Kazani vas jedva čekaju: Za zimnicu je dovoljno malo volje, nešto namirnica i vredne ruke (RECEPTI)

Dragi moji, došlo je vreme da se polako opraštamo sa letom. Tempereture nam to ne pokazuju, međutim dani su uveliko kraći i ono što sledi su kiše, a nešto kasnije i snegovi. Pa valja se dobro pripremiti za ono što dolazi. Nebrojeno puta do sad sam vam davala recepte za zimicu, a sad, sem recepata sleduju i saveti koje valja primeniti ako ovog kraja leta i početka jeseni planirate da spremate zalihe za zimu. Polako, ali sigurno na trpezi nam se nalaze paprike, paradajz, šljive, kajsije, ali i druge blagodeti kraja leta. Zimnicom koju pripremimo danas, hranićemo organizam vitaminima tokom zime, to vam je valjda jasno.

Ukoliko imate porodicu na selu, znate kakva je to radost i veselje kad krene spremanje zimnice. Tu svi pomažu, tu svi rade, a svi se i druže. Bogatstvo koje se ne kupuje novcem. Nadam se da niste među onim “last minute ” turistima koji su u “bratsku nam zemlju” Grčku  uneli kilograme i koligrame paprika za pečenje da ne bi trošili struju kod kuće. 😀

Oduvek je spremanje zimnice bila posebna kulinarska veština u kojoj se svaka domaćica bukvalno takmičila sa drugim domaćicama kako u krugu porodice, tako i u susedstvu. Znate ono – čija je zimnica bolja? Ko zna tajni sastojak? Čija će paprika biti najukusnija? O tome se brinulo kao da se brani čast grba, krune, regije, sela i porodice koja sprema zimnicu. Slatko koje se spremalo od šumskog voća bilo je prava poslastica i nikome se nije otkrivao recept. Zimnici su domaćice dodavale začine poput vlašca, mirođije, bibera u zrnu, belog luka i korijandera da bi to njihovo umetničko delo imalo poseban ukus i doživljaj.

Da ne žavaćem istu priču kako su naše bake i prabake to znale da rade neprikosnoveno. Naravno. I tad je i voće i povrće bilo drugačije nego što je danas. Ipak, hajde da se saživimo sa vremenom, pa možda i mi postanemo dobri domaćini i domaćice. Prvo da dobro zasučemo rukave, šta kažete? Ovog puta se pridržavam pravila onih koji to bolje znaju. 😉

Sve treba da je čisto

Prvo i najvažnije pravilo da bi vam zimnica uspela iz prve je da je sve čisto. Od posuđa, povrća i voća. Namirnice treba da su kvalitetne, ali to znate i sami. Tamo gde odlažete zimicu treba da je suvo, osunčano i da ima dovoljno svežeg vazduha (najbolje da vam zimnica stoji na promaji). Uz kvalitetno povrće, treba da koriste i kvalitetno sirće (na primer, vinsko sirće ili domaće sirće, koja se upotrebljavalo kao zamena za limunov sok), kvalitetnu so (po mogućstvu, morsku) i da dobro zatvorite proizvod koji spakujete u tegle.

Merenje bez vage

  • 1 kašika ulja – 10 grama
  • 1 kašika soli – 15 grama
  • 1 kašika šećera – 15 grama
  • 1 kašika sirćeta – 20 grama
  • 1 kašičica soli – 5 grama
  • 1 kašičica šećera – 5 grama
  • 1 kašičica ulja –  3 grama
  • 1 kašičica sirćeta – 6 grama

Stavljanje namirnica u staklene boce ili tegle

Namirnice se uvek presipaju vruće tako da i boce ili tegle treba da budu tople. Zagrejte ih i držite na zagrejanoj kuhinjskoj krpi i tokom punjenja. Prvo u njih stavite jednu kašiku zimnice, sačekajte da se boca ili tegla još više zagreje, pa onda nastavite da punite, malo po malo. Ne nalivajte boce ili tegle do kraja, neka ostane bar dva centimetra do vrha.

Čuvanje boca ili tegli

Boce ili tegle čuvajte na tamnom, suvom i prohladnom mestu. Na suvom mestu se ne stvara buđ, na hladnom se ne suši, a na tamnom mestu zimnica ne gubi boju. Povremeno kontrolišite zimnicu da bi na vreme otkrili prve znake da se zimnica kvari. Kad uzimate namirnice iz boce ili tegle, koristite drvene ili plastične kašike ili viljuške.

Sezona namirnica

Jun – ovo je mesec za pripremanje trešanja, jagoda, višanja, raznih vrsta kajsija, zelenih oraha, ribizla, ranih vrsta šljiva, karfiola, šargarepe, graška.

Jul – ovo je mesec kajsija, ribizli, malina, ogrozda, breskvi, šljiva, kruški, zelenih oraha, karfiola, graška, boranije, šargarepe, peršuna, tikvica.

Avgust – je vreme kad se sprema zimnica od borovnica, malina, ogrozda, breskvi, dinja, dunja, jabuka, grožđa, kupina, smokava, šljiva, bundeva, pečuraka, krastavaca, paprike, paradajza, boranije, šargarepe, patlidžana, tikvica…

Septembar – tada su zrele breskve, dinje, dunje, jabuke, kruške, grožđe, kupine, šljive, bundeve, dunje, gljive, krastavci, paprike, paradajz, boranija, šargarepa, patlidžan, tikvice...

Oktobar – je idelan za dinje, dunje, grožđe, jabuke, kestenje, kruške, kupine, lubenice, paprike, paradajz, patlidžan, kupus, bundeve

Novembar – tad nije kasno za kestenje, južno voće i kupus.

Koliko zimnice treba spremiti?

Ni iskusnim domaćicama nije lako da odrede koliko zimnice treba da pripreme. Ako naprave više, baciće se. Ako naprave manje, opet nije dobro, jer neće biti dovoljno do kraja zime. Donosim vam koliko vam je zimnice potrebno za prosečnu četvoročlanu porodicu, u periodu od novembra do aprila.

Marmelada ili džem – 36 kilograma (devet kilograma po osobi)

Kompot – 40 litara (u novembru i decembru jednom nedeljno po jedan litar za svakog od četiri člana porodice, a od januara do aprila po dva litra nedeljno)

Voćni sokovi – oko 45 litara

Kiseli krastavci i paprika – 15,5 kilogram (dva puta nedeljno po 80 grama po osobi)

Kiseli kupus – 48 kilograma (dva puta nedeljno kao glavno jelo i jednom kao salata ili dodatak jelima, što po osobi iznosi pola kilograma nedeljno)

Sveže ili smrznuto povrće – 108 kilograma (tu spadaju boranija, grašak, šargarepa, celer, karfiol, spanać i cvekla, po 15o grama dnevno po osobi)

Krompir – 72 kilograma (tri puta nedeljno, 250 grama po osobi)

Pasulj – šest kilograma (jednom nedeljno, po 250 grama za celu porodicu)

Luk – 24 kilograma (po kilogram nedeljno, za celu porodicu)

Jabuka – 30 do 40 kilograma

Pošto sam vam otkrila skoro sve tajne dobre zimnice red je da vam dam i pokoji recept za zimicu.

Bećar paprikaš u tegli

Sastojci:

  • 10 kg paprikeslonovo uvo
  • 10 kašika soli
  • 1 l ulja
  • 1 mala kašičica sirćetne esencije
  • 2 kg plavog patlidžana
  • 1 kesica konzervansa

Priprema:

Paprike i patlidžan obristi suvom krpom, pa ih ispeći sa svih strana. Stavljati ih veću šerpu sa poklopcem da se lakše ljušte. Kad se ohlade, oljuštiti ih od semenki i staviti u jedan čist džak od krompira i okačiti ga da se paprika iscedi. Posle dva do tri sata, kad se paprika iscedila, samleti je na mašini za meso. U šerpu sipati ulje, pa dodati papriku.

Pržiti ajvar na jačoj vatri uz stalno mešanje. Dodati so po ukusu, sirćetnu esenciju i na kraju konzervans. Vruću smesu sipati u tegle i dobro zatvoriti metalnim čepom.

Bećar paprikaš dodajte pečenom mesu nekih desetak minuta pred kraj pečenja. Odličan je i kao bezmesna varijanta uz krompir, pirinač

Marmelada od šipka

Sastojci:

  • 8 kg šipaka
  • 3,5 kg šećera

Priprema:

Očistiti šipurke i lepo ih oprati, pa ih staviti u šerpu i naliti vodom, tako da voda bude za prst iznad šipuraka. Zatim, staviti šipurke da se kuvaju dok ne omekšaju, toliko da se mogu pasirati. Kada su šipurci kuvani, ispasirati ih i dodati vodu u kojoj su se kuvali. Sve to, kroz gustu gazu dobro iscediti u čist sud, pa dodati kilogram šećera na kilogram te kaše od šipka i staviti da se kuva. Sve vreme kuvanja mešati.

Kada se postigne određena gustina, marmelada je kuvana. Tada sipati toplu marmeladu u zagrejane tegle i staviti u rernu zagrejanu na 100 stepeni da stoji na jedan sat.

 

 

Inspiracija – lovelymedjimurje.com

Fotografije: Pixabay.com, Pinterest

4 thoughts on “Kazani vas jedva čekaju: Za zimnicu je dovoljno malo volje, nešto namirnica i vredne ruke (RECEPTI)

Ostavite komentar

%d bloggers like this: