Jorgovani kao svedoci jedne ljubavi: Kako je Jelena Anžujska postala omiljena srpska vladarka

Srpska srednjevekovna država nastala je Raškoj, u dolini Ibra. Posle smrti vladara Časlava Klonimirovića oko 950. godine iz roda Višeslavića se preselila na jug, u Duklju. Tamo je ovenčan i prvi srpski kralj Mihailo I Vojisavljević.

Pojavom Nemanjića prestonica se ponovo preselila na sever. Pravoslavno hrišćanstvo je postalo deo identiteta srpske države, a posle toga i srpskog naroda.

Prvi srednjevekovni srpski sastanak “na slepo”

Dolina Ibra je uskoro posle toga postala srpska Dolina kraljeva mesto gde su se čuli zvuci vizantijskog pojanja. A onda kako život to ume da uredi, biće i piridni spomenik jedne ljubavi na neviđeno ili što bi danas rekli – pravog “blind date“-a.

Ako se vratimo u našu srednjevekovnu prošlost, doćićemo do jedne zanimljive ljubavne priče. Davna priča kaže da su, po naređenju srpskog kralja Uroša I Nemanjića, putem kojim će dođi njegova buduća supruga, princeza Jelena Anžujska, zasađeni jorgovani.

Sve za buduću kraljicu

Od Kraljeva do Raške, kralj se potrudio da sve miriše na jorgovane i da je cetovi opčiju svojom lepotom. Ona je trebalo da ih gleda iz svog zamka Maglič i da se tako priseća svog dolaska u Srbiju.

Neki istoričari tvrde da je princeza bila francuskog porekla, pa je kralj Uroš želeo da je za nju nepoznata zemlja podseti na Provansu. Jelena pre svog dolaska nije nikada videla svog budućeg muža, a ovakav gest je učinio da se rodi ljubav na prvi pogled. Urošu su jorgovani poslužili da bi iskazao ljubav ženi kojoj će ostati veran do kraja života.

Buduća kraljica pristala je brodom u nekadašnjem srpskom primorju i krenula put Raške prestonice preko Zete, današnje Crne Gore.

Mnoštvo plavih i ružičastih cvetnih stabala ukrasilo je divlju lepotu Ibarske klisure, a Dolina jorgovana postala je tako prava oda ljubavi srpskog kralja Uroša I Hrapavog prema svojoj nevesti.

Jorgovani učinili svoje

Nije poznato kakav je bio njihov prvi susret, ne zna se kakva je Jelenina reakcija bila dok je putovala drumom i mirisala jorgovane, ali ono što se zna je da je par ostao veran jedno drugom do kraja života. Iz njihovih biografija može se zaključiti i da su se voleli. Jelena je zavolela Srbiju koju nikada nije napustila. Prvi utisak, zato, možda i jeste najbitniji.

Poreklo srpske kraljice i dobrotvorke Jelene Anžujske još nije do kraja istraženo.

Neutvrđeno poreklo

Na utvrđivanju njenog porekla veoma je dugo radio naš poznati istoričar Ilarion Ruvarac, ali nije uspeo da dođe do krajnjeg rezultata, pa je na kraju svoga rada samo mogao da izjavi: “Jelena je Francuskinja, udala se za srpskog kralja Uroša I i sa njime izrodila sinove Dragutina i Milutina“.

Neki istoričari smatraju da je Jelena bila rođaka italijanskog kralja francuskog porekla Šarla I Anžuja, koji je vladao Napuljom i Sicilijom. Međutim, danas postoje više pretpostavki o njenom poreklu.

Neki istoričari tvrde da Jelena Anžujska potiče od mađarskog plemića Jovana Anđela, vojvode Srema i Matilde Vjanden, vojvodkinje Požege i Kovina. Dakle, Jelenini roditelji su bili mađarski plemići koje su svoje posede imali u današnjoj Vovodini Slavoniji koje su se u srednjem veku nalazile u sastavu Mađarske.

Tako da, najverovatnije je njeno prezime Anđela pogrešno čitano kao Anžu, kada je nazivana Jelenom Anžujskom, umesto Anđelskom.

Istoričari koji su posle Ilariona istraživali njeno poreklo došli su do nekih saznanja, ali ni oni nisu do kraja uspeli da proniknu u njeno poreklo.

Po jednoj varijanti, Jelena je ćerka Raula i Alise. Raul je roda francuskih kraljeva Luja IX i njegovog brata Šarla I Anžujskog.

Jelena iz Mađarske stigla u Rašku

Pored Jelene, Raul i Alisa su imali i ćerku Mariju, koja je bila udata za namesnika u Albaniji koji je tamo upravljao po nalogu napuljsko – sicilijanskog kralja Karla Anžujskog. Kada joj je muž umro, ona je sa sinom živela kod sestre Jelene u Zeti, i sahranjena je u Jeleninoj zadužbini, crkvi Svete Marije u Ulcinju.

Jelena je rođena u Italiji, gde su joj roditelji živeli, oko 1237. godine. Kada je odrasla, otišla je u Budim u Mađarskoj i živela kod tetke Jelene, udate za mađarskog kralja Andriju II, koji je vladao pre Bele IV.

Po drugoj varijanti, Jelena je ćerka Odona de Montagija, koji je od roda hercega od Burgundije iz Francuske, i Jelisavete, sestre latinskog cara u Carigradu Baldovina II. I tu stoji da je Jelena onda otišla u Budim i živela kod tetke, kraljice Jolande.

Međutim, engleski istoričar Gordon Mekdanijel tvrdi da je ona zapravo unuka sestre latinskog cara Konstantinopolja Boduena II. Njen biograf patrijarh Danilo II piše da je bila “roda fruškoga“, odnosno francuskog. Tako bi misterija imena Fruška gora mogla da bude rešena a Fruška gora se tada nalazila u južnoj Ugarskoj, dok je danas u Vojvodini. Ovako, njeno će poreklo ostati misterija, možda nikada razjašnjena.

Najmlađi, a najsposobniji

Stefan Uroš I je bio najmlađi sin kralja Stevana Prvovenčanog i Ane, unukemletačkog dužda Dandola, a rođen je 1223. u Raškoj oblasti. Vodi se kao jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara.

Kralj Uroš je od dede Nemanje, oca Stevana Prvovenčanog i majke Ane nasledio dosta pozitivnih osobina. Zbog njih se izdvojio od dva starija brata. Mada je bio veoma mlad kada je preuzeo presto od starijeg brata Vladislava, imavši svega 25 godina i bez imao nikakvog oslonca među tazbinom, kao što je to bilo slučaj sa njegovom braćom, on je odmah po stupanju na vlast preuzeo sve državne poslove i odmah se znalo da se na prestolu nalazi čovek koji zna šta hoće.

Državu doveo u red

Njegova država se prostirala od Šar planine do Rudnika i Mačve i od Morave do Neretve sa pomorskim zemljama Dalmacijom i Diokletijom.

Iako je zemlja kad je on došao na vlast bila opustošena posle mongolske najezde i rastrzana unutrašnjim borbama, on je uspeo da veoma brzo reši sva glavna pitanja u zemlji.

Kralj Uroš je bio talentovan, hrabar i sposoban vojni starešina. Veliku pažnju je posvetio vojnoj organizaciji. Shvatio je da bez dobro naoružane, organizovane i obučene vojske ne može biti uspeha. Zato je ulagao sve svoje napore da stvori i naoruža snažnu i dobro uvežbanu vojsku koja će biti u mogućnosti da očuva srpske granice preko kojih su često upadali Bugari, Vizantijci i Mađari, kao i da osvaja nove oblasti.

Vladao je 33 godine i imao četiri sina od kojih su dvojica bili kraljevi, Dragutin i Milutin.

Njegova najvažnija zadužbina su Sopoćani, a iza sebe je ostavio zamak Maglič. U Srbiju je doveo Sase, nemačke rudare, koji su iskopavanje sirovina podigli na viši nivo.

Podigao privredu na viši nivo

To je i srpsku privredu i trgovinu u celini uzdiglo, pa se njegova vladavina može posmatrati i kao doba mira, sreće i blagostanja, iako je kratkotrajno i neuspešno ratovao protiv Ugarske, zatim uspešno i kratkotrajno protiv Dubrovnika. U spoljnoj politici je težio da se udalji od Vizantije.

Istorija ga je upamtila kao Velikog ili Hrapavog. Za ovaj drugi nadimak postoje brojne teorije, ali on verovatno dolazi ili od rošavosti njegovog lica ili od hrapavog glasa.

Nepoznato je kako su se Uroš I i Jelena upoznali, kako su obavljene proševina i udaja, kao i kada je to bilo.

Međutim, izvesno je da se Uroš oženio Jelenom nekoliko godina pošto je postao kralj Srbije, u poznim godinama.

Prema poznatim podacima, kralja Uroša su pogrešno zvali mađarskim zetom, verovatno zato što je Jelena živela na dvoru mađarskog kralja, što je tamo isprošena i otuda dovedena u Srbiju.

Ugovoren brak baš kad cvetaju jorgovani

Po svemu sudeći, brak je mogao da bude slopljen u proleće 1245. godine, baš kad cvetaju jorgovani.

S obzirom na to da je zasađenim jorgovanima bilo potrebno izvesno vreme da se prime, izrastu i cvetaju, mora da je od prosidbe do svadbe prošlo dosta vremena, ili se kralj Uroš, spremajući se za ženidbu, ranije obezbedio.

Svadba je obavljena u deževskom nemanjićkom dvorcu, nedaleko od Rasa.

Dvorovi puni knjiga

Kralj Uroš i kraljica Jelena Anžujska živeli su u starom dvorcu gde su se i venčali, nedaleko od grada Rasa, na reci Deževi, prema gori Sokolovici. Dvorac je bio izgrađen od drveta, ali je bio veoma prostran i pogodan za stanovanje i obavljanje državničkih poslova.

Pored ovoga dvora, oni su imali na raspolaganju i nemanjićki dvorac u Brnjacima, na ulivu Oklačkog potoka u Brnjačku reku kraj Ibra, koji je uglavnom služio kao letnji dvorac.

Oko oba ova dvorca prostirale su se prirodne lepote, a dvorovi su bili opremljeni i snabdeveni poslugom, kako je to priličilo za ono vreme.

Dvor u Deževi je bio snabdeven i bogatom bibliotekom koje su skupljali Stefan Nemanja, Sveti Sava i Stevan Prvovenčani. svi oni su voleli knjige.

Omiljena vladarka

Jelena je, po opisu savremenika, bila lepa, ljupka, plemenita i veoma obrazovana žena, koju je narod ubrzo zavoleo.

Jelena Anžujska se rodila 1236. Ona je sa kraljem Stefanom I Urošem je imala bar četvoro dece – srpskog kralja Stefana Dragutina, kralja Stefana Uroša II Milutina, Brnču (Brnjaču ili Priču), ćerku kojoj se ne zna ime i koja je bila udata za nekog župana Đorđa, i nepoznatog sina Stefana.

Iako cela priča oko njenog dolaska vrlo bajkovito zvuči, ona nije imala presudnog uticaja na kasnije postupke kraljice Jelene. Jelena se sa velikom ljubavlju posvetila kako državničkim poslovima, tako i majčinstvu, a kasnije crkvenom životu. Jelena je vladala zajedno sa svojim sinovima Mulutinom i Dragutinom, u vremenu kada je zemlja bila podeljena, a njene oblasti bile su Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje.

Blisko sarađivala sa katoličkom crkvom

I dok pojedini istoričari tvrde da je do smrti zadržala katoličku veru i uporno pokušavala da pokatoliči Srbe, dugi smatraju da to nije bilo tako. Po tadašnjim zakonima, da bi se udala za srpskog kralja morala je da pređe u pravoslavlje. Osim toga, pred kraj života zamonašila se po pravoslavnim običajima.

Međutim, postoje nesporni istorijski podaci da je kraljica tokom života imala bliske odnose sa katoličkom crkvom, da se dopisivala sa papom, podizala je i obnavljala katoličke crkve i manastire na primorju, ali se ipak kao njeno najvažnije zdanje pominje njena zadužbina – manastir Gradac, koji se nalazi iznad Gradačke reke, na obudu planine Golije.

U ovom manastiru počivaju njene mošti, a mesto gde se zamonašila jeste crkva Svetog Nikole u Skadru, čiji je takođe bila ktitor.

Rašku smatrala novim domom i školovala siromašne devojke

U srednjem veku vladarski brakovi su sklapani pre svega iz državničkih interesa, pa je žena koja je dolazila u Srbiju obično bila plemićkog porekla, iz druge države, a narod je teško prihvatao vladarke.

Međutim, kraljica Jelena je našu zemlju doživela kao novi dom i tako se ponašala prema svom narodu. Ona je zaslužna za otvaranje prve ženske plemićke škole, na dvoru je imala prvu biblioteku u kojoj su bile knjige iz Kotora. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i te knjige je poklanjala, kako bi širila pismenost.

Veliku pažnju je posvetila i siromašnim devojkama koje su na njenom dvoru mogle da uče vez, pletenje i druge ručne radove, kao i pismenost i muziku. Sve u svemu, vodila je računa o ženama i njihovom položaju u društvu sa posebnim akcentom na obrazovanju, odnosno opismenjavanju.

U svom dvoru Jelena je osnovala prvu žensku školu u srpskim zemljama, nešto kao internat za devojke. Bilo je to krajem 13. veka, kad Evropa nije pokazivala interesovanje za školovanje devojaka, posebno ne siromašnih. Ostalo je upisano da je kraljica “zapovedila da se u celoj svojoj oblasti saberu kćeri sirotih roditelja, koje je hranila u svom domu i obučavala svakom dobrom i ručnom radu, koji priliči za ženski rod. A kad su odrasle, udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, darujući ih svakim bogatstvom, i umesto njih uzimala je druge devojke kao i prve…“. Bila je to prva stručna ženska škola, ne samo u Srbiji već i u Evropi.

Jak uticaj na kralja

Njen biograf arhiepiskop Danilo II sa mnogo hvale opisuje kraljičinu ličnost i delo, pa je zabeležio da je narod izuzetno voleo ovu ženu. Kralj Uroš I vladao je Srbijom više od tri decenije i njegovo vreme se naziva “zlatnim dobom” srpske srednjovekovne države.

Njen uticaj na Uroša I bio je jak, pa mnogi smatraju da srpski kralj napredak i razvoj države dobrim delom duguje supruzi i njenim bliskim  vezama sa zapadnim zemljama. Ali, njihov najstariji sin Dragutin u borbi za presto sukobio se sa ocem u jesen 1276. godine.

I bez muža sposobno vladala

Uroš I je izgubio bitku od sina, povukao se, zamonašio i dobio ime Simeon. Umro je 1. maja. 1277. a sahranjen je u svojoj zadužbini u Sopoćanima. U želji da zadrži majčinu nakonost, Dragutin je po stupanju na presto majci dodelio na upravu Zetu, Trebinje, Plav i dolinu gornjeg i sredjeg Ibra. Na tom prostoru Jelena je organizovala svoju vlast i samostalno je vladala. Ove oblasti će se i posle njene smrti zvati “Zemlje kraljice matere“.

Najviše vremena je nprovodila u svom dvoru u Brnjacima, koji se nalazio u starom Kolašinu, podno planine Rogozne, na ušću Omiškog potoka u Brnjačku reku. Preko leta bi odlazila u utvrđeni grad Jelaču na Rogozni, a zimi je boravila u Baru.

Vladala je kao prava kraljica, kovala je svoj novac, po njenom nalogu su se izrađivale knjige sa zlatnim koricama, sarađivala sa susednim oblastima, dopisivala se sa stranim državnicima… Sve što joj priliči.

Monahinja Jelisaveta

Njeno najvažnije delo koje sam već pomenaula je manastir Gradac,  sagrađen 1270. na Ibru kod Raške i posvećen je Bogorodici. U arihiktekturi ovog zdanja prepliću se elementi gotike, po nalogu kraljice, sa domaćom raškom školom. Oko 1280. godine, Jelena je primila monaški zavet u crkvi Svetog Nikole kod Skadra i postala monahinja Jelisaveta.

Upokojila se u dubokoj strosti, 8. februara. 1314. i sahranjena je u manastiru Gradac.

Prema priči jednog monaha, kraljica Jelena mu se javila u snu tri godine posle njene smrti. Kada su otvorili njen grob videli su da je njeno telo i dalje očivano ,”kao u rosi“.

Proglašena je za svetiteljku te 1317. godine. Žitije svetiteljke Jelene napisao je arhiepiskop Danilo II, kao prve kraljice koja je postala svetiteljka. Zanimljivo je da je nakon zamonašenja zadržala svetovno ime. Slavi se kao svetiteljka 30. oktobra po starom, odnosno 12. novembra po novom kalendaru.

Dani jorgovana i put dug 1000 godina

U njenu čast svake godine na proleće se u održavaju ,”Dani jorgovana“. Tada oživljava manastir Žiča, zamak Maglič i cela ova oblast, gde se oponašaju srednjevekovni običaji, a poseno mesto zauzima lik najvoljenije kraljice i dobrotvorke Jelene Anžujske.

Ako planirate da ovog proleća budete tamo, počnite polako da se spremate. Nije svejedno, ipak krećete na put koji vas vodi gotovo 1000 godina unazad.

Inspiracija – Dinastije i vladari južnoslovenskih naroda, izdanje “Intervjua”, jun 1989, zenska.tv, jomartmagic.blogspot.com, novosti.rs, telegraf.rs

Fotografije: Wikipedia, Pixabay, vidovdan.org, treceoko.rs, srbijadanas.net, serbia.com, trebevic.net, dobrocinstvo.rs, dinastijanemanjic.weebly.com, opanak.net, svetigora.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: