Kako zavoleti Budvu: Grad pod Bogorodičinim plaštom (RECEPTI) (VIDEO)

Kao neko ko je navikao da u Crnoj Gori letuje ili na krajnjem jugu ili na krajnjem severu obale, priznajem da mi je Budva sa okolinom bila poprilična nepoznanica. Nije da nisam bila u Budvi, ali nije mi se preterano dojmilo da je biram kao destinaciju za odmor. Možda su prevagnule predrasude, možda nisu znali kako da mi predstave tu toliko popularnu središnu obalu crnogorskog primorja.

Nerviralo me je što svaka šuša koja ne zna de će na more, dođe u Budvu. Pored tolike crnogorske obale i divnih mesta, svi se nekako smeste baš na budvanske plaže. Pa što bre? Toliko mesta i mestašca, toliko zaturenih plaža, a svi biraju one sa najviše ljudi. Ali dođe vreme da se neke stvari promene i da se i meni Budva predstavi na nešto drugačiji i afirmativniji način. Predrasude sam donekle razbila. Nije bilo teško.

Ukoliko niste raspoloženi da odmor provedete slušajući raznorazne domaće pevaljke i ostajući do zore po budvanskim diskotekama na otvorenom, onda nastavite da čitate. Ako ne, ovaj tekst vam neće značiti.

Napisaću, Budva može da bude lepa samo ako odlučite da dane provedete šetajući pod okriljem Starog grada, ploveći, posećujući okolne ne tako pune plaže ili da se bavite vodenim sportovima. Ili, ako ste kao ja, pa želite da nešto i naučite. Onda pronađete obližnji manastir, prirodnu lepotu, nestanete na nekoliko sati i uživate.

Pivce od tri evra u kafiću “Dolce Vita” u Bečićima

Dok se kroz crnogorska bespuća smenjuje hladnoća jutra tek nastupajućeg leta i zraci koji najavljuju topao dan, more se budi. Oblaci se ipak navlače donoseći kišu. Tako je nas, grupu novinara i jednog blogera u osvit leta dočekala Budva. Sa oblacima i kapljicama. Naravno da me to nije omelo da po ostavljanju kofera u hotelu “Mediteran” u Bečićima odem na plažu i na pivo. Pivo – tri evrića, tako da se pripremite ako želite ful uslugu na crnogorskom primorju (more, sunce, plaža, pa još i piće uz to) i ako ste se ovog leta odlučili za baškarenje na bratskoj obali. Ne, niste u Grčkoj, Bečići su u pitanju. I cene su takve – za klopu i piće “s nogu” vam prosečno za jednu osobu treba pet evra.

Plaža u Bečićima

Ako nešto volim kod Jadranskog mora na crnogorskoj obali to je što nema mnogo plićaka već odmah upadate u dubinu. E tako je i u Bečićima. Hotel “Mediteran” ima svoju plažu i peškire, pa ne morate da brinete ako se ovog leta odlučite da se baškarite tu. Eto načina da se osetite kao da ste u nekom turskom risortu, na primer.

Budva ima i nešto što nisu diskoteke

Budva se iz godine u godinu dograđuje. Sve je više višespratnica i sve postaje prilagođeno mladima. Luna park koji odzavanja tokom popodnevnih i večernjih sati, diskoteke koje noću bruje od moderne muzke i srpskih pevača, besna kola, sve su to odličja Budve. Da, i dalje ćete šetnjom od Budve do Rafailovića čuti pevaljku kako se trudi da ne isfalšira “Opraštam ti zlatiborske zore, mesečinu iznad mora Crne Gore…“. S druge starne, pevač se kači sam sa sobom i latino ritmom iz pesme crnogorskog Barbe Georgieva. Muka nastaje kad treba da odzvoni iz petnih žila “Anđele! Anđeleeee!“. Auh, brate mili!

Ipak, ima nešto što je svakako vredno pomena, jer Budva nije samo ovo nabrojano. Ako ste kao ja, težićete da odete dalje od poznatog. Ali pre toga, obiđite Stari grad. Sećam se, bila sam mala kad sam prvi put koračala uskim ulicama Budve i jela sladoled. Bila je to 1986. godina i moja prva rekreativna nastava. Posećivala sam Budvu i kad je slogan bio “Grad ljubavi” s kraja 20. veka.

Arhitekta Slobodan Mitrović

Sad, dok gradom koračaju stranci i najavljuju dugo toplo leto, a turista još nema dovoljno, osvrnuću se na ono što smatram da je vredno pomena u Budvi. A to je istorijsko nasleđe. Slobodan Mitrović, budvanski arhitekta je lepo objasnio.

  • Budva se najviše razvijala tokom 19. i 20. veka, u vreme mirnog života tokom Austrougara, a onda i u vreme Kraljevina SHS i Jugoslavije. Ranije, ovaj grad je bio vojna baza Mletačke republike čitavih 450 godina i granični grad. Nije bilo puteva i veza sa kontinentom, pa se fino i mrno živelo. Budva postaje neiscrpni lokalitet 1936. kada su se trgovac Saračević iz Novog Sada i Tatić iz Beograda zaljubili u ovaj prostor. Otkupili su plac i počeli su da grade hotel “Avala”. Kako su krenuli da kopaju temelje, došlo je do velikog otkrića i senzacije. Odmah su naišli na helenske i rimske grobove. Smatra se da je tad pronađeno oko osam kilograma zlata i nakita, a u našem muzeju danas nema ni 300 grama. Sve je to nestalo po svetu, jer su se odmah sjatili antikvari i trgovci iz Beograda, Splita, pa čak i iz Norveške i Nemačke. To je bilo za ondašnju Evropu neverovatno otkiće. I dan danas tu mogu da se nađu kosti i delovi keramike. Od tad je Budva velika arheološka tajna – ispričao je Mitrović.
Mesto nekropola u Budvi

Prema njegovom kazivanju, Budva je oduvek bila bogat grad. Tek posle zemljotresa 1979. je došlo do epohalnih otkrića koja su Budvu locirala u jedan od najstarihijih antičkih gradova na ovim prostorima. Budvu je pod imenom “Butua” je spominjao Sofokle. Prvi stanovnici, u trećem i četvrtom veku pre nove ere su bili Iliri. Pre Ilira, tu su bila ribarska plemena. Onda su došli Grci i tad je počela trgovina. Godine 1178. ilirskog kralja Gencija je porazila rimska vojska.

  • Zapadno i istočno rimsko carstvo se graničilo baš ovde, na prostoru Budve. Najveći procvat, Budva je doživela za vreme Rimskog carstva. O tome svedoče vila Urbana i vila Rustika sa mozaicima. Mi Budvani volimo da kažemo da je još tada Budva bila “letovalište”, sa vilama sa raskošnim mozaicima i sa hipokaustom – podnim grejanjem, već u drugom veku pre nove ere. Konfiguracija tla i morske struje formirale su prelepe uvale i to je dovelo do procvata turizma 2000 godina kasnije – objašnjava Mitrović.

Tragove ostavile skoro sve evropske civilizacije

Mnogi antikviteti iz Budve se čuvaju danas u muzeju  Beogradu. Iz perioda starog Rima, Budva čuva rimski pločnik, rimske terme i baziliku iz petog ili šestog veka koja ukazuje da je Budva bila biskupski grad. Baziliku nije mogao da ima grad koji nije bio ekonomski moćan. Tragovi budvanskih bedema datiraju iz drugog veka, a u formi kakvu danas vidimo, potiču iz 1495. Grad je oformio Nikola Memo.

  • Venecijanci su imali običaj da daju svoje ime svemu što grade, pa je tako Silvestro Pizano stvorio pristanište 1471. koje mi zovemo Pizana. Jednu kulu zovemo Gradenigo, jer ju je gradio rektor grada i tu stavio svoj grb i grb Mletačke republike. Grad ima bar pet, šest grbova Mletačke republike. Smatra se da je u ranom srednjem veku Budva bila mrtav grad. Bilo je mnogo osvajača, zbegova napaćenog naroda. U devetom veku su došli benediktinci. Od Bojane do Budve bilo je 11 opatija, a samo u Boki je bilo 16 benediktinskih opatija. Oni su se bavili botanikom, medicinom, prevođenjem, rudnim bogatstvom, izučavanjem jezika i antičke istorije. Sveti Benedikt je najpopularnija ličnost u katoličkoj i hrišćanskloj crkvi. On je u Evropskom parlamentu proglašen za zaštitnika Evrope. Benediktinci su došli u Budvu 840. i napravili crkvu Santa Maria in Punta i sa njima je počeo razvoj grada. O crkvi postoji legenda koja kaže da su došli bradati mornari sa ikonom, stavili je na stenu i rekli “Ako se sveća ne ugasi do ujutru i nađemo ikonu, tu ćemo graditi crkvu”. Posle benediktinaca, na njihovo mesto su došli franjevci – kazuje Slobodan Mitrović.
Bazilika

Trobrodna bazilika se nalazi u samom centru Budve. U Crnoj Gori postoji osam bazilika i sve su završile svoj život u osmom ili devetom veku, bilo zbog ratova, pustošenja ili zemljotresa.

Bogorodica je oduvek čuvala Budvu

Bogorodica koju je postavio Amfilohije Radović

U desetom veku je došlo do razdvajanja crkava. U Budvi je egzistirao je verski život i vladao je kult Bogorodice. Sa Svetim Antunom koji se slavi 13. juna je počinjala sezona kupanja i to su oduvek bile svetkovine, sa pevanjem i veseljem. U Starom gradu je odveć na ulazu bila ikona Bogorodice pored koje je porodica Mikula više od 600 godina svake noći palila kandilo. A onda, dolaze neka druga vremena.

  • Kad su 1945. došli komunisti, jedan meštanin je po nalogu partije skinuo Bogorodicu i bacio je u more. Tog časa se posekao. More je Bogorodicu vratilo, ali ostala je samo daska. Kada je čovek s početka priče umro, nije imao ko da njegove ostatke ponese do groba. Niko nije hteo da dođe na njegovu sahranu, pa su komunalci angažovali Gradsku čistoću da ga sahrani. Oko Bogorodice su se oduvek spredale bajke. Činjenica, nikad u Budvi nije bilo kuge, niti bolesti, pa i kad je bio zemljotres, niko nije poginuo, iako je ceo grad bio razrušen – ispričao je arhitekta Mitrović.

Da sve ovo ima i komičan karakter, govori priča iz novije istorije kad je na ulazu u Stari grad svoju Bogorodicu postavio mitropolit Amfilohije Radović, sa obrazloženjem da pravoslavaca ima više.

Ništa bez Nemanjića

Kroz Budvu su prošli i Nemanjići i ostali su tu bar nekih 140 godina. U manastiru Duljevo postoje freske cara Dušana i Stefana Prvovenčanog u prirodnoj veličini. Oni su manastire gradili u Paštrovićima. Ostavili su tragove u Kotoru, a Stefan Nemanja je dosta rušio po primorju. Rušio je paganske crkve da bi na njihovim temeljima gradio hrišćanske. Tako je poštovao kult svetog mesta. Ne treba zaboraviti Statut grada Budve koji je 1350. doneo car Dušan.

U teoriji arhitekture i graditeljstva postoje izabrana mesta oko kojih izbija energija. Centar Starog grada ima šest crkava. To su Sveti Saba, Santa Maria in Kastio, bazilika, Sveti Ivan i pravoslavna crkva Sveta Trojica iz 1804. godine. Pravoslavaca je uvek bilo u Budvi, ali mletačke vlasti im nisu dozvoljavale da imaju crkvu, jer ih nije bilo dovoljno. Tek dolaskom Napoleona, Budva je dobila 50 odsto pravoslavaca i 50 odsto katolika. Tad je pravoslavcima dozvoljeno da izgrade crkvu. Od 12. veka pravoslavci su iznajmljivali crkvu Svetog Sabe i plaćali su godišnje šest kilograma voska. Taj ugovor iz 1174. se čuva i danas.

  • Danas je grad pun visokih kuća koje su se gradile posle Napoleona. Nekada su kuće u Budvi imale samo prizemlje i sprat. Pravilo je bilo da, kada top gađa sa citadele, kuće ne treba da mu smetaju. One nisu smele da budu više od bedema. Budva je imala četiri topa. Nije tolika opasnost dolazila sa mora, koliko sa kopna odakle su dolazili lopovi, kad krene berba. Oduvek je bila borba grada i sela, što se nastavilo i kasnije – zaključio je arhitekta.

Jedan zavodnik obeležio Budvu

Kuća Kontea Zanovića

Na Trgu pjesnika je kuća Kontea Zanovića koji je živeo u vreme Francuza, u prvoj polovini 19. veka. Otac mu je bio predsednik grada, Antonije Zanović. On je iz te male Budve otišao u svet i bukvalno osvojio Evropu. Bio je zgodan, zavodnik, pesnik, avanturista, biznismen. U stvari, bio je sve ono što žene vole, a to je lažov sa koji se krio iza zvanja pesnika i filosofa. Lako se on sa tim manirima i rečitošću uvlačio svakoj lepotici u krevet. Konte Zanović je uhapšen posle jedne prevare u Amsterdamu, posle čega je izvršio samoubistvo. O Konteu Zanoviću danas postoje brojne predstave.

Ričard Vidmark, po kome plaža nosi ime Ričardova glava

Svi znate za plažu Ričardova glava? Naravno. Stariji Budvani su plažu nekad zvali Ispod fratara. Neznalice su pustile priču da je plaža ponela ime po Ričardu Lavljem Srcu. Prava priča upravo sledi. Zapravo, u Budvi je šezedesetih godina prošlog veka sniman film o vikinzima. Glavni glumac je bio Ričard Vidmark, koji toliko nije mogao da podnese Budvu, da su ga uveče posle snimanja vozili u Dubrovnik da večera. Kad se vratio u Ameriku, svašta loše je pričao protiv Jugoslavije, Budvana, komunizma i Tita. A Budvani mu se na tome zahvale tako što su nazvali plažu po njemu.

A jedan Paštrović veći od svih

Citadela je nekad bila Kastio Svete Marije. U vreme Mletačke republike je bilo mnogo zvonika. Austrougarska vlast je citadelu razrušila i napravila je od nje kasarnu.

Stjepan Mitrov Ljubiša

U Budvi je i grob Stjepana Mitrova Ljubiše, jednog od najzanačajnijih Paštrovića.

  • On je učio školu na italijanskom jeziku. Književnica i rediteljka Vida Ognjenović je izjavila da je Ljubiša srpski jezik naučio od žene, što crnogorskoj sujeti ne prija. Ljubiša je bio predstavnik u Dalmatinskom parlamentu. U Budvi je započeo političku karijeru i zna se da je u Bečkom parlamentu govorio na srpskom jeziku. On je doveo cara Franca Jozefa u Budvu 1875. i pokrenuo je železnicu koja je išla dolinom Neretve do Herceg Novog. Ljubiša je osnovao crkve u Dubrovniku, Zadru i Sremskim Karlovcima. Sve te crkve su bile nezavisne. Njegove posmrtne ostatke su Budvani 1885. preneli iz Beča. Godine 1934. opština Budva je napravila veliki jugoslovenski konkurs za spomenik Stjepanu Mitrovu Ljubiši na kome je učestvovao i Meštrović, a pobedio je Jozef Dolinar. Njegov rad stoji u parku – ispričao je arhitekta Mitrović.

Ko su bili Paštrovići?

Staro crnogorsko pleme Paštrovići sagradilo je mnogo što šta po ovom delu primorja. Na primer, ostrvo Sveti Stefan koje paštovićevskom rukom niklo u 15. veku. Paštrovići su imali su prvu školu i prvi bukvar na srpsko-slovenskom jeziku, štampan u Veneciji u 16. veku. Paštovići su imali i svoj Statut pisan po uzoru na Dušanov zakonik kojim su uređivali život i međuljudske odnose. Od Bara do Budve su bli Paštrovići. Da bi se održali, posvetili su se veri i verskom moralu. U prilog tome govore 53 crkve na 40 kvadratnih kilometara. Imali su pogranične crkve, gobljanske crkve i manastire. Ima šest manastira u Paštrovićima. Nisu pali pod iskušenjima. Prvi je car Dioklecijan dao prava Paštrovićima.

Pod imenom Paštovići, u pisanim izvorima se javljaju 1355. kada je car Dušan poslao svog vlastelina Nikolu Paštrovića na poslanstvo u Dubrovnik. Prvo je bilo 12 bratstva Paštrovića, a danas broje mnogo manje. Najstariji je manastir Gradište koji ima više od 900 godina. U manastiru Praskvica je tokom 17. veka bila škola.

Opet #mir Crkva Svete Trojice iz 1050. #crkvasvetetrojice #svetistefan

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана


Prvi put se manastir pominje 1050. u vreme zetskog vladara Vojislava i to je danas crkvica Svete Trojice koja je nešto udaljena od manastira i nalazi se na groblju. Prvi pisani dokument o manastiru je iz 1413. kada se pominje kao manastir Svetog oca Nikolaja koji su izgradili Balša III Stracimirović Balšić i majka mu Jelena, ćerka kneza Lazara Hrebeljanovića.

Sentimentalna priča o Jegorovom putu

Monah Gavrilo

Ispred manastira dočekuje nas monah Gavrilo. Blage naravi i zbunjen pred diktafonima, aparatima, telefonima i kamerama, ipak pristaje da nam ispriča priču o jednorukom graditelju puta i njegovoj ćerki Jekaterini koji su zajedno sahranjeni na severnom obodu manastira Praskvica. U neobaveznoj priči, otkriva nam da se sam sa još dva monaha brine o ovčicama, bašti i maslinjaku.

Jegor, odani otac i vojnik

Bio je jednom pred kraj 18. veka visoki oficir carske Rusije Jegor Stroganov. Njegova priča vezana je za Paštroviće i manastir Praskvicu. Meni blog dopušta da budem romantična, tako da ću ovu priču ispričati u tom maniru. Jegorova ćerka jedinica Jekatarina se zaljubila u jednog kapetana. Ni kapetan nije bio ravnodušan. Međutim, i pored njene lepote, nije želeo ništa ozbiljno. Da bi odbranio čast svoje jedinice, Stroganov je kapetana izazvao na dvoboj. Kapetan je pristao. Po ondašnjim pravilima, prvi je pucao mladić koji je tad Stoganova ranio u ruku. Zato je zdravom desnicom Jegor opalio i ubio kapetana.

Stoganovoj ruci nije bilo pomoći. Kada se posle amputacije i lečenja vratio kući, nije zatekao svoju Jekaterinu. Išao je sedam godina od manastira do manastira, tražeći je. Bio je to jalov posao. Nekim čudom, došao je do Paštovića i manastira Praskvica koji nosi ime po breskvici (Crnogorci breskvu nazivaju “praskva“), pošto u blizini postoji izvor koji miriše na breskvu. Stroganov je starom igumanu Savu Ljubiši rekao da je Rus i da hoće da ostane da radi u manastiru. Jedino što je želeo je mir i da ćuti do kraja života.

Ikonostas manastira Praskvica

Dobio je ćeliju i sam sebi je odredio zadatak. Vadio je kamen i od njega pravio put od sela Čelobrdo do mora. Iako jednoruk, ništa ga nije omelo u poduhvatu. Starim carigradskim maljem razbijao je primorski krš, slagao kamenje, zidajući stepenike. Tako je, malo pomalo, nastajao kameni i strmi put, nazvan po njemu – Jegorov put.

Jednog letnjeg dana, u Praskvicu je stigao još jedan Rus, mladi monah Jelisej. Jelisejevom dolasku u manastir prisustvovao je i Jegor. Kada je ugledao starca, tek pristiglom mladom kaluđeru su oči zasuzile. Jelisej je divno pevao, a Jegoru se činilo kao da poznaje taj glas.

Posle četiri godine, mladi Jelisej se teško razboleo. Taman pred kraj života, zatražio je da mu zapale sveću i u njegovu ćeliju dovedu starca Jegora. Zamolio je ostale monahe da ih ostave same. Tada je Jelisej otkrio svoj identitet. U samrtnom ropcu ispustio je stravičan krik da su u ćeliju ipak ušli i ostali monasi. Oslobađajući Jeliseja mantije, shvatili su da je ispod krpa krio žensko obeležje. Bila je to Jegorova ćerka Jekaterina.

Jegor je poživeo još koju godinu. Nastavio je da kleše kameni put. Radio je još godinu, dve, sve dok na Čelobrdu nije stavio poslednji kameni stepenik. Posao, u koji je uložio deset godina teškog i strpljivog rada, bio je konačno završen.

Jegorovim putem je Miločer povezan sa Čelobrdom. Bilo je to negde pred sam dolazak Napoleonove vojske u ove krajeve, oko 1808. godine. Jekaterina i Jegor počivaju zajedno.

Posle penjanja i spuštanja Jegorovim putem (nije nimalo lako i ako krećete tuda, pripremite se na visinu i napornu uzbrdicu), monah Gavrilo je bio toliko ljubazan da nam otvori vrata muzeja u kome se čuvaju brojne relikvije, među kojima je zlatni krst cara Dušana. Muzej poseduje i biblioteku i ikonu Svetog Nikole koju je oslikao Sveti Simeon Dajbabski. A centralni deo muzeja zauzima Bankada.

Jegorov put

Bankada ili “Sto od pravde” je sto gde su Paštrovići odlučivali. Za njim su sedele sudije, a to su bili viđeni ljudi iz plemena Paštrovića. Tako je funkcionisalo do dolaska Austrougara. Do tad su Paštovići bili pod upravom Mletačke republike, dobrih 350 godina. Paštorvići su se međusobno venčavali zbog imovine i opstanka. Najzad, nestajali su, i danas nestaju, pa je to bio glavni razlog tih poteza.

Kad se umorite od hodanja, u mestu Blizikuće nalazi se restoran “Paštrovića dvori” sa čije terase se pruža prelep pogled na more i Sveti Stefan. Vlasnik Zoran Niklanović, jedan od Paštrovića, pričaće kako je to nekad izgledalo. Ta razmena dobara. Svinja za masinovo ulje. Uz jagnjetinu koja se topi u ustima i domaći sok od borvnice dobili smo recepte koje vam ovog puta predstavljam.

Klopa u Paštrovićima#pršut #salata #paštrovići

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана

Recepti

Padošpanj

Sastojci:

  • 12 jaja
  • 13 kašika šećera
  • 1 vanilin šećer
  • 13 kašika brašna
  • 1/3 praška za pecivo
  • 1 kašika ulja

Priprema:

Umutiti belanca sa šećerom i vanilin šećerom. Dodati lagano 13 kašika brašna i kašiku ulja sa praškom za pecivo. Peći na 180 stepeni u podmazanom plehu.

Ruštule

Sastojci:

  • 10 jaja
  • 11 kašika brašna
  • 10 kašika ulja
  • 1 prašak za pecivo
  • 1 kora od limuna
  • 1 kašika lozove rakije
  • 900 g brašna

Priprema:

Umesiti testo, rastanjiti ga oklagijom i seći na rombove. Oblikovati i pržiti u litri ulja.

Zmaj torta

Sastojci za testo:

  • 5 žumanaca
  • 100 g putera ili margarina
  • 100 g šećera
  • 1 dl belog vina
  • 1 prašak za pecivo
  • 2 kora od limuna
  • brašna po potrebi

Sastojci za fil:

  • 5 belanaca
  • 200 g šećera
  • 300 g badema obareni i oljušteni
  • 1 vanilin šećer
  • malo maraskina

Priprema:

Umutiti žumanca sa šećerom. Dodati puter, vino, prašak za pecivo i koru od limuna. Dodati brašno i umesiti malo tvrđe testo. Ostaviti da odstoji pola sata. Testo podeliti na dva dela. Razviti polovinu i seći na trake širine šest centimetra. Drugu polovinu razviti i seći na trake širine jednog centimetra. Šire trake ređati u obliku zmaja, od sredine ka krugovima, u posudu u kojoj će se kolač peći i svaku premazati filom. Užim trakicama omotati ivice. Peći na laganoj temperaturi od 120 do 150 stepeni.

Umutiti mikserom belanca sa šećerom. Dodati bademe i maraskino.

Sirnica

Sastojci:

  • 10 jaja
  • 10 kašika šećera
  • 1 kg mladog neslanog sira
  • 1 kora i sok od limuna
  • 3 kašike kukuruznog brašna
  • 1 prašak za pecivo

Priprema:

Umutiti sve sastojke i sipati u pleh sa prethodno zagrejanim, vrelim uljem. Peći 30 minuta na 180 stepeni.

Glavne domaćice

Odmor u Budvi i okolini

Petrovac

Shvatili ste već, postoji mnogo vidova zabave u Budvi i okolini. Buka, haos, glasna muzika i lumperaj nisu jedini.

Prvo, izbegnite načičkane plaže. Idite do Kamenova, Drobnog pjeska ili bilo koje uvalice u okolini. Drugo, ponesite suncobrane. Komplet ležaljke sa suncobranom su od sedam do deset evra.

Treće, otisnite se do Svetog Stefana. Naravno, Miločeru je nemoguće prići, a ne vredi vam ni da imate 120 evra za komplet ležaljke sa suncobranom. Jednostavno, zaboravite. Ta mesta su rezervisana. Ipak, postoje brojne plaže, ne tugujte za jednom.

Prava primorska klopa #lignje 🦑 #brancin 🐟

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана

Kad ogladnite, odličan morski tanjir spermiće vam restoran “Porto“.

Posle toga, otisnite se brodićem po Jadranu i uživajte. Pristanite u Petrovcu. Tamo obiđite Bastinon komune Paštrovića.

  • Petrovac je star koliko i Budva, a to je više od 2000 godina. Prvo su Petrovac naseljavali Iliri i plemena Ardidei. Prošlost Pertovca je bila burna. Menjao je vladare, ali je uvek opstajao i ostajao. Prvi pisani tragovi su u “Letopisu popa Duklajnina”. Mozaički pod koji se danas čuva u spomen domu Crvena komuna je iz četvrog veka, a on pokazuje postojanje ranohrišćanstva na ovim prostorima. Otkriven je 1900. Neki čak tvrde da je na mozaiku i bog Hipnos. Nađen je na putu Epidaurus – Skadar, u nekadašnjoj rimskoj provinciji Prevalija. Tokom Vizantije nema podataka o Petrovcu, a dolaskom Mlečana, Paštrovići i Petrovac postaju trgovačko stecište. Uvozila se svila i brokat. Mlečani su dali autonomiju Paštrovićima. Jedini ružni period je valdavina Francuske. Mlečani su sagradili Kaste lasta Kastio na ostacima stare tvrđave koja je služila za odbranu Petrovca. I dalje je top okrenut ka moru sa simbolikom da Kastio i dalje brani Petrovac. Posle Prvog svetskog rata, dobio je naziv po kralju Petru I Karađorđeviću – ispričala je kustos Milica Stanić-Radonjić.

#morskabića i neka fina klopa 🍤🥂🦐

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана

U Petrovcu se počastite morskim plodovima u konobi “Mediteraneo“. Nazdravite belim vinom “Pro anima” i uživajte u pesmi lokalne klape.

Grupa novinara i jedna blogerka 🙂

Budva i okolina vas i ovog leta čekaju!

 

≈ tekst napisan zahvaljujući TO Budva i Balkan Media Timu ≈

Fotografije: Dragan Veličković, Nataša Ilić/lična arhiva/Instagram, Wikipedia, Youtube, lifepressmagazin.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: