Između dva toka Tise: Uprljani sjaj Bisernog ostrva i gorak zakonski ukus krokana

Vrućina udara, a dvojica prijatelja sede jedan nasuprot drugog i kartaju se. Poker im je prste zgrčio, opasna igra je već uzela maha. Toči se vino, čuju se cvrčci. Vrućina umara, ali njih dvojicu nije lako umoriti.

Grof Rohonci i grof Milkoš nadmudruju se u surovoj kartaškoj igri. Nadmudruju se i u životu. Kako vino i noć uzimaju svoj danak, a grofa Milkoša krenule karte, tako se odvaži da svom suparniku kaže da uzgojio lozu merloa vrhunskog kvaliteta pred kojom će se i carevi klanjati.

Tada, grof Rohonci mu obeća dva konja vranca na dar ukoliko on do sledeće godine ne zapati kvalitetniju lozu od njegove. Tako se i desilo.

Stvoren je krokan, vino je od kog su se opijali moćnici kako je koji dolazio na vlast. Poznato je da je grof ovu lozu zasadio na više lokacija u Evropi, ali opstala samo na Bisernom ostrvu. Poreklo, navodno, vodi iz Alžira.

Legenda o vinu krokan živi i danas, ukaljana tužbama, polaganjima prava i zakonskim regulativama. Sada se neću time baviti, samo ću napisati da je sve mnogo komplikovano. Dvorac grofa Rohoncija, onako oronulog, čuva jedan Mihalj, čopor pasa i žuti mačor.

Čuda rađa Biserno ostrvo

Sve se to dešavalo na Bisernom ostrvu, ušuškanom između dva toka Tise. Kada je počelo?

Pa, to niko ne zna s preciznošću da kaže. Moguće je da se sve desilo 1781. kad je austrijska vlast rešila da rasproda banatske spahiluke. Tako je ovaj iz Turskog Bečeja dospeo u ruke Cincaru Pavlu Hadžimihajlovu. On je, mnogo godina kasnije, svoju unuku Izabelu oženio za pukovnika grofa Gedeona Rohoncija, rođenog 15. januara 1852. u Budimpešti, koji je bio sin Lipota Rohoncija, uglednog poljoprivrednika.

Tako je Gedeon dobio u miraz 650 jutara zemlje okružene zelenom Tisom. Gedeon ili, od milošte Gida je, priča se, sanjao vilu zlatnih krila koja ga je savetovala da baš tu, u sred imanja, izgradi letnjikovac. Tako i bi.

Taj letnjikovac sam posetila u oktobru 2015. Tamo me je uputio Goran Sadžakov iz turističke organzacije grada Bečeja, koji je mnogo istraživao tok Tise i izučavao njegov živi svet. Sve na Bisernom ostrvu koji Bečejci zovu Stari Sokolac su ili vinogradi ili pustara. Put koji se sjedinjuje sa oblacima, Tisa koja deli Banat i Bačku.

Tim putem stiže se u tišinu koju prekida lavež pasa lutalica. U žbunju, među drvećem smešen je žuti dvorac, oronuo i zapušten. Na njemu su godine ostavile traga i prethodna uverenja, pravci u vođenju države.

Dinje, koje je nešto kasnije po dolasku, Rohonci zasadio tu, za vreme punog meseca sijale su kao biseri. A tako su se i zvale – tiski biseri. Otud i ime Bisernom ostrvu koje je nastalo usled skraćivanja Tise.

Ipak, znalci tvrde da ostrvo nosi ime zbog plodne i pomalo peskovite zemlje. Tako se grof Rohonci odvažio da se bavi poljoprivredom i već 1890. stižu prve nagrade za veličanstvene dinje, ukusni kukuruz, papriku, paradajz… Ali ne samo za kvalitet, već i za pakovanja proizvoda.

Kažu da je bio izuzetan marketinški stručnjak, jer je grožđe pakovao u korpama od pruća na koje je kačio svoje islikane etikete i slike svojih proizvoda. Stizalo je to voće i povrće čak do Norveške.

Marketing mu išao „kao od šale„

Rohonci je naučio da konzervira i da pravi sokove. Ipak, strast prema boemskom životu ponekad je bila jača, pa je imanje ostalo sačuvano zbog vernog Ištvana Ivegeša. Imao je i ergelu, a o uspesima konja grofa Rohoncija znala je cela Evropa.

Gajio je više od 100 grla. Živeo je u današnjem Novom Bečeju, u kući u kojoj se danas nalazi bioskop „Vojvodina„. Vodio je buran život, učestvovao je u kulturnom životu kako Budimpešte, tako i Novog Bečeja.

Umro je 15. oktobra 1929. posle duge i teške bolesti. Za života bio je boem, kockar i ženskaroš. Iako je ludovao po Evropi, o vinu i vinogradarstvu je učio od najboljeg mađarskog vinogradara Jožefa Matijaša. Priča kaže daje je jednu noć umalo sve izgubio i opkladio se da će sa puškometa svojoj ženi Izabeli skinuti jabuku sa glave. Izabela, sanjiva izlazi iz kuće, stavlja jabuku na glavu, čuje pucanj i vidi kako se jabuka sa njene glave mrvi. Kao i njena ljubav posle tog događaja. Nije mu oprostila.

Komunisti sve opustošili

Ipak, ako grofovskom imanju nisu došli glave kockari, došla mu je komunstička vlast koja je svoje obeležje ostavila i na oronulom dvorcu. Danas dvorac nema ništa od stare slave. Odenut je u zaborav i prašinu. Zub vremena odradio je svoje. Čuva ga samo Izabela, koja je sahranjena u blizini.

Fotografije: Slobodan Malešev, Wikipedia, Pixabay, anzix-art.hu, zrenjaninheritage.com