Kapetan Mišin breg i čudesna priča o jednoj porodici: Mesto odakle Dunav najlepše izgleda (RECEPT) (VIDEO)

Put niz Dunav. Reka se sužava, širi, nestaje, vidi se. Pukne pred tobom, kao kakva svetlost i pogled. Ma nema te slobode koje daje reka, čini se. Ili ima, ali je ne pozanješ. Pozanješ samo nju. Reku. Dunav. I tu pre nego nas put odvede za Majdanpek, na brdu Oman, obresmo se na bregu. I to ne bilo kakvim. Kapetan Mišin breg.

Baš tu, na brdu nalazi se etno kompleks sa istim nazivom. Idejni tvorac je drug Žika. On tako voli da ga zovu. Nije, veli, gospodin, nikad nije ni bio. On je drug i jugonostalgičar. To potvrđuje i srpska zastava sa petokrakom i još neki detalji na ulasku u kompleks. O tome nešto kasnije u tekstu. Ono što nas dočekuje jesu skulpture, Muzej vina i domaćini. Ljubazni i nasmejani, iako smo Neša i ja kasnili u startu. Opravdano, jer dobro htedoh da vidim Dunav i da on vidi mene. Pošto smo se nagledali, odlučili smo da se gleadamo i sa visine. Baš sa Kapetan Mišinog brega.

Na zgarištu svog nekadašnjeg doma, drug Žika je stvorio novi dom. To sad i nije samo dom. To je etno kompleks gde gosti iz celog sveta uživaju u pogledu, ali i specijalitetima ovog kraja. Šetaju se, svež vazduh ih opija, obilaze Žikinu galeriju na otvorenom “Čovek, drvo, voda“. Žikina supruga je izuzetna domaćica čija je glavna kulinarska tajna kopriva i to pohovana, kao i pita od koprive.

Zašto baš Kapetan Mišin breg?

  • Mnogi ne znaju, ali Kapetan Miša Anastasijević je jedan vrlo kontoreverzan lik 19. veka. I najbogatiji čovek onog vremena, što je sve stekao svojim radom. Inače, on je rođen ovde u Poreču, na Dunavu 1803. Rano je ostao siroče. Odavde je pratio svoje brodove sa kojim je uvozio jelenje rogove koje je kasnije prodavao i stekao silno bogatstvo. Bio je predsednik Skupštine kneževine Srbije i veliki dobrotvor. Kapetan Miša je bio za jednu vlast, ali je bio i za drugu. I za Obrenoviće i za Karađorđeviće. Zato je knez Miloš znao i da ga kazni. Sagradio je najveću zgradu nog vremena, zgradu Rektorata u Beogradu, ali je ostavio i mnoga druga dobročinstva u Srbiji i Rumuniji. I sve što je stekao, njegove ćerke su potrošile. Ali tako to ide – jedna generacija stvara, druga troši – ispričao nam je drug Žika.

Žika je svud okolo postavio svoja dela. Sve skulpture su od drveta i za mnoge kaže da ljudi sami treba da ih tumače. On tako pronađe komad drveta koji ima neki oblik i koji ga inspiriše i doradi ga. Za drvo veli da je materija koja čoveka uvek prati – od rođenja do groba. Rodimo se, pa dođemo u kolevku, spavamo u drvenom krevetu, često se služimo predmetima od drveta i na kraju zavšimo u drvetu (kovčegu). Voda je drugi element sa kojim je čovek vezan. Osim što voda čini 70 odsto čoveka, čovek nastaje i živi u vodi, do rođenja. Otuda i ime Žikine galerije.

Sem Žike i njegove supruge, u etno kompleksu rade i njegov sin i ćerka. I svi sve rade. Svi su vrlo predani i vredni. Inače, za ne koji žele da odmore baš na Kapetan Mišinom bregu, Žika ima i sobe. Za one koji vole kampovanja, postoji mesto za šator. Sve se može!

I dok uživamo u pogledu na Dunav, stiže zakuska. Pileća čorbica, pileće meso na žaru, pita od koprive, salata… Čarobne vanilice! Domaće vino. Dunav teče, a mi ga posmatramo. Gosti, željni predaha dolaze, pa bivaju ponuđeni medovačom, sokom od zove, vinom, pivom… Naravno, ako neko želi da kupi suvenir, i to može.

Dok mi razmišljamo koliko boli hod bosim nogama po tucaniku, drug Žika priča kako od proleća do kasne jeseni ide bos i to čini od kad je ostao bez doma, od svoje pete godine. Zato ga i zovu Bosonog. Priča nam i kako je, pre 14 godina, kad je pokrenuo celu priču sa etno selom, imao problema da ga shvate i prihvate meštani, pa su mu bacali molotovljeve koktele, podmetali nesrećne slučajeve… Nisu ga pokolebali! Sve je drug Žika pregurao. Sada ima mesto sa kojim se ponosi.

Nedvno je otvorio i Muzej vina. Kaže, prvo razgledanje je besplano, a već za drugo treba da se donese boca vina. Tu je i etno soba sa narodnim nošnjama, ručno izvezenim. Ima i Tita, i negove štafete, uniforme, ordenja i sve. I drug Žika ne krije svoju opredeljenost.

  • Poneko mi dolazi sa pričom da mu smeta zastava na ulasku u kompleks. Pa šta kome ima da smeta? Ovo je moja kuća. Svakog primam sa dobrim mislima, takve goste i očekujem – bez loših misli – kaže drug Žika.
Priča Žikinog života

Tako nas i ispraća. Sa dobrim željama i da se ponovo sretnemo.

Saznajemo da već sledećeg vikenda stižu gosti iz dalekih krajeva Zemljine kugle. A mi već prebiramo po bocama vina. Da sledeći put, kad nas Dunav pozove, ponesemo jednu. I tako i mi postanemo deo ovog naoko čudnog, ali beskrano dobrog i šarmantnog društva.

Pita od divljeg zelja

Sastojci:

  • nešto divljeg zelja
  • praziluk
  • 4 do 5 jaja
  • nešto mrvljenog slanog sira
  • pavlaka
  • mirođija
  • biber

Prprema:

Izdinstati divlje zelje sa prazilukom. Dodati mrvljeni sir i jaja, pa začiniti. Smesu staviti u kore ili je staviti da se zapeče. Domaćica kaže da smesi možete dodati i pavlaku umućenu sa mirođijom ili taj dodatak služiti zasebno. Pitu peći na 200 do 220 stepeni, dok ne postane izdašna ili dok se kore ne zarumene.

Ako želite zasebno da služite pavlaku sa mirođijom, dovoljno je samo da to dvoje sjedinite i služite pitu uz taj dodatak.

Pogledajte video o Kapetan Mišinom bregu:

 

 

∼ sponzorisan tekst ∼

Fotografije: Nataša Ilić, kapetanmisinbreg.rs

Save

Ostavite komentar

%d bloggers like this: