveze i koji su mogli da se žene.

Kurtizane imale veća prava od žena

Bračni život ondašnjih Atinjanki je bio neka vrsta ropstva. U grčkim domovima važan je bio samo muškarac. Kuće su bile male, a muškarci su uglavnom dane provodili na drugima mestima, u drušvu drugih muškaraca. Trpezarije su u grčkim kućama bile najveće prostorije, gde su muškarci primali goste. Kad su slavili, tu nisu prisustvovale supruge, ćerke i majke. Pozvane su bile samo hetere, tadašnje vrhunske kurtizane. Siromašniji sloj je zvao prostitutke, za zabavu.

Za razliku od prostitutki i većine zakonitih supruga, hetere su bile školovane i otmene. Na vazama su prikazane kao vitke žene sa malim grudima, raskošno odevene, čime su se uočljivo razlikovale od punačkih, jednostavno obučenih grčkih matrona. Atinjanke su mogle da se razvedu samo uz muževljev pristanak. U društvu koje je slavilo poslušne matrone, najviše čemu je žena mogla da teži bio je dobar ugled.

Jedini način za opstanak – da bude hetera

Znajući gde se nalazi, Aspasija je skoristila svoje obrazovanje i očigledno inteligenciju, a po svemu sudeći, i lepotu. Postala je hetera otvorivši svoj bordel. Hetere poput nje su bile nezavisne i plaćale su porez. Neki istoričari tvrde da se verovatno tako u početku izdržavala, postavši hetera, dajući svoje telo u zamenu za vredne poklone i novac. To ju je i odvajalo od većine Atinjanki. Zbog svog ne-atinskog porekla, Aspasija nikad nije mogla da postane zakonita supruga jednog Atinjanina, niti da uživa čak i bedna prava Atinjanki. Počela je da predaje retoriku i filosofiju, ubrzo stekavši takav ugled da je Sokrat tvrdio kako mu je ona bila učiteljica. Neki istoričari tvrde da se verovatno tako u početku izdržavala postavši hetera, dajući svoje telo u zamenu za vredne poklone i novac.

Aspasija je upoznala Perikla oko 440. godine pre nove ere. Imala je oko 25 godina. Perikle se razveo 445. godine pre nove ere, ali je njihova veza počela i pre zvaničnog razvoda i pobudila strasnu ljubav koja je trajala do njegove smrti. Aspasija mu je ranih 440. rodila sina Perikla mlađeg. Nikada se nije udala za Perikla, ali je bila vrlo uvažavana. Zakoni , koje je sam Perikle uveo, osudili su je da živi kao samo njegova konkubina. Pošto bez nje nije mogao da živi, čim se razveo, preselio ju je u svoju kuću. Pre sina sa Aspasijom, Perikle je ima dva sina sa prethodnom ženom.

Perikle nije bio jedini obožavalac Aspasijine magnetske intelektualne i erotske privlačnosti. Kad je otvorila bordel, vodeći umni Atinjani, pre svega naučnici i državnici, okupljali su se tamo da raspravljaju o politici i filosofiji.

Aspasija nije svoje analize ograničavala na državna pitanja. Strogo sokratovsko rasuđivanje primenjivala je na pitanje bračnih odnosa. Smatrala je da ako želite savršenog partnera i sami treba da budete savršen partner. Iako muškarci i žene uzajamnu privrženost izražavaju erotizmom, ključni element privlačnosti jesu vrline.

Konkubina loša za reputaciju

Perikle je veći deo vremena provodio kod kuće da bi bio sa Aspasijom, ali je i predano radio na državnim poslovima i obnovi hramova, razorenih u Grčko-persijskim ratovima. Atinjani su većinom podržavali Periklovu javnu politiku, ali ne i njegov privatni život. Među njima je prednjačio i njegov zakoniti drugi sin Ksantipije. Atinjani su ga optuživali su ga da je suprugu izbacio iz kuće da bi doveo Aspasiju, iako neki istoričari tvrde da se Perikle razveo čak desetak godina pre nego što je upoznao Aspasiju. Gunđali su da Perikle, kao svi drugi muškarci, svoju konkubinu treba da drži podalje od javnosti, ali se Perikle nije mnogo obazirao na te „dobronamerne“ savete.

OD BIBLIJE JE SVE POČELO: PRVA KONKUBINA AGARA ZABELEŽENA U SVETIM SPISIMA

Aspasiju su, bez milosti, klevetali po gradskim trgovima i u političkim okršajima. Komediografi su sami sebe nadmašivali sastavljajući skaradne replike i poredili je sa Targelijom, moćnom Jonjankom, kurtizanom i suprugom koja je imala je 14 muževa, a koja je svoj ogromni uticaj koristila da pomaže neprijatelju u Grčko-persijkim ratovima.

Kad se važan polis Samos pobunio protiv Atine, verbalni napadi na Aspasiju postali su još glasniji i žešći. Iako je Perikle ugušio pobunu, zli jezici su ga optuživali da ga je Aspasija, zbog svog miletskog porekla, ubedila da povede rat protiv Samosa. Satiričar Kratin ismejao je Aspasiju prokleo je kao psećooku drolju.

Sokrat nadživeo učiteljicu samo godinu dana

Pošto je kuga zavladala Atinom 429. godine pre nove ere, od nje su stradala oba Periklova sina i sestra. Ništa nije moglo da uteši atinskog vođu pa čak ni prisustvo omiljene konkubine. Neposredno pred svoju smrt, Perikle je promenio zakone u državi i tako je Periklov sin koga je dobio u odnosu sa Aspasijom imao sva prava kao i Atinjani rođeni u braku od oca i majke Atinjana.

Perikle je umro od kuge u jesen 429. godine pre nove ere. Aspasija je nastavila život sa Lisiklom, Periklovim generalom kome je rodila sina. Lisikle je ubijen 428. godine pre nove ere. Tu se njen uticaj kao žene završava. Nije poznato da li je bila živa kada joj je sin Perikle mlađi ubijen. Mnogi istoričari navode kao godinu njene smrti 400. godinu pre nove ere.  Smatraju da nije bila živa u vreme Sokratovog ubistva 399. godine pre nove ere.

 

 

Inspiracija – „Ljubavnice koje su menjale istoriju“ Elizabet Abot

Fotografije: Wikipedia, sexontologico.com