„Romantikom“ u romantiku: Karlovački bal u slavu grožđa (RECEPT)

Svakog oktobra, znaju Sremci, već godinama unazad u slavu grožđa i vina u centru Sremskih Karlovaca dešava se Grožđebal, tri dana (i noći) slavlja uz muziku i pesmu. Ni ovaj oktobar nije izuzetak. U to su se uverili i njihovi gosti, koji su se do Sremskih Karlovaca provozali vozom „Romantika„. Bilo je to jedno putovanje u prošlost, uživanje u vinu, gurmanlucima i dobroj muzici.

Putovanje kroz vreme

„Romantika“ je prava atrakcija. Ovaj voz sastavljen je od starih vagona koji su nekada obitavali u „Jugoslovenskoj železnici„, a vuče ih lokomotiva iz 1944. godine. I restoran u vozu je kao iz prve polovine prošlog veka. Stari stolovi, hoklice, duž celog su vagona. Ima tri klase, pa tako oni iz prve sedeće na udobnim sedištima, a oni drugi, pak, na drvenim klupama. U avanturu „Romantikom“ krenuli su i španski turisti kojima se ovo putovanje do Sremskih Karlovaca učinilo veoma zanimljivo.

Voz putuje dva sata do Sremskih Karlovaca“. Ide sporo da bi putnici više uživali u vožnji do malog grada. Romantičan i ušuškan gradić na obali Dunava je veoma miran sve dok se gosti ne sjate početkom oktobra, da se provesele uz vino iz ovog kraja. Jer, tada Karlovci postanu pravi mali vašar vina i proizvoda od vina. Na stotine tezgi duž glavnog šetališta smeste se tad u Karlovce i napune se đakonijama od grožđa i samim grožđem. Ima tu svašta – lepo dekorisane flaše koje su više ukrasne nego konzumne, burići sa vinom i rakijom, liciderska srca, unučići, voće… U ovom kraju, gotovo svaka porodica ima svoj vinograd i podrum vina.

• Probajte, uzmite… Evo, ovaj bermet je odličan! – nudi prolaznike mlada prodavačica kod štanda vinarije „Došen„.

Pada cenkanje za grožđe i poneku rakiju. Pa dobro, ovo je idealna prilika da se nešto zaradi, pravdaju se trgovci. Kako dan odmiče, tako sve više ljudi pristiže u Karlovce. Noć je ipak vreme kada će biti najviše ljudi i kada na bini u centru grada počinje koncert.

• Samo nam dajte vina i sve je u redu – kaže grupa pristiglih Slovenaca. Verujem im. Mali broj njih će videti sve lepote malog sremskog mesta.

Vino i med

Da je ceo ovaj kraj dobar za gajenje grožđa, znali su i Rimljani čija se utvrđenja još mogu naći podno kuća u Karlovcima. Zato su na mapi puteva vina Sremski Karlovci ubeleženi crvenim slovima. Sem grožđa, kraj je poznat i po odličnom medu, a pionir pčelarstva je Jovan Živanović. On je svojim naslednicima ostavio muzej meda koji i dan danas obilaze turisti. I to, uglavnom, u vreme Grožđenbala. Degustacija kako meda, tako i kvalitetnog vina obezbeđena je za svakog ko svrati na ovo lepo imanje. Vino se čuva u starom podrumu, u koji se do skora ulazilo samo sa svećom. Ipak, putnici namernici sede u gostionici porodice Živanović i imaju priliku da probaju šardone (chardonnay), merlo (merlot), probus, frankovku, bermet, rizling (reisling)… A za kraj stiže med! Livadski, bagremov, cvetni… Koji god gosti požele.

Kada se ogladni, posle obilaska i istorijskih priča, Karlovci nude specijalitet – riblji paprikaš sa rezancima. Pikantni ukus rečne ribe i vojvođanski rezanci odlični su spoj za gurmane. Mnogi bi rekli da je to bolje i od roštilja. Ako sudim po ceni i jeste, jer je paprikaš skuplji. Meštani kažu da tek kada se želudac lepo obloži, treba preći na vino. Poslušala sam ih. Pridružila sam se većini i prošetala se od štanda do štanda. Zabava je tek počinjala, a ja sam se uputila ka „Romantici„, da se još jednom vratim u prošlost. A onda i u sadašnjost, ostavljajući Karlovce i festival vina iza sebe.

Voda s „Četiri lava“

Legenda kaže da, ako muškarac popije vodu sa česme „Četiri lava“ u centru Sremskih Karlovaca, jednog dana oženiće Karlovčanku i ostaće zauvek tu da živi. Milena Stanić, lokalni vodič, na zanimljiv način ispričaće priču o Sremskim Karlovcima zainteresovanim gostima. Počeće je kod Bogoslovije, a završiće kod Donje crkve (ili crkve Svetih apostola Petra i Pavla) i platana starog 174 godine. U muzeju Srpske pravoslavne crkve gde je nekad bila Patrijaršija, čuće se priča o hirotonisanju Petra I Petrovića Njegoša, čiji se plašt čuva u ovom muzeju, o ikonostasima koji je radio Uroš Predić, ali i slikama koje je oslikao Paja Jovanović, poput najpoznatije „Seobe Srba„. U muzeju se čuva i oko 200 predmeta iz srpskih pravoslavnih crkava koje su stradale tokom građanskog rata u Hrvatskoj.

Znamenitost Sremskih Karlovaca je i crkva Svetog Nikole, a ono čime se Karlovčani posebno ponose je gimnazija. Osnovana je 1791. zaslugom mitropolita Stevana Stratimirovića. U biblioteci se nalazi 18.198 knjiga, a najstarija potiče iz 1546. U njoj se čuva i kopija „Miroslavljevog jevanđelja“ s kraja 19. veka. Naravno, priča o Karlovcima ne bi bila potpuna, a da se ne spomene pesnik Branko Radičević, koji je i završio ovu školu i čija bista krasi dvorište gimnazije. Branko počiva svega pet kilometara dalje, na brdu Stražilovo.

RECEPT

Riblji paprikaš sa domaćim rezancima (za 10 osoba)

Sastojci za paprikaš:

• 2 kg šarana
• 1,5 kg soma
• ½ kg štuke
• 5 glavica crnog luka
• 3 kašike crvene, slatke mlevene paprike
• 1 kašika ljute paprike
• 2 kašike sirčeta
• 1 dl belog vina
• 3 kese mešavine začina za riblju čorbu
• so

Priprema paprikaša: U kotlić sipajte tri do četri litra vode. U nju dodajte isečenu ribu, možete i na krupnije ili na sitnije komade, kako više volite. Potom sipajte dve kašike sirćeta, koje će vam poslužiti da se riba ne raspadne prilikom kuvanja. Kotlić stavite na vatru i čim provri dodajte pet glavica iseckanog i na vodi prethodno izdinstanog crnog luka. Zatim dodajte papriku ljutu i slatku i soli, oko jedne kašike. To treba da kuvate na jakoj vatri, najmanje dvadesetak minuta. Posle toga, dodajte belo vino, kao i tri kesice mešavine začina za riblju čorbu, koju ste prethodno promešali u vodi, vodeći računa da nema grudvica. Takođe, vodite računa da li je smesa ljuta ili slatka. Kuvajte još 20 minuta uz mešanje. Probajte da procenite da li je jelo dovoljno slano ili ljuto. Riblji paprikaš sa domaćim rezancima začinite po želji. Sastojci za rezance:

• 1 kg brašna
• 5 – 6 jaja

Priprema testa: Umutiti sastojke i zamesiti testo. Testo seći na debele trake. Ili, pročitajte kako se sprema testenina ovde. Inspiracija za recept – ribarskaprica.com, serbiancafe.comFotografije: Luka Vuletić, Wikipedia, zeleznicesrbije.com, forum.vozovi.com, novosti.rs, Pinterest/what2cook.com