Kod Cvetka: Kafana kao sudbina

Kod nekadašnje „Cvetkove mehane„, kad stane tramvaj, putnici se nađu na kaldrmi staroj koliko i ostaci nekadašnje kafane „Vračarsko polje„. Kraj koji je nekada bio daleka periferija glavnog grada, danas to više nije. Pijaca, trafike, radnje, bazari, menjačnice i svi su na istom mestu, načičkani. Nekada su polja i njive počinjali kojih pola kilometra dalje od kafane, a danas… Tu stoji građevina koja je prvobitno nosila ime kafane „Vračarsko polje„, potom „Smederevo„, a sad je kladionica sa bilijar-salom. Istom džadom, duž stare kaldrme, gotovo je neprimetna kapija broja 356.  Tu živi porodica zadužbinara nekadašnjeg ugostitelja Cvetka Jovanovića, po kojem ceo kraj nosi ime – „Kod Cvetka„.

N_CucpTlaRWk7X3yuRQI5EBM0ZT3ECPpjhgTLADdb6

  • Deda Cvetko je kao mlad iz mesta Labunica kod Struge, 15 kilometara od Ohridskog jezera, došao u Beograd s kraja 19. veka. To je tada bila Stara Srbija, a danas je Makedonija. Došao je da prodaje semenke, a onda je kod današnjeg Pravnog fakulteta otvorio piljarnicu, kad je nakupio malo novca. Onda je kupio zemljište i na tom mestu je sagradio han. Tu je podigao štale za konje i volove za one koji su prolazili Smederevskim putem. Tada je nastala kafana, ondašnja „Cvetkova mehana – počinje kazivanje Dobrica Petrović, naslednik ugostitelja i dobrotvora Cvetka.

U priči mu pomažu brat Jordan i Jordanov unuk Nikola koji žive na zemljištu čuvenog pretka. Oni su doneli testament, fotografije, povelje… I ikonu Presvete Bogorodice rađenu u Bolonji pre oko 150 godina.

Cvetko Jovanović rođen je 1862. godine. Imao je četvoro dece od  kojih nijedno nije poživelo, pa je nasledstvo pripalo Tanasiju, Cvetkovom bratu od strica. Smatra se da je kafana sagrađena 1902. godine. Na fotografiji iz vremena Balkanskih ratova pored mehane „Vračarsko polje„, kako joj je pravo ime, stoji uslikana srpska vojska. I Jordan i Dobrica se dobro sećaju deda Cvetka. On je umro kad su njih dvojica imali devet, odnosno deset godina. U kafanu su dolazili mnogo puta. Tamo gde je danas „Cvetkov bazar“ bila je bašta kafane. Na zidu kafane stajala je slika Marka Kraljevića i tekst: „Vino pije Kraljeviću Marko, pola pije, pola Šarcu daje. Čule su se reči starogradskih pesama, a ponekad su muzičari donosili gitarehavajke„. Da bi imao bolji promet, deda Cvetko je sproveo struju do tog dela grada i postavio šine za čuveni tramvaj „šesticu“.

  • Cvetkovo imanje se prostire do Doma zdravlja Zvezdara. Iza kafane bila je Cvetkova kuća gde mi sad živimo. Bile su tu nekada i štale, pekara, smeštaj za poslugu… Danas tu žive ljudi, a šupe služe da izbeglice koje prodaju pored pijace sklanjaju robu – kaže Jordan Petrović, ugostiteljski radnik u penziji.

I kralj Aleksandar II Karađorđević je prenoćio u „Cvetkovoj mehani„, tačnije u kući 1933. godine. Cvetko je bio veliki dobrotvor i nosilac Ordena petog reda Svetog Save zbog izgradnje naselja „Kralj Aleksandar„. Postojao je i fond koji je nosio ime po njemu i njegovoj  ženi Stefani. Iz fonda se svake godine odvajao novac za siromašne, decu, obdaništa, studente, crkve, sveštenike, ali i njegovu porodicu. Dobio je ulicu koja više ne nosi njegovo ime. To je ulica Slobodanke – Danke Savić.

Čukununuk Nikola ima sve povelje, spise i fotografije. Čak i pasoš deda Cvetka. Testament je danas u vlasništvu Petrovića. Nikola nam je pokazao planove kafane, planove zemljišta. Među njima su povelje Srpskog kafanskog društva i mnoga druga priznanja. U testamentu je stajalo koliko novca je godišnje odlazilo na sve dažbine. U Cvetkovom vlasništvu bila je i pijaca na kojoj je Jordan kao dečkić naplaćivao zakupninu tezgi.

Cvetkova mehana
  • Naše imanje su nacionalizovali 1948. godine i morali smo da ga kasnije otkupimo od opštine da bismo mogli da živimo. Sve drugo je pripalo opštini koja je posle delila kuće i staje kako je kome želela. Opštini je pripalo i 26 placeva u Malom Mokrom Lugu, koji su bili Cvetkovi. Te 1948. Ministarstvu prosvete je dodeljena sva Cvetkova zadužbina. Cvetko je bio veliki donator crkve Pokrova presvete Bogorodice kada su mu deca pomrla – objašnjava Nikola Petrović.

Potomci Jordan i Dobrica su ugostitelji. Jordan je bio generalni direktor gostione „Stari Đeram„, a radio je i širom nekadašnje Jugoslavije, dok je Dobrica radio kao upravnik kafaneDrvar„. Nikola je, za sada, student geografije. Kako nam je rekao, i njemu je želja da se bavi ugostiteljstvom, da povrati Cvetkovu kafanu. Kafana je, za njih, sudbina.

Kako stoji u Cvetkovom testamentu, sa zemljištem ništa ne sme da se čini bez znanja i odobravanja njegovih potomaka. Takođe, ni fond koji je Cvetko osnovao nije smeo da se „dira“. Ipak, potomci se nadaju skorašnjem vraćanju imovine. Na pitanje da li današnji vlasnici kafane znaju da su oni pravi vlasnici, Jordan i Dobrica odgovaraju:

  • Znaju! Ali mi u kafanu više nismo ušli…

Zahtev za vraćanje imovine predat je opštini Zvezdara. Porodica Petrović nada se pozitivnom rešenju o vraćanju imanja koje im pripada – pa da otvore vrata „Cvetkove mehane„.

 

 

Fotografije: bp.blogspot.com i Politika (foto: Darko Ćirkov) crystalshipghosts.blogspot.rs, skyscrapercity.com, beogradska.blog.rs

 

2 мишљења на „Kod Cvetka: Kafana kao sudbina

  1. Да ли је враћена имовина на крају? Лепа прича,готово заборављена тема,животна и поучна…судбина људска.

Оставите одговор