Kratka istorija afrodizijaka ili kako se gubila glava zbog seksa (RECEPTI)

Nekad davno, ljudi su tražili u prirodi sve što im može poboljšati seksualni život. Pojačanje libida, povećanje želje… Da, tragali su za afrodizjacima. Afrodizijak u najširem smislu znači sve što podstiče na seks, a u užem označava prirodne ili hemijske napitke kojima se pojačava seksualna želja i poboljšava seksualni odnos (jača i dugotrajnija erekcija, pojačano vlaženje, mogućnost višestrukog postizanja orgazma…). Afrodizijak nosi ime nosi po starogrčkoj boginji lepote i ljubavi Afroditi. Civilizacije pre Grčke tražile su kako da poboljšaju seksualni život, pa tako prvi podaci o afrodizijacima idu i do 5.000 godina pre nove ere, u Vavilon. Tamo su se, baš zbog seksa, klopale pločice sa susamom i medom.

Razne kulture i civilizacije imale su specifične afrodizijake i priče vezane za njih. U Indiji su afrodizjaci detaljno opisani u Kamasutri, oko 200 godina pre nove ere. Tamo se mogu naći bizarni saveti kao što je onaj da penis izgrizu mravi u mravinjaku, posle čega će on nateći i kao takav može da vodi ljubav celu noć.

Kad vrapci stradaju zbog seksa

U Staroj Grčkoj su posebnu moć pripisivali vrapcima. Stari Grci su jeli njihov mozak kao afrodizijak, a do 18. veka se u Evropi kuvala afrodizijačka supa od njihovog mesa i kostiju. I danas se u Italiji veruje da muškarcu kod seksualne aktivnosti pomažu jezici ptica pevačica.

Starorimski lekar Galen iz prvog veka nove ere je kao afrodizijak savetovao feferone i paprike, anis i špargle. Smatrao je da hrana koja stvara gasove stvara i erekciju, pa je protiv impotencije na recept prepisivao pasulj i grašak.

Pošto su preci verovali u princip sličnosti, tako su i pravili napitke za seksualnu moć. Na primer, koren mandragore koji liči na ženska bedra bio je lek za žensku neplodnost, a školjke kamenice čije meso liči na ženski polni organ smatrane su idelanim sredstvom za mušku seksualnu moć.

Asteci su avokado nazivali “stablom testisa” zbog specifičnog oblika plodova koji sa grana vise u paru. Njih su koristili za povećanje potencije i plodnost. U Africi i Aziji muškarci su uzimali mleveni rog nosoroga ili mleveni tigrov penis za istu stvar.

Daj da te omirišem

Mošus

Sem hrane, afrodizijački učinak su imali i mirisi životinjskog porekla. To su ambra, koja se dobija iz stomaka kitova i mošus, koji se uzima iz testisa sibirskog jelena. U haremima, ženama su ambru i mošus stavljali u hranu da bi kroz telesne pore taj miris izašao, a on navodno izaziva požudu. Tako je Kazanova ambru stavljao u toplu čokoladu koju je pio pre seksa, a Koko Šanel svoj je parfem No. 5 reklamirala rečenicom: “Parfem nanesite tamo gde želite da vas muškarac poljubi“. Parfemi deluju poput feromona, hemijske supstance koja je odgovorna za privlačnost. Dok smo pod uticajem feromona, osećamo  seksualnu želju, jer nos mozgu šalje signale za uzbuđenje. Afrodizijačko delovanje pripisivalo se i aromi vanile koju u Polineziji oduvek smatraju kao “poziv na ljubav“. Na Mediteranu, na ljubav zove bosiljak, pa bi devojka koja očekuje ljubavnika na prozor stavila teglu bosiljka, a kad bi ljubavnik došao, dočekivala bi ga pošto je po grudima posula prah bosiljka. 

Španska mušica dobra za seks, pogubna za život

Najpoznatiji afrodizijak  je španska mušica, ekstrakt sušenog zelenog insekta iz roda lytta vesicatoria koji živi na području od južne Evrope ka srednjoj Aziji do Sibira. Pošto se španska mušica unese u organizam deluje tako da izaziva slivanje krvi u polne organe koji nateknu i izgledaju kao pri orgazmu. Iako ekstrakt katarid koji postoji u španskoj mušici otrovan, čak ga je koristila porodica Mediči, on se veoma često koristi kao afrodizijak. Sem porodice Mediči, i žena cara Avgusta Livija je špansku mušicu dodavala u piće gostima koji su dolazili na njene orgije. Engleski kralj Henri IV je uzimao špansku mušicu, iako je znao da može da umre od nje. U 17. veku, francuski vrač La Vuazan je mešao prah španske mušice sa sušenim moljcima i krvlju slepog miša za ljubavni napitak koji je krišom stavljao u hranu francuskom kralju Luju XIV da ga ne bi popustila želja za Madam de Monspan. U 18. veku, u Francuskoj je kantarid dobio novi oblik. Napravljene su tablete od njega nazvane po kardinalu Rišeljeu. Markiz de Sad je prostitutkama koje je koristio za orgije davao špansku mušicu u obliku kuglica začinjenih anisom. Prostitutke su umrle, a on je osuđen na smrt zbog trovanja i sodomije. Španska mušica je zabranjena, ali se trgovina njom nastavila.

Bolje je prirodno

Danas, svi znamo za pilule poput vijagre, cijalisa i levitre. Iako su namenjene muškarcima koji u zrelijim godinama gube erekciju, sve više ih koriste i mladi muškarci. Ovi lekovi imaju ograničeno dejstvo, kod nekih ne deluju, skupi su, a imaju i kontraindikacije, posebno kod srčanih bolesnika. Ishod može biti fatalan. Zato se u lečenju impotencije sve više traže prirodne supstance, tačnije hrana i lekovito bilje za dobar seks. Afrodizijačko dejstvo je utvrđeno kod šafrana, korejanskog ženšena i afričkog johimbina. Umreno afrodizjačko dejstvo imaju muskatni orah, karanfilić, beli luk i đumbir.

E sad, pad hormona i kod muškaraca i kod žena je neminovan proces, ali ono što svakako ne smemo da izgubimo iz vida je da sve dolazi iz glave. Baš sam skoro čula da se pre 100 godina nije ni znalo za romantiku. Kao ni za marketing. A onda kombinacija to dvoje je učinila potpunu zbrku u životima. Ako već imate nekog koga volite, iskoristite ove dane da vam bude lepo. Ovo su biljčice i hrana za koje koje utvrđeno da deluju.

 

Šafran lat. Crocus sativus: Naučnici su njegovo dejstvo proučavali na pacovima, ali i na muškarcima koji pate od impotencije. I pokazalo se da ima učinka, a nema nuspojava. Dobro, nije baš kao kad se zguta vijagra, ali bar je prirodno.

Johimbin lat. Pausinystalia yohimbe: Nazivaju ga prirodnom vijagrom, spada u stimulatore centralnog nervnog sistema. Mnoga istraživanja pokazuju da deluje kao afrodizijak, ali ima i nuspojave kao što su napadi panike, otkazivanje bubrega, halucijandije, iznenadne smrti. Gde je granica između dobrog i lošeg dejstva, ne zna se.

Meksička damijana lat. Turnera diffusa: Ova biljka je od davnina deo ljubavnih napitaka. Po snazi je približna johimbinu, ali sa manje nuspojava. Od ove biljke se upotrebljavaju vrhovi lista. Biljka raste u Meksiku, južnoj Kaliforniji i Teksasu. Kod Meksiklanaca se prodaje kao afrodizijak, tonik i diuretik.

Zlatni koren lat. Rhodiola rosea: Ova biljka raste na Arktiku i na sibirskim planinama, a  pomaže kod impotencije kada se konzumira kao čaj ili sa nekim alkoholnim pićem koje ima nizak sadržaj alkohola. Pomaže kod impotencije i kod funkcije prostate.

Maka lat. Lepidium meyenii: Ova lekovita biljka se hiljadama godina uzgaja u Peruanskim Andama, na nadmorskoj visini od četiri do četiri i po hiljade metara. Od ove biljke koristi se prah crvenog korena koji je bogat vitaminima B grupe i aminokiselinama. Navodno, povećava libido, ublažava teskobu i stres, utiče na proizvodnju spermatozoida. Maku su koristile Inke, a Španci su je davali životinjama za plodnost. Maka sadrži materije koje olakšavaju prilagođavanje organizma na razne nepovoljne uslove i dovode telo u hormonalnu ravnotežu. Maka podiže ili smanjuje nivo hormona, štiti srce, vene i arterije, reguliše holesterol.

Ginko lat. Ginkgo biloba: Biljka se od davnih vremena koristi u kineskoj medicini za poboljšanje mikrocirkulacije i protok krvi, učinkovit je i kod problema potencije.

 

Korijander: Ovaj se začin ubrzava cirkulaciju u genitalnom području pa se savetuje ovaj recept: tri grama praha korijandera sa kašikom meda, ostaviti da se rastopi u ustima, pa tako tri puta dnevno.

Školjke kamenice: Ova školjka je najbogatiji izvor cinka, a cink povećava proizvodnju spermatozoida i nivo testosterona. Osim kamenica, cinkom su bogate i teleća jetra, govedina i jagnjetina, a u biljkama cink se nalazi u susamu, bundevinim semenkama i semenkama lubenice.

Kavijar: Afrodizijačko dejstvo ima zbog već pomenutog cinka i zato što je visoko hranjiva namirnica.

Orašasti plodovi: Oni su bogati omega 3 masnim kiselinama, pa povoljno deluju na krvotok i cirkulciju što je dobro za erekciju.

Bundevine semenke: Semenke i nerafinirano hladno ceđeno bundevino ulje deluje blagotvorno na lučenje testosterona jer, pogađate, imaju cink, a koristi se u narodnoj medicini za lečenje, tačnije prevenciju impotencije i bolesti prostate.

Špargle: Imaju mnogo vitamina E koji se naziva i vitamin plodnosti koji je važan za polne hormone, a u narodnoj medicini se koriste za lečenje bolesti mokraćnih puteva i prostate.

Pčelinji proizvodi: Med, propolis, cvetni prah i matični mleč obiluju vitaminima, aminokiselinama i flavonoidima pa se preporučuju za povećanje izdržljivost, bolju cirkulaciju i lečenje i prevenciju kardiovaskularnih bolesti i za dugovečnost. Neki poznati lekari preporuju svim muškarcima posle 50. godine uzimaju 15 grama cvetnog praha na dan, tako što ga pomešaju sa medom u razmeri 1:1 tri puta dnevno. Za problematičnu prostatu preporučuje se sledeće: Svakodnevno konzumiranje 100 do 150 grama meda obogaćenog sa 20 odsto cvetnog praha. Dnevnu dozu treba podeliti u četiri obroka, a mešavina se otopi u toploj vodi i pre jela. Mešavina bolje deluje ako joj dodamo 1 odsto matičnog mleča. Uz to se uzima 30 odsto alkoholni ekstrakt propolisa po 30 do 40 kapi, tri do četiri puta dnevno pre jela, na kocki šećera ili se može dodati u mešavinu meda i cvetnog praha.

Crno vino: Alkohol u malim koliičnama podstiče opuštenost i požudu, a velike količine stvaraju polnu nemoć. Šekspir je za alkohol u seksu rekao: “Budi želju, ali remeti izvršenje“. Crno vino se preporučuje zbog krvotoka i pritiska što dovodi do erekcije.

Tartufi: Oni su afrodizijak koji deluje mirisom, otpuštaju steroide slične feromonima koje mužjaci puštaju za vreme parenja.

Crno grožđe: Polifenoli iz nekih sorti grožđa i  bobičastog voća podstiču erekciju, pomažu kod krvnog pritiska i kardiovaskularnog sistema, što pospešuje erekciju.

Babin zub lat. Tribulus terrestris: Ova samonikla biljka raste na Kavkazu, u Srednjo Aziji i Bugarskoj. Utvrđeno je da povećava proizvodnju LH hormona koji stvara lučenje testosterona. Uzimanjem babinog zuba podiže se nivo testesterona za više od 50 odsto. U Bugarskoj je sprovedeno istraživanje sa 212 muškaraca, koji su posle lečenja babinim zubom imali više sperme sa većim brojem spermatozoida koji su plivali brže i dalje.

Beli luk: Sadrži alicinom koji pojačava cirkulaciju i protok krvi u polnim organima. Da miris ne bi uništio blagotvorno dejstvo, preporučuje se uzimanje kuvanog belog luka.

Govedina: Ona je bogata cinkom i proteinima neophodnim za lučenje testosterona. Osim govedine preporučuju se još i jaja, piletina i kravlji sir. Holestrerol uopšte nije toliko štetan što potvrđuje mesna dijeta. Ukoliko se holesterol uparuje sa hranom sa vrlo malo uglejnjih hidrata, holesterol ne šteti krvi. Naravno uz ovakvu dijetu treba jesti mnogo povrća i treba redovno ići na treninge.

Plava riba i riblje ulje: Optimalna proizvodnja testosterona usko je povezana sa unosom omega 3 masnih kiselina. Mislim da je ovo saznanje dovoljno.

A sad napravie vi vaš dnevni ljubavini meni. Krenimo od doručka.

Rovita jaja i špargle stražari (za četiri osobe)

ukupno vreme: 15 minuta

Sastojci:

  • 1 veza špargli (300 g)
  • 4 jajeta

Priprema: 

Stavite veliki gril tiganj na jaku vatru. Šparglama otkinite drvenaste krajeve, pa ih ravnomerno rasporedite po tiganju i pržite tri do pet minuta, uz povremeno okretanje dok ne omekšaju.

U međuvremenu, u srednju šesrpu stavite jaja, prelijte ih hladnom vodom i stavite na jaku vatru. Pustite da provri, a onda smanjite  vatru na tihu i kuvajte oko tri minuta, da dobijete rovita jaja. Za to vreme, pripremite stalke za jaja – rovita jaja ne mogu da čekaju! Rupičastom kašikom ih pažljivo izvadite iz šerpe i rasporedite na stalke, pa kašičiom nežno kucnite ljusku i odstranite vrh. Poslužite odmah uz grilovane špargle, za umakanje so i biber kao dodatak, po želji i hleb.

Ručak

Skuša u pikantnom sosu od paradajza (za četiri do šest osoba)

ukupno vreme: 20 minuta

Sastojci:

  • 1 srednja glavica crnog luka, očišćena
  • 1 crvena paprika
  • 2 velika paradajza
  • 1 sveža crvena ljuta papričica
  • 1 kašika maslinovog ulja
  • 2 čena belog luka zgnječena
  • 2 grančice majčine dušice (samo listovi)
  • 3 konzerve skuše (tunjevine, lososa) u paradajz sosu
  • so, mleveni biber

Priprema:

Sitno iseckajte crni luk i papriku. Isecite paradajz na kockice i sitno iseckajte ljutu papričicu. Zagrejte tiganj na srednjoj vatripa dodoajte ulje, a potom i seckano povrće, papričicu, beli luk i listove majčine dušice i pržite pet do deset minuta uz povremeno mešanje dok ne omekša. Dodajte skušu (tunjevinu, losos) i sačekajte da se zgreje. Začinite po ukusu i poslužite uz pirinač, testeninu ili hleb i ukusnu zelenu salatu.

Večera

Bolonjeze sos sa taljatelama (za četiri osobe)

ukupno vreme: dva sata i 30 minuta

Sastojci:

  • maslinovo ulje
  • 250 g mlevenog goveđeg mesa
  • 250 g mlevenog svinjskog mesa
  • 1 grančica svežeg ruzmarina
  • 1 glavica crnog luka, oljuštena
  • 1 stabljika celera, očišćena
  • 150 ml crnog vina
  • 1 l goveđeg ili povrtnog bujona
  • 2 kašike paradajz pirea
  • 400 g taljatela
  • so, mleveni biber
  • parmezan

Priprema: 

Zagrejte tri kašike ulja u velikoj šerpi na jakoj vatri. Dodajte sve mleveno meso i pržite pet do deset minuta, uz stalno mešanje i razbijanje grudvica zadnjom stranom kašike, dok blago ne porumeni sa svih strana. Ubacite grančicu ruzmarina da obogatite ukus pa pržite još pet do deset minuta, dok sva tečnost ne ispari, a meso ne dobije tamnozlatnu boju – morate sačekati da dobije tu tamnu notu, jer u tome leži tajna sjajnog bolonjezea.

U međuvremenu, sitno iseckajte crni luk, celer i šargarepu. U šerpu s mesom sipajte vino i čekajte da provri. U to umešajte seckano povrće kuvajte još minut dva da se ukusi potpuno sjedine, pa dodajte paradajz pire. Energično mešajte oko minut, dolijte vruć bujon i krčkajte na laganoj vatri sat i po do dva, do se ne zgusne.

Kada je sos skoro gotov, u velikoj šerpi s posoljenom ključalom vodom skuvajte taljatele, tako da budu al dente. Poslolite i pobiberite sos po ukusu  i odstranite grančicu ruzmarina. Pošto sačuvate malo vode, ocediet testeninu i dodajte je sosu. Ne sklanjajući sa šporeta, mešajte dok ne dobijete glatku smesu. Dodajte malo sačuvane vode, ako je potrebno. Poslužite uz rendani parmezan.

Dodatak

Hleb s belim lukom – na lak način

Zagrejte rernu na 220 stepeni. Krupno iseckajte listove pola veze peršuna, a onda oljuštite i zgnječite četiri velika čena belog luka i pomešajte sa peršunom, 125 g omekšalog maslaca i jačim prstohvatom soli i mlevenog bibera.

Uzmite jedan polupečeni baget i zasecite u razmacima od dva centimetra, vodeći računa da ne dođete nožem do kraja, tako da vekna odozdo ostane kompletna.

Svaki prorez premažie sa malo začinjenog maslaca, a onda umotajte veknu u aluminijumsku foliju i pecite oko deset minuta dok hleb ne upije maslac sa belim lukom koji će se u međuvremenu istopiti.

Otvorite foliju i vratite u rernu na još pet do osam minuta, odnosno dok ne porumeni. Poslužite odmah.

Na kraju, zasladite se medom i orasima i pogledajte neki film koji sam vam preporučila ovde.

 

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, Twitter, Pixabay.com, foodamo.com, yohimbinehcl.com, Youtube.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: