Istorija balova kod nas: Od stidljivih kola do “Srpskog kvadrila” i otmene ljubičaste garderobe (VIDEO)

Srbija je oduvek volela da igra. Da peva. Da se veseli. Takva, kao deo Osmanskog carstva teško da je mogla sebi da pruži veselje kakvog je narod bio željan. Bilo ih je, pričalo se, ali bili su vešto skriveni. Ali zato, u neposrednoj blizini Srbije, zabeležen je prvi bal. Bila je to 1727. godina. I bilo je to u vraošici Zemunu, u jednoj kafanici.

Prvi zemunski bal

Zemun u 18. veku

Zaboravljen bi bio i on da vlasnik kafane nije tražio od zemunskih vlasti da neko povede računa o bezbednosti, jer Bože moj, pijani gosti bi mogli svašta da naprave. Pa su na dušnost došli ondašnji redari, patroldžije koje su, bez mnogo priče, svaki sukob jednostvano rešavali – batinama.

Srbija je vekovima zaostajala za Evropom, jasno je. U Austrougarskoj monarhiji, kojoj je pripadao i Zemun, oduvek su postojali plemićki, takozvani nobl balovi. Dok je vladao car Josif II u 18. veku, i radnici, zanatlije i građanstvo su dobili balove – purgerske balove.

Purgerski balovi sa maskama

Novosadske gospođice pred odlazak na bal

Purgerski balovi su mogli da budu operski, kućni, staleški, dečji, čak i maskenbali. Tada su se otvarale i balske dvorane i plesne škole. Na primer, ovakvi balovi sa maskama na licu su u Novom Sadu bili veoma popularni tokom tridesetih godina 19. veka. Oni su trajali do tri sata posle ponoći. Svako ko je bio na balu je, posle njega, trebalo da skine masku s lica. Tako je pisalo u zakonu.

O njima je pisao srpski dobrotvor Sava Tekelija, koji se nije libio da uživa tokom studija u Budimu i redovno je posećivao balove. Evo šta je napisao:

“Subotom su Srblji držali bal “Kod krune” u Tabanu, nedeljom smo išli u gradu, u ponedeljak rizikovali život voze se između santi leda do Pešte i “7 kurfiršta”. No, mladost ludost se pokazivala i u utornik kod “Belog krsta”, u sredu u peštanskoj Hakerovoj sali, četvrtkom negde u gradu… i tako cele sedmice”.

Prvi bal u Srbiji – u Kragujevcu

Balova, to jest igranki u Srbiji, ako je i bilo to je bilo kolo, negde i ponekad skriveno. Sve do dolaska kneza Miloša na vlast. On je bio prvi koji je uveo takvu vrstu zabave u Srbiju i tako doneo i mali deo evropskog duha.

Prvi dvorski bal održan je 1834. godine u Kragujevcu tačno u ponoć, uz pucačinu. Bez prangija i topova – ništa! Bio je to bal za članove i prijatelje porodice Obrenović. Veliko slavlje, uz pesmu i igru, održano je u zgradi Narodnog suda, a zvanice su bile u svečanoj i svatovskoj odeći.

U Beogradu prvi bal organizovao engleski konzul

Naravno, balovi su se ubrzo preselili u Beograd gde se 1837. održao jedan bal koji je organizovao engleski konzul Lojd Džordž Hodžes. Bio je to bal
u čast kneza Miloša, sa domaćim i stranim zvanicama. Knez Miloš je na taj bal odgovorio novim balom.

Novine serbske” su o tom događaju pisale:

“Igre su različne igrane. I sam knjaz počestvovao je igranjem kor, povedši Srbsko kolo, koje knjaževsko raspoloženije veliku je radost među prisustvujućima prouzrokovalo…”

Samo nekoliko dana kasnije, knez Miloš Obrenović je priredio bal na svom dvoru u čast Hodžesa. Naravno da se i o tome pisalo u “Novinama serbskim“:

“Na dan 6. februara 1838, u čast proizvodstva kraljevsko britanskog konzula u Srbiji, g polkovnika Hodžesa na stepen generalnog konzula, knjaz je dao velikoljepni obed i bal. Na ručku su bili gospodin Hodžes sa Gospođom, gospodar Jevrem sa gđom Tomanijom, mitropolit Petar i više knjaževskih činovnika. Uvečer je bio bal na Dvorcu knjaževom, na kom se noć prijatno prekratila…”

Kola za početak i kraj

Šta se to igalo na srpskim balovima? Bilo je svega. U prvoj polovini 19. veka se na srpsko kolo geldalo sa podozrenjem, pogotovo na nobl balovima. Međutim, kako se politika menjala, u drugoj polovini 19. veka nacionalizam je bujao, pa nije bilo bala na kome nije bilo kola za početak i kraj.

Nedugo posle ovog prvog bala, knez Miloš je bio primoran da abdicira i posle kraće vladavine njegovih sinova Milana i Mihaila, na vlast je 1842. došao knez Aleksandar Karađorđević, Karađorđev sin. Njegovom zaslugom, a još više zaslugom kneginje Perside, srpski dvor je počeo da usvaja ponašanja sa evropskih dvorova, a balovi i umetnička posela koje je vodila kneginja postali su redovna dešavanja.

Posela su prethodila balovima, baš zato što su se na njima okupljale žene, jer ženama nije bilo dozvoljeno da ulaze u kafane, gde su se okupljali muškarci. Ženska posela bila su obrazovnog karaktera i na njima se uglavnom čitala poezija, svirao klavir, razmenjivali su se saveti o vođenju domaćinstva, vaspitanju dece, ali se vrlo često i vodila diskusija o aktuelnim temama. Pored ženskih posela postojala su i takozvana “šarena posela” na koja su dolazili i muškarci.

Knez Miloš naručio “Srpski kvadril”

Johan Štraus Mlađi

Kako se knez Miloš ponovo ustoličavao na vlasti, tako se trudio da za sebe i svoje interese okupi viđene Srbe u Beču. Dosetio se da bi to moglo da bude baš na Svetog Savu i da to postane tradicija skupljanja srpske elite iz Austrougarske.

Naime, pošto je prvo došao na vlast 1823, knez Miloš je Savindan proglasio za školsku slavu, dok prvi pisani dokument o obeležavanju ovog dana potiče iz 1734. godine i nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču. To je udžbenik za treći i četvrti razred srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima.

Zato je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju “Srpski kvadril“. Ova kompozicija je izvedena na prvom Svetosavskom balu 1846.

Svetosavski balovi u Beču

Vilehmina Mina Karadžić

Na sledećem Svetosavskom balu 1847, gd eje bilo gotovo 3.000 gostiju bili su Vuk Karadžić, vladika Njegoš i knez Miloš. Knez k’o knez, on je baš voleo da pleše i da mu ordenje skakuće i zvecka. Prema pisanju hroničara, posebnu pažnju je privlačila Vukova ćerka Vilehmina – Mina.

Mina je svojom pojavom bukvalno plenila. Njen broš u obliku zvezde sa 12 krakova je posebno blistao, a imao je drugačiji sjaj za Branka Radičevića, koji joj je dve godine kasnije posvetio reči pesme: “Kad si zvezda, sele moja, da si među zvezdicama“.

Za Minu Karadžić važi priča da je bila jedna od najotmenijih dama na bečkim balovima. Uvek se izdavajala, odevena u srpsku nošnju sa libadom obrubljenom srmom, suknjom sa obaveznim pojasom i čipkom vezenom košuljom.

Prvo ples, posle pismo

Balovi su se u Srbiji, kao i u Evropi sredinom 19. veka održavali u zimu, od decembra do marta. Domaći i strani hroničari tog vremena, među kojima je i Feliks Kanic, su beležili da je u Beogradu redovno priređivan Veliki dvorski bal, zatim velikoškolski, oficirski, a onda i balovi Ženskog društva i Trgovačke omladine… 

Kad je vladao knez Mihailo, Beograd je postao prestonica Srbije i dobio je prve zgrade po ugledu na evropske gradove. Godine 1844. je izgrađeno zdanje “Kod jelena“, prvi hotel u Srbiji. Pošto je ova zgrada imala najmoderniju balsku dvoranu, tako da su balovi postali vrlo “in” i mondenski momenat.

Tad je u Beograd došao prvi učitelj plesa, Fridrih Goldhajm, akademski umetnik, koji je bio učitelj plesa i po austrijskim carskim dvorovima. On je Beograđane učio plesu u dvorani hotela “Kod jelena“. Prvi učenici, iako su bili nepismeni, bili su svesni da moraju da znaju da – plešu! A za slova ko mari…

Prvi Svetosavski bal u Srbiji kod kneza Mihaila Obrenovića

Knez Mihailo Obrenović

Došlo je vreme da se Svetosvaski bal vrati u maticu. Prvi Svetosavski bal u Srbiji održan je 1860, pod pokroviteljstvom kneževskog para Mihaila i Julije Obrenović. Bal je počeo obaveznim kolom, pa su usledile još 33 igre. Bal je vremenski trajao sve dok kneževski par nije otišao iz dvorane. Tad su se raspuštali i ostali gosti.

Bal o kome se mnogo pričalo održao se 1861. Na njemu su bili austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović… A tek srpski diplomatski kor, sa sve visokim društvom onog doba?! Svi su se sjatili.

Svirao je Štrausov orkestar, a glavne numere za ples bile su “Lijepa Maca“, kvadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka… A onda, zapisali su hroničari, oko ponoći “sva slavenska mladež” je zaigrala uz pesmu “Rado ide Srbin u vojnike“.

Balovi i u kafanama

Kako je vreme odmicalo, tako su se balovi sa dvora preselili u beogradske kafane i prve hotele. Naravno, postali su dostupniji širem građanstvu. Počeli su da se održavaju dobrotvorni balovi. Prvi bal tog tipa organizovao je knez Mihailo 1865. za izgradnju Opštinske bolnice u Beogradu.

Opis jednog dvorskog bala u vreme kneza Mihaila ostavio je Kosta Hristić u svom delu “Zapisi starog Beograđanina“.

U tom delu stoji da je tog dana kad je bio zakazan dvorski bal, u zimu 1865. godine, sneg toliko napadao u Beogradu, da se nije moglo proći, pa je konjica morala da utaba stazu do dvora. Knez Mihailo je dočekivao goste u sredini dvorskog salona, odenut u frak, koga je krasila lenta ruskog Belog orla, a kneginja Julija je sedela na sofi sa nekom od gospođa.

Gosti su bili iz raznih klasa. Muškarci su bili odeveni u evropskom ili turskom stilu, žene su nosile srpsku nošnju okićenu dukatima, a mlade devojke bile su odevene u raskošne krinoline.

Te zime na balu kod kneza Mihaila i kneginje Julije bili su beogradski paša, kao i viši austrijski oficiri iz Zemuna i Pančeva.

Kralj Milan i kraljica Natalija uzdigli balove na najviši nivo

Kralj Milan i kraljica Natalija sa sinom Aleksandrom Obrenovićem

Posle ubistva kneza Mihaila, na vlast je došao njegov nećak Milan koji kasnije postaje prvi kralj novije srpske istorije. Milanova supruga, Natalija, bila je rumunsko – moldavsko – ruskog porekla i u Beograd je donela duh evropskih prestonica. Često je pravila prijeme i balove, i na srpski dvor prva uvela protokolarno ponašanje.

Balovi su postali od vrlo važni posle proglašenja Kraljevine 1882. godine i izgradnje Dvora, koji je imao velelepnu i prostranu balsku dvoranu sa čak 322 električne sijalice.

Ovaj period je ostao upamćen kao “zlatni period plesnih igara“, najverovatnije što je sam vladarski par bio vrlo spretan u plesu. Najviše se plesalo uz valcer, kvadril, polonez, a srpsko kolo se prilagođavalo novonastalim prilikama.

Na bal uz pozivnicu i sa odgovarajućom toaletom

Na bal se isključivo dolazilo uz pozivnicu sa potpisom maršala Dvora, dame su dobijale knjižicu sa redosledom igara, a bilo je propisano kako se treba obući. Dame nosile balsku toaletu sa dekolteom ili srpsku nošnju, a gospoda frak ili, ako su bili u vojnoj službi, paradnu uniformu.

Građanske porodice su pripreme za bal doživljavale kao jedan od najvažnijih događaja. Tu su se posebno isticale porodice sa ženskom decom, spremnom za udaju.

Porodice su odlazak na bal videle kao veliku i retku mogućnost da prikažu voljenu ćeru ili ćere kao udavače u najboljim toaletama ne bi li im tako dopale bogate prilike.

Balovi kao idelni za biranje muža

Zato su postojala posebna obeležja koja su ukazivala na bračni status. Udate žene su nosile haljinu sa šlepom, starije su bile u srpskoj nošnji, dok su devojke u dvoranu ulazile sa lepezama, svilenim maramicama i specijalnim balskim knjižicama sa redosledom plesova, kao i upisanom gospodom koja su bila spremna na ples sa njima. Za ne daj Bože, bili su tu i “džokeri” za one koje nije niko odabrao.

Prva na repertoru je uvek bila “Srbijanka” ili Kraljevo kolo, a zatim su se smenjivala kola i okretne igre – valcer, lans, kadril, uz stručno vođenje ceremonijal majstora, koji je uzvikivao figure.

Čak su toliko popularizovana kola po balovima. I kako su balovi cvetali u Srbiji, tako su se kola i ređala – devojačko kolo, inžinjersko kolo, baba Mudrino kolo, kolo “Hajd’ na levo braca Stevo, hajd’ na desno seka Perso“, kolo kneza Mihaila, Kraljevo kolo, kolo kraljice Natalije, kolo kraljice Drage…

Iz jedne od sačuvanih devojačkih knjižica sa bala koji je 1887. priređen na dvoru kraljice Natalije, vidi se redosled igara. On je strogo određen i uvek je počinjao kolom. Kolo, polka, mazurka, valcer, onda opet kolo, pa kotiljon… Ukupno 11 plesova, sa pauzom posle osmog.

Tako nastaje popularna pesma “Čisto je ogledalce” koja dobro opisuje ponašanje majki sa ćerkama za udaju:

“Vetroglava tvoja mati

ne misli ti dobra dati.

Ona diže ludu glavu

i ne smotri tebi slavu

već te vodi po balovi

da ti ona kog ulovi

troši novce bez prilike

a u kući nema dike”.

Kraljica Natalija zadužena za modu

Kraljica Natalija Obrenović

Po ugledu na evropske prestonice, pogotovu na francuske mondenske centre, kraljica Natalija je uvela osnove modela ponašanja i života na beogradskom dvoru. Veoma je držala do modnih trendova i nastojala je da za njih zainteresuje bogatije dame. Žene k’o žene jedva su čekale da izgledaju lepo i da se pokažu u blistavim toaletama i sa dragim kamenjem oko vrata, ruku i na ušima, pa čak i na odeći ne bi li tako pokazale visoki status, bogatstvo i uspeh svojih muževa i očeva.

Ondašnje mlade dame iz Srbije su bile nestrpljive da pokažu svoje najnovije toalete po uzoru na evropsku modu, dok su starije gospođe i gospoda često nosili svečanu građansku srpsku nošnju.

Naravno, najsvečaniji događaj bio je Novogodišnji bal. Počinjao je u 22 časa i trajao je do zore. Haljine koje su tada dame nosile bile su dugačke, od skupih, uvoznih materijala. Najpopularnije su bile one šivene kod “Fransine” u Beču ili kod “Monasterlije” u Pešti.

Popularna ljubičasta boja

Kraljica Natalija sa damama

Kraljica Natalija je svoje toalete naručivala iz Pariza. Muškarci su nosili frakove, uglavnom krojene po meri kod ovdašnjih krojača, a oficiri paradne uniforme sa ešarpama i perjanicama i ordenje sa lentama. Popularna boja je bila ljubičasta, a bila je i znak otmenosti.

Kraljica Natalija je s razlogom bila uzor svim damama pogotovu onim iz bogatijih kuća krajem 19. veka. Početkom 20. veka uzor je bila kneginja Olga. Dame su na balovima, uvek sa velikom znatiželjom, iščekivale da vide kraljičinu ili kneginjinu toaletu, koja bi po pravilu postajala “modni hit” cele godine.

Krojači balskih haljina i svečanih odela za gospodu najviše posla su, prema istorijskim spisima, imali za vreme vladavine Nikole Pašića, kada su Radikali došli na vlast. Dok su Radikali bili u opoziciji, nisu prisustvovali balovima, pa nisu ni imali potrebe za posebnom odećom koju bi u tim prilikama nosili.

Lepote beogradskog Novog dvora

Balska dvorana na Dvoru Obrenovića

Dnevnik o starateljstvu nad imanjem maloletnog kralja Aleksandra“, koji je vodio Jovan Mišković, obiluje podacima o vođenju dvorske ekonomije krajem osamdesetih godina 19. veka. Naravno, zanimljiva su zapažanja putopisaca i stranaca koji su u to vreme boravili u Srbiji. Iz njihovih spisa se sna se kako je izgledao tek sagrađeni Novi dvor. Godinama je opreman. Salone, uređene u rokoko, renesansnom i orijentalnom stilu gradile su i ukrašavale ugledne bečke firme iz tog vremena. Tu su održavani razni prijemi, slavlja i balovi.

Prema pisanjima Gavra Vukovića, ministra spoljnih poslova Crne Gore, na prijemu priređenom u njegovu čast 1902. godine, hrana se služila iz servisa od saksonskog porculana, vino točilo u čaše od češkog kristala sa kraljevskim krunama i inicijalima kralja Milana, a u vazama iz Sevra bilo je aranžirano topčidersko cveće.

Građanski bal za Novu godinu – uz jurnjavu praseta

I za građane, najvažniji bal u godini je bio Novogodišnji koji je počinjao oko 22 časa i trajao je do zore. Novogodišnji balovi su bili slobodniji, pa su se uz mezetluke i ćefelisanje igrala takozvana “nestašna kola“.

Baš pre nego što bi Nova godina nastupila, voditelj programa je objavljivao “smrt” stare godine, a zatim bi usledila njena sahrana u kojoj su učestvovali maskirani učesnici, iza kojih je išao odžačar. Za odžačarem bi dolazila devojčica obučena u belo, koja je predstavljala Novu godinu.

Ono što je sledilo, bilo je odbrojavanje, ljubljenje i čestitanje, a voditelj je puštao prase koje su posetioci bala jurili, ne bi li ga uhvatili.

Verovali su da će sreća tokom godine pratiti onog ko prase uhvati.

Prvi građanski bal u čast kneza Mihaila

Jačanjem evropskog duha u Srbiji videlo se baš po balovima. Građanstvo u Srbiji je sve više potiskivalo tradicionalna posela. Ako se na bal konzula Hodžesa gleda kao na preteču dvorskog bala, prvi građanski bal je onda bio rođendana kneza Mihaila u Velikoj pivari 1840. u Beogradu. Javni balovi su se, potom, preselili u zdanje Đumrukane, carinarnice na Savi.

Javni i dvorski balovi dobili su i svoje kopije u takozvanim “krompir balovima” koji su se održavali po kafanama i u predgrađima. Javni balovi postepeno su ulazili u društvo, zamenjujući već pomenuta posela, a posle Srpsko – turskih ratova, oni se šire po celoj Srbiji.

Od vremena kada je knez Mihailo uspostavio običaj dobrotvornih balova, javni balovi su postali sve češća pojava.

Rusvaji na javnim balovima

Javnim balovima su mogli da prisustvuju svi, pa tako su bili i oni koji se nisu libili da naprave rusvaj. Trgovci su na balove vodili i kalfe, a gospođe decu. Problem bi nastao kad bi se deca vrtela oko nogu, tokom plesa. Iz tog razloga izdata je naredba u kojoj je pisalo da se na bal zabranjuje dovođenje muške dece mlađe od 16 i ženske mlađe od 12 godina.

Nije se vodilo računa ni o ponašanju tokom igre, pa su pojedini gosti, čim bi krenulo kolo, izuvali cipele i igrali bosi ili su mnogo skakali i cupkali da se sala onda prskala vodom, da bi se slegla prašina. Iz tog razloga, finiji svet je gledao da sa bala ode pre ponoći i početka igara po narudžbini, kada su se incidenti i dešavali.

Oficirski balovi – za udaju

Oficirski i gardijski balovi počinjali su u 20 ili 21 čas i na njega su gospođice dolazile u pratnji roditelja, koji su sedali oko zidova sale, a devojke su stajale pored, čekajući kavaljere. Gospođice uglavnom nisu odbijale ples, a ponašanje kavaljera je bilo na nivou i bez ijedne mane, pa tako nije zabeležen nijedan incident na ovim balovima.

Kako je bal odmicao, pažnja roditelja je popuštala. Očevi su se družili u bifeu, a majke se zabavljale tračevima ili menjale recepte, pa su tako veštije gospođice imale priliku da zakažu i sastanak. Ovi balovi su se završavali nešto posle ponoći.

Inspiracija: politika.rs, kultivisise.rs, carsa.rs

Fotografije: Pixabay, novosti.rs, mojnovisad.com, kaldrmaskragujevac.rs, 011info.com, odknjigedoduse.com, srbin.info, kulturkokoska.rs, srpskatelevizija.com, rasen.rs, kultivisise.rs

Ostavite komentar

%d bloggers like this: