Između bajke i stvarnosti: Idealna veza (ne postoji) je i te kako moguća!

Oduvek verujem u simbole. Te male, diskretne znake. Tako ću započeti i ovaj post. U simbolima. Samo ću napisati – ona se zove Neva. I to je simbol od kog ću krenuti. Sad da vam objasnim zašto ovo sve pišem. Na ovom blogu retko otkrivam svoje lične stvari. Neću ni sad odstupiti od tog pravila, jer ovaj blog nije moj dnevnik. Ovaj blog je o nečemu što znam i u čemu sam dobra. Međutim, pravila opstanka na blogerskoj sceni ponekad i mene nateraju na neke neočekivane korake. 😉 Pa da krenem.

Od kad znam za sebe, stalno sam emotivno rastrzana. Stalno sam izložena lošim iskustvima, razočarenjima. Da vas ne opterećujem sad zašto je to tako, priznajem da vam baš nisam neki dobar savetodavac za te stvari. Iz puke radoznalosti sam se obrela na predavanju “Kreiraj idealnu vezu“. Primenom osnovnog pravila u životu “Ne očekivati ništa“, dobila sam mnogo više. Jedno smirenje duše koje je potrajalo danima i koje mi je dalo vetar u leđa da uradim nešto. Da još jednom pokušam.

Nerealne težnje

Da li ste primetili da stalno težimo ka nekim nerealnim ciljevima, bar što se tiče emotivnih odnosa? Mnogo više žene nego muškarci. Tako i ka savršenoj vezi i odnosu. Znate šta? To ne postoji. Postoji samo mnogo strpljenja, praštanja, razumevanja, kompromisa… Možete li sa nekim ili ne? Odgovara li vam kad se razvlači, kad ga/je boli glava, kad hrče, prdi, smrdi…? Niste došli do toga? Onda dođite. Ili nemojte. Kako god. Vrlo brzo ćete znati na čemu ste.

Zašto vam sve ovo pišem kad idealno ne postoji? Razumem vas, odmah ćete početi sa stereotipima, je l’ da? Kakva, bre, idealna veza?! Udala/oženio sam se, a da ništa nisam znala/znao i šta mi fali? Čeeeeekaj, bre! Koči! Ovo nije vreme vaših i naših baba i prababa. Ovo je čudnovato vreme, po mnogo čemu lakše, ali zato je i teže, kad je reč o međuljudskim odnosima i kreiranju uspešne, jake i lepe veze.

Htela sam nešto da čujem. Čuh. I sad svoja iskustva prenosim vama. Odmah da znate, vrlo sam skeptična kad su radionice ovog tipa u pitanju, ali nešto mi je govorilo da ovo ne treba da propustim. To moje unutrašnje (intuicija) se oglasilo sa jednim”Idi!” i bilo je u pravu. Još od kad mi je stigla poruka jedne poznanice dok sam kupovala začine u poznatom trgovinskom lancu, znala sam da se neću pokajati. Jer i ja, kao i većina težim za “idealnom” pričom.

Treća evropska reka i princ na belom konju? Niđe veze! Probajte ponovo

Predavač je bila energična Neva Rajković. Neva, treća evropska reka. Sećate se stihova Bajagine “Tamare“, kad kaže “Mada si bila lepša od Neve i raskošnija od Ermitaža…“? Nije čudo što verujem u simbole. Energična Neva je nosila flašu sa vodom na kojoj je pislao SPA. Banja, pa da. Život bi trebalo da je to, zar ne? Uz kratku priču o sebi, koja je puna praktičnog iskustva, shvatih da je srećna, presrećna u zajedništvu sa jednim Robertom i s pravom nam priča šta je to što treba da uradimo da bismo došli do idelane priče. I sama je priznala da taj Robert baš i nije njen tip fizički, ali psihički je baš ono šta joj treba, jer su je oduvek privlačili balkanski tipovi, dok je Robert mršav i ne baš naročito stasit. Naravno, ovo je još jedan dokaz da fizički izgled ne igra ili vrlo malo igra ulogu kad je reč o dugoročnim odnosima. To sam znala. Hajdemo dalje.

Princ na belom konju? Da, to je ono u šta mi verujemo. Žene, prvenstveno. Idealna osoba, savršena ljubav… A to je ravno bajci, tačnije nečemu što ne postoji. Ali pazite – nije nemoguće! Najzad, bajka je ono što vi stvorite. Ja i dalje verujem u čuda! Samo treba tu savršenost prilagoditi sebi i u moru svega što je toliko obično, isto, dosadno, izabrati pravo. Ja bih dodala i – prepoznati na vreme. Moja greška je što nisam prepoznala na vreme. Ili sam prepoznala, ali sam se uplašila. Eh, da, još jedan problem o čemu ću vam ovde pisati je strah. Da krenemo redom.

Osam žena, od kojih su sve uspešne, sve imaju svoje dobre poslovne priče, vode blogove i, koliko zaključih, skoro sve imaju veze u kojima uživaju, sedele su tog dana za stolom. One koje nemaju vezu, žele da otkriju koji problem njih muči i šta ih to koči u ostvarenju tog cilja. Jedina ja ne znam gde sam. Imala sam nešto, to nemam, i očajnički pokušavam da vratim. Ne na blanko i na prazne reči. Kasno sam shvatila. Kasno? Tako kaže onaj kome bih se vratila. Ne znam da li sam samo Don Kihot u ovoj priči… Ipak, neću odustati. Nemojte me pitati zašto. To je moje.

U početku smo sve stidljive, tihe. Tačnije, ne baš sve. Neke se znaju od ranije, ja znam samo jednu ženu. Naučila sam da ćutim ako nemam šta pametno da kažem. Treba i proceniti situaciju. Kako je priča krenula i kako smo se predstavile, prva barijera je otkonjena.

Želje, potrebe i očekivanja – tek tu nema veze

Znate li da se često ono što želimo i ono što nam treba ne podudara? Zato ću vam reći jednu rečenicu koju čuh na ovom predavanju: Nije važno da li imate cipele koje vam se sviđaju, već da vam se te cipele slažu uz stajling. Ako nije tako, džaba sve. Znate li da očekivanja dovode do razočarenja? Zato je potrebno doći do onoga što treba, ne očekivati i shvatiti da se u vezama, ma kakve one bile, ne samo ljubavne, ništa se ne podrazumeva. I to nisam naučila na ovom kursu. Naučila me je osoba koju pokušavam da vratim.

Trebalo bi da znate da je pretpostavka majka svih zajeba. Vi ste mislili da će on/ona to tako da uradi? Vi ste pretpostavljali da će to tako da bude? Stop. Nema toga. Posle toga, eto razočarenja. Eto zajeba. Da li znate da kad dođe do razočaranja, to je vaše razočaranje, ne onog drugog. Zapamtite to. Biće vam lakše.

Pritisak okoline na ovom našem Balkanu kakva ta neka osoba, idealna za nas, treba da bude, imamo svi. Da je fina, dobra, poštena, da je završio/završila škole, da je iz dobre porodice (???), da zna kućevne poslove, da nije neki poročan lik, da ume da se snađe u najrazličitijim mogućim situacijama, da je dobar prema mami/tati/babi/sestri, i tako dalje… Stvarnost je malo drugačija, ali nam ove nametnute norme kvare potencijalno dobre i nama potrebne priče. Ne znam, ja sam vam tu malo “uštinuta”, ali sam imala sreću da svi momci sa kojima sam bila bili dobri. Da li su bili i ono što mi je potrebno? Za jednog tvrdim da jeste, ali je došao prerano u moj život. S druge strane, da nije bilo njega, neke stvari nikad ne bih savladala. Zato mu hvala.

Mali saveti u sred teksta za lakše savladavanje lekcije

Danas priča izgleda ovako:

MI RADIMO → DA BI IMALI → IMAMO DA BI BILI

A zapravo, treba malo dugačije:

PRVO BUDI → RADI NEŠTO → PA IMAJ

Ovaj savet koji sledi je za žene. 🙂 Kad već dođete do veze, lepo vam je, ali stalno se mozgate što on nije uradio ovo ili ono, treba da znate sledeće – sreća leži u praktičnoj romantici. Da, to vam je ono da mu kažete šta želite. Na fin i suptilan način. Jer, muškarci su, za razliku od žena, vrlo jednostavne živuljke. Ne umeju oni to kroz uštirkano i oblande. Direkt u glavu. Recite mu šta treba da radi vrlo jasno, a u isto vreme i vrlo suptilno. I eto romantike.

Da se razumemo, svega toga nije bilo pre sto godina. Kakva, crna, romantika?! Toga bilo nije. Praktično sve. A onda je neko izmislio marketing. I romantiku.  Potrošačko društvo. I eto problema. Žene nešto očekuju, muškarci, opet, nešto očekuju, očekivanja se ne ispunjavaju, a onda dolazi do nesporazuma i do loših priča. A sve to stvara nesigurnost.

Komunikacija: Nije važno šta kažeš, već kako kažeš

Zato, poradite na komunikaciji. Morate da pričate. Da kažete šta vam se dopada, a šta ne. Morate da znate da ste vi – vi, a da je on/ona to što je – druga osoba. Znate ono, oko čega se često zeznete “Ti si rekao/rekla to i to“. E, pa ne! Vi nikada ne možete da znate šta je taj neko rekao, već samo ono što ste ČULI! Upamtite to! Zato najviše i veza (bilo kakvih, ljubavnih ili poslovnih) pada na komunikaciji (bar 70 do 80 odsto).

Evo primera onoga što pričam. Imate dečka. Živite zajedno. Poslali ste ga da ode u nabavku i rekli mu da kupi špargarepu, jer vam je baš ona potrebna da završite ručak. On to nije kupio, vratio se sa punim kesama, ali bez šargarepe.

  • Gde je šargarepa? Nisi kupio šargarepu?! (pokušajte to da izgovorite što nadrkanije)

Šta se onda dešava? Neminovno, dolazi do svađe. A da ste samo preformulisali pitanje, bez nadrkanog tona, do svađe ne bi ni došlo. Na primer:

  • Da nisi slučajno zaboravio šargarepu ili je nije ni bilo?

Šta vam ovakvo pitanje govori? Neće doći do svađe, uvažavate svog partnera, a on se ne oseća kao totalni kreten.

Stereotipi – ubice odnosa, zapamtite 4 P

Svi imamo uverenja. O Muškarcima, o ženama, o vezama. Stereotipi, svi su oni isti, sve su one iste, i gomila uvredljivih komentara kako na jedan, tako i na drugi pol. Posebno to važi za onaj stereotip “Muškarci se boje jakih žena“. Stvarno?! Ja ne znam, nisam jaka, ali realno zašto bi se iko bojao nekog ko je jak? A ta jaka žena ima svoje slabe trenutke. Ili slabe faze. Ili je slaba, samo dobro nosi fasadu (masku, imidž). Žene su, verovatno, zbog gomile hormona, nešto malo kompleksnije od njihovih muških srodnika. Ali, i te kako shvatjive.

Kolaž moje idealne veze

TRI STUBA DOBRE VEZE SU ČETIRI P (da, dobro ste pročitali):

  1. P oštovanje
  2. P overenje
  3.  P odrška
  4.  P rijateljstvo

Prvo, treba da se oslobodimo standarda i stereotipa. Jer, ako je nekad neko ponašanje pomagalo ranije, to više ne pomaže. Tu mora da dođe do promene. Prvi nivo svesnosti je kada se pitamo zašto radimo to što radimo. Odgovorite na to pitanje sebi. A onda krenite dalje.

Ukoliko niste u vezi, a želite da vam se ona desi, zamislite je. Zamislite tog nekog koga želite. Iskreirajte to. Otvorite vrata za to iskustvo i pustite da vam se to iskustvo i desi. Onda zamislite da to već imate. Da ste u nekoj priči. Ako vam se usne razvuku u osmeh – to je to. Ako imate priču, ali ne znate šta i kako, zamislite da se budite pored tog nekog. Ili se probudite pored njega/nje. I? Kakva je rekacija? Da li ste se nasmejale/najsmejali? Ako jeste, to je to.

Druga stvar je da naučite da primate. Mi smo večito učeni da odbijamo. Komplimente, prvo. Zato treba da naučimo da primamo. Krenimo od komplimenta: “Što ti je dobar džemper!“. A vi odgovarate: “Jao, ma star je deset godina!“. Kočiiiii! Ne tako! Umesto opravdanja za nešto što je evidentno lepo (jer da nije, ne biste ga nosili, zar ne?),  samo kažite: “Hvala i meni se sviđa!“. Odbijamo i poklone i to najčešće sa rečenicom “Nije trebalo!“. Ma nemoj?! Ne, nego “Hvala vam!“. Tako. Ili nikako.

Treća stvar je da prošlost ostavite za sobom. Šta god da ste radili i kako je to bilo nekad i sa tamo nekim, treba da ostane tamo – u prošlosti. Zahvalite se svima i krenite dalje. Ne žalite, ne kukajte da ste mogli ovako ili onako. Žalite što ste pomogli partneru da uradi seminarski? Što? Tako je trebalo. Sad ste prošlost i on i vi. I taj seminarski. Uredite tako stvari da vama bude dobro. Kada je vama dobro, biće i drugima oko vas. Znate, plodovi ne jedu sami sebe. Samo se setite toga.

Strah je najveći blokator sreće

I za kraj jedno predavanje o strahu. Znate, svi imamo strah. Strah – to je ona slika koju imamo pred drugima. Strah stvara masku i naš imidž, a sve da bismo sakrili – šta? Pa, strah. A strah nastaje iz bojazni da će nas neko povrediti. Ima tu još nekoliko koraka koje ne smem da otkrivam. 🙂 Ali me zato ništa ne sprečava da vam prenesem svoja saznanja sa predavanja. Prvo je – izađite iz zone komfora i uradite ono čega se plašite. Ako znate ko ste, ništa i niko vas ne može povrediti. Zapamtite to. Dozvolite i da vas zaboli. Tek onda ste spremni za ljubav. Iako će vam period između bola i ljubavi izgledati kao agonija, ali dozvolite da vam se desi i to osećanje. Osećanje sete.

 

Za tekst su mi pomogli Kreiranje uspeha

 

P.S. Ne osuđujte me. Imam dobre razloge za sve. Možda baš zato što sam svesna svega. Najlakše je pustiti da ode. Ja sam ona koja ne pušta. Izvinite na psovkama.

 

Fotografije: lična arhiva, Pixabay.com

 

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: