Jesenji Krstovdan na strogom postu: Slobodno radite po kući i pripremite je za zimu

Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Praznik je ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veru, odnosno slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Krstovdan ili Vozdviženje (Podizanje) Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj kada je car Konstantin postavio krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 27. septembra. Po pravilu, Krstovdan je dan strogog posta.

Kad ne može rečima može mačem

Rimski car Maksencije je bio nepravedan i zao car, goneći i mučivši hrišćane. Rimljani su poslali pismo caru Konstantinu, da bi ih spasao od pošasti. Car Konstantin je prvo diplomatski počeo da da ubeđuje Maksencija da prestane sa zlodelima, ali on ga nije poslušao. Tako je Konstantin bio prinuđen da krene u pohod na Rim. Tu postoji ona čuvena priča kada se caru Konstantinu javio Hrist u snu i tu priču imate na mom blogu ovde. Konstanitn je pobedio Maksencija. Veliki car Konstantin je pobedonosno ušao u Rim, gde ga je narod dočekao sa velikim počastima.

Carica Jelena

Carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je na poklonjenje na Hristov grob u Jerusalim i tamo je pronašla krst na đubrištu. Tim krstom je oživela jednog mrtvaca. Posle tog čuda, praznuje se Vozdviženje ili Podizanje Časnog krsta. Ona je sa sobom ponela samo deo Časnog krsta Gospodnjeg i svete eksere, kojima je Isus Hrist bio prikovan krst. Krst je položila u srebrni kovčeg i predala ga je patrijarhu Makariju.

Car Konstantin

Car Konstantin je položio životvorno drvo u zlatni kovčeg, a svete eksere je carica Jelena bacila u Jadransko more. Preostale je car ukovao u svoj šlem, a drugi u đemove na uzdama svog konja. Po povratku Svete carice Jelene iz Jerusalima u Vizantiju, car Konstantin je napravio tri velika krsta. Prvi u Rimu, drugi u Vizantiji, a treći, posle pobede nad Skitima, na Dunavu. Na krstovima je napisao: „IS HS NIKA“ ili „Hrist pobeđuje„.

Narodni običaji na jesenji Krstovdan

Vašar na Krstovdan, nekada davno

Nekada se narod strogo držao posta na ovaj dan i to  samo na hlebu i vodi.

U nekim selima se na Krstovdan održavaju vašari. Najveći vašar je u Gornjoj Pčinj, tačnije u selu u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje. Tu je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Narod se okuplja rano i tu se prodaje i kupuje stoka, sve do podne. Od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.

Stari običaj je da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povlače u skrovišta i da ih od tada više nema. U svim selima se isplaćuju poljski radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana. Ti radnici su terali ptice. Tada se naplaćuju globe od onih čija je stoka pravila štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno na Đurđevdan.

Ko se krstom krsti, taj na Krstovdan posti„, glasi izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jesti grožđe, dok je drugo voće zabranjeno.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, da bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca, na ovaj dan se osveštava bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Osveštani bosiljak se drži sa ikonom i on kasnije služi za isceljenje. U mnogim krajevima se na Krstovdan predviđa vreme. Evo kako to izgleda:

  • Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
  • Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
  • Slaba kiša na Krstovdan predskazuje blagu zimu.
  • Grmljavina na Krstovdan predskazuje plodnu godinu.
  • Posle toplog i suvog septembra, predstoji hladan i kišovit oktobar.
  • Septembarska kišazlato njivama, otrov vinogradima.
  • Što „ne skuvaavgust, „skuvaćeseptembar.
  • Kakav septembar, takav i mart.
  • Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snežna. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Metlu i portiš u r uruke i – navalite!

Za ljude rođene na ovaj dan, veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred bogom posebno odgovorni za svoje postupke. Krstovdan se slavi kao krsna slava.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge kućne poslove, međutim na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Ko ne radi na današnji dan bilo koji od poslova u kući, neće imati sreće cele godine.

 

 

Fotografije: Pixabay.com, carsa.rs bktvnews.com, dobrocinstvo.rs, bitno.net, dnevno.rs, dontimes.news, doctoroz.com

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор